Zatvorske vlasti potvrdile izvršenje smrtne kazne; slučaj iz 2007. godine ponovo u fokusu

Zatvorske vlasti u američkoj saveznoj državi Oklahoma saopštile su da je u četvrtak ujutru pogubljen muškarac osuđen za ubistvo bivše partnerke i njenog deteta pre skoro dve decenije. Pogubljenje je izvršeno u Državnom zatvoru u Mekalesteru, a smrt osuđenika zvanično je potvrđena u 10:12 časova, navodi se u saopštenju nadležnih institucija.

Raymond Johnson, star 52 godine, osuđen je na smrtnu kaznu zbog događaja iz juna 2007. godine, kada su život izgubile 24-godišnja Brooke Whitaker i njena sedmomesečna ćerka Kya. Prema navodima tužilaštva iz dokumenata korišćenih tokom procesa za pomilovanje u aprilu, između Johnsona i Whitaker je došlo do sukoba u njenoj kući u Talsi, nakon čega je usledilo fizičko nasilje.

Tužilaštvo je navelo da je Whitaker pretrpela više udaraca po glavi, što je dovelo do preloma lobanje i velikog broja posekotina na licu i temenu. U zvaničnim izveštajima se navodi da je ona bila pri svesti i tražila pomoć, kao i da je apelovala na Johnsona da pozove hitnu službu i dozvoli njenoj majci da preuzme dete. Whitaker je, prema tužilaštvu, imala još troje dece.

Prema izjavama zvaničnih predstavnika Okružnog tužilaštva i Generalnog tužilaštva Oklahome, Johnson je potom iz pomoćnog objekta doneo kanister sa benzinom, polio Whitaker i kuću, zapalio peškir i bacio ga na Whitaker, nakon čega je napustio mesto događaja. Whitaker je, navodi tužilaštvo, preminula od posledica povreda glave i udisanja dima, dok je dete nastradalo usled teških opekotina.

Generalni tužilac Oklahome, Gentner Drummond, izjavio je nakon pogubljenja da je slučaj zatvoren i zahvalio službama koje su učestvovale u sprovođenju postupka.

Prema podacima nadležnih, Johnson je bio jedanaesta osoba pogubljena u Sjedinjenim Američkim Državama od početka godine, a druga u Oklahomi. U februaru je u istoj saveznoj državi pogubljen još jedan osuđenik, Kendrick Simpson, dok je Florida od januara sprovela pet izvršenja smrtne kazne, što je najviše među američkim saveznim državama u ovom periodu.

Johnsonovi advokati nisu podnosili poslednje žalbe pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Država kako bi pokušali da odlože izvršenje kazne.

Ovo pogubljenje ponovo je otvorilo pitanja o primeni smrtne kazne u Sjedinjenim Državama, kao i o zakonodavnim okvirima u pojedinim državama. Zvaničnici su naveli da su svi postupci sprovedeni u skladu sa važećim zakonima i procedurama.

Svetska zdravstvena organizacija objavila revidirane podatke, broj smrtnih slučajeva tri puta veći od zvanično prijavljenih

Pandemija kovida 19 odnela je oko 22,1 milion života širom sveta u periodu od 2020. do 2023. godine, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u najnovijem godišnjem izveštaju. Ova revidirana procena višestruko premašuje ranije prijavljeni broj od oko sedam miliona smrtnih slučajeva povezanih sa ovim virusom.

Prema izveštaju SZO, ukupan broj uključuje ne samo direktne smrti od posledica infekcije korona virusom, već i smrtne slučajeve nastale zbog opterećenosti zdravstvenih sistema i šire društvene i ekonomske posledice pandemije. Najteža godina bila je 2021, kada je zabeleženo do 10,4 miliona dodatnih smrtnih slučajeva.

U izveštaju se ističu i dugoročne posledice pandemije, među kojima je i značajan pad globalnog očekivanog trajanja života – sa 73 godine u 2019. na 71 godinu u 2021, što je povratak na nivoe iz prethodne decenije. SZO upozorava na nedovoljno prikupljanje podataka o smrtnosti u mnogim državama, što otežava precizno praćenje zdravstvenih trendova.

Istovremeno, zabeležen je napredak u pojedinim oblastima, kao što su smanjenje novih HIV infekcija i pad potrošnje alkohola i duvana u brojnim zemljama. Između 2015. i 2024. godine, 961 milion ljudi dobio je pristup vodi za piće, 1,2 milijarde sanitarnim uslovima, 1,6 milijardi osnovnim higijenskim merama, a 1,4 milijarde bezbednim metodama kuvanja.

Međutim, i dalje postoje ozbiljni globalni izazovi. Broj slučajeva malarije porastao je za 8,5 odsto, a anemija i dalje pogađa skoro jednu od tri žene u reproduktivnom dobu. Rodno zasnovano nasilje pogađa jednu od četiri žene u svetu, dok je gojaznost kod dece mlađe od pet godina prisutna kod 5,5 miliona dece u 2024. godini.

„Izveštaj pokazuje istovremeno napredak i nejednakost“, izjavio je direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus, pozivajući zemlje da ojačaju zdravstvene sisteme i unaprede prikupljanje podataka.

Alchajmerova asocijacija ističe značaj mentalnih izazova i novih aktivnosti za dugoročno zdravlje mozga

Preporuke za očuvanje zdravlja mozga obuhvataju različite aktivnosti kojima se može podstaći mentalna agilnost, saopštila je Alchajmerova asocijacija. Prema navodima ove organizacije, redovno izazivanje uma može doprineti održavanju kognitivnih sposobnosti tokom starenja. Program ‘6 koraka izazova’, koji je razvila Alchajmerova asocijacija, fokusiran je na promene životnog stila podržane naučnim istraživanjima, a među njima posebno mesto zauzimaju mentalne vežbe.

Predsednica i direktorka asocijacije, Džoana Pajk, izjavila je da su jednostavne aktivnosti kao što su pravilna ishrana, fizička aktivnost i mentalni izazovi povezani sa kvalitetnijim funkcijama mozga. Pajk je navela da aktivnosti koje zahtevaju učenje novih veština ili informacija mogu doprineti stvaranju tzv. ‘kognitivne rezerve’, čime se dugoročno može očuvati mentalna funkcionalnost.

Pajk je ukazala da su za očuvanje oštrine uma najefikasnije one aktivnosti koje pružaju nešto novo, a ne rutinske zadatke. Kao primer navela je strateške igre, poput šaha, koje od igrača zahtevaju prilagođavanje protivnikovim potezima, za razliku od ukrštenih reči ili sličnih zadataka koji se zasnivaju na memorisanju poznatih obrazaca. Između ostalog, preporučuje se i učenje novog muzičkog instrumenta, stranog jezika ili čitanje literature iz nepoznatih oblasti.

Pored mentalnih aktivnosti, Pajk je naglasila i značaj održavanja društvenih kontakata, navodeći da postoje naučni dokazi o korisnosti socijalnih interakcija za zdravlje mozga. Preporuke asocijacije deo su šireg informativnog programa koji ima za cilj podizanje svesti o prevenciji demencije i unapređenju životnih navika u starijoj dobi.

Preporučuje se da svako pronađe aktivnost koja mu odgovara, sa posebnim naglaskom na novine i lični razvoj. Zvaničnici asocijacije navode da kontinuirano učenje i mentalna stimulacija mogu imati pozitivan efekat, ali ističu da nijedna pojedinačna aktivnost ne garantuje potpuno sprečavanje kognitivnih poremećaja. Sve preporuke su zasnovane na aktuelnim istraživanjima i redovno se ažuriraju u skladu sa novim naučnim saznanjima.