Istraživanja pokazuju da je poznavanje veštačke inteligencije sve važnije, dok većina kompanija ne nudi sistemsku obuku

Potreba za poznavanjem veštačke inteligencije (AI) postaje sve izraženija na savremenom tržištu rada, saopštili su stručnjaci i istraživači rada. Prema rezultatima istraživanja, osam od deset menadžera za zapošljavanje smatra da su AI veštine prioritet u procesu selekcije kandidata. Takođe, podaci pokazuju da bi mnogi poslodavci dali prednost kandidatu koji poseduje AI veštine u odnosu na kandidata sa više godina iskustva, navodi se u izveštaju.

Iako je svest među radnicima o značaju veštačke inteligencije porasla, kompanije uglavnom ne obezbeđuju odgovarajuću obuku u ovoj oblasti. Lisa Gevelber, predstavnica inicijative za digitalne veštine, navodi da se potreba za AI obukom ne poklapa sa ponudom obuka u okviru preduzeća. “Znamo da AI može biti veoma koristan i da menadžeri za zapošljavanje smatraju da je poznavanje ove tehnologije neophodno, ali poslodavci ne prate taj trend kada je u pitanju obuka zaposlenih”, izjavila je Gevelber.

Pored toga, stručnjaci za razvoj radne snage ukazuju na to da tradicionalne kompanijske i akademske strukture nisu dovoljno brze u prilagođavanju nastavnih planova evoluciji AI tehnologije. Prema rečima osnivača kompanije za obuku zaposlenih, zbog brzog razvoja veštačke inteligencije, proces kreiranja novih kurseva često kasni za potrebama tržišta.

Radnici koji žele da unaprede svoje znanje iz oblasti AI mogu koristiti javno dostupne alate i platforme koje su besplatne ili dostupne kroz pretplate. Preporuka stručnjaka je da se svakodnevnim korišćenjem ovih alata i interaktivnim učenjem mogu steći praktične AI veštine koje su tražene na tržištu rada. Platforme poput ChatGPT i drugih omogućavaju korisnicima da kroz praktične primere unapređuju svoje razumevanje i veštine u radu sa veštačkom inteligencijom.

Dodaje se da pojedine kompanije iz oblasti AI nude besplatne programe obuke i resurse, čime olakšavaju radnicima da pristupe relevantnim znanjima. Ipak, stručnjaci ističu da je individualna inicijativa u učenju i praćenju novih tehnologija često ključna za sticanje konkurentske prednosti na tržištu rada. Prema ovim izveštajima, poslodavci sve češće prepoznaju i vrednuju praktične AI veštine stečene van tradicionalnih obrazovnih okvira.

S obzirom na aktuelne trendove, očekuje se da će zahtev za AI veštinama nastaviti da raste, dok će radnici morati samostalno da traže najefikasnije načine za sticanje potrebnog znanja. Stručnjaci preporučuju redovno korišćenje dostupnih alata, kao i praćenje novih kurseva i resursa koje nude tehnološke kompanije.

Evropske zdravstvene institucije koordinišu evakuaciju, brod uskoro pristaje na Kanarskim ostrvima radi medicinskog pregleda putnika i posade

Na kruzeru MV Hondius, koji je zaplovio iz Argentine pre oko mesec dana, izbila je epidemija hantavirusa, saopštilo je špansko ministarstvo zdravlja. Brod se trenutno nalazi usidren kod Zelenortskih Ostrva, a očekuje se da će za tri do četiri dana pristati na Kanarskim ostrvima, gde će putnici i posada biti medicinski pregledani i zbrinuti.

Tokom plovidbe Atlantskim okeanom, zabeleženo je više slučajeva zaraze, a najmanje tri putnika su preminula. Dva slučaja laboratorijski su potvrđena kao hantavirus, dok je do sada prijavljeno ukupno sedam sumnjivih slučajeva, uključujući i preminule, navode zdravstvene službe. Na brodu se nalazi oko 150 putnika i članova posade iz 23 zemlje.

Prema zvaničnom saopštenju, nekoliko zaraženih putnika biće hitno evakuisano medicinski opremljenom letelicom. Britanski i holandski član posade, kod kojih su se razvili respiratorni simptomi, biće prevezeni sa Zelenortskih Ostrva na dalje lečenje u Holandiju. Operaciju evakuacije i medicinskog zbrinjavanja koordiniraju nadležne evropske i međunarodne zdravstvene institucije.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da postoji sumnja na retki oblik prenosa virusa sa čoveka na čoveka, posebno među bliskim kontaktima, poput osoba koje su delile kabine na brodu. Istraga i testiranja se nastavljaju, a zdravstvene službe prate situaciju i sprovode mere kontrole infekcije.

“Brod će biti prihvaćen na Kanarskim ostrvima u narednim danima, gde će svi putnici i posada biti pregledani i zbrinuti, a potom repatrirani u matične zemlje”, navedeno je u saopštenju španskog ministarstva zdravlja.

Kompanija za avio-analitiku saopštila je da je u maju uklonjeno oko dva miliona sedišta sa globalnih letova

Oko dva miliona avionskih sedišta uklonjeno je iz globalnih rasporeda letova tokom maja, nakon što su avio-kompanije smanjile kapacitete zbog naglog rasta cene mlaznog goriva, saopštila je kompanija za avio-analitiku. Prema objavljenim podacima, širom sveta je planirano približno 13.000 letova manje, što je rezultat prilagođavanja kompanija uslovima na tržištu goriva, pogođenom poremećajima u snabdevanju zbog sukoba na Bliskom istoku i zatvaranja Ormuskog moreuza.

Najveće smanjenje broja letova zabeleženo je na aerodromima u Istanbulu i Minhenu, gde su prevoznici, uključujući Turkiš Erlajns i Lufthanzu, odlučili da redukuju deo letova u maju. Prema navodima, Lufthansa je ukinula oko 20.000 kratkih letova koje obavlja njena podružnica.

Cena mlaznog goriva više je nego udvostručena od početka sukoba na Bliskom istoku, iako većina avio-kompanija navodi da trenutno nema fizičkih nestašica goriva zbog postojećih zaliha. Neke kompanije, među kojima su Izidžet i Viz Er, najavile su da planiraju da zadrže letnje rasporede bez obzira na rast troškova.

Analitičari upozoravaju da bi Evropa, a posebno Ujedinjeno Kraljevstvo, mogla biti među najugroženijima zbog visoke zavisnosti od uvoza mlaznog goriva i ograničenih rafinerijskih kapaciteta. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva najavila je da razmatra vanredne mere, uključujući moguće spajanje letova i fleksibilnije korišćenje aerodromskih slotova, kako bi se smanjili poremećaji tokom letnje sezone.