Individualno prilagođene vežbe mogu povećati energiju, poboljšati raspoloženje i olakšati svakodnevicu kod Hašimoto sindroma

Žene koje se bore sa Hašimoto sindromom svakodnevno osećaju posledice ovog autoimunog poremećaja štitaste žlezde, poput izraženog umora, pada energije, lošeg sna i promena raspoloženja. Često se čini da je fizička aktivnost pretežak zadatak u stanju iscrpljenosti, ali dr Nemanja Rebić, doktorant sportske medicine i fiziologije fizičke aktivnosti, naglašava važnost umerenog i pažljivo organizovanog vežbanja kao jednog od ključnih načina za unapređenje zdravlja.

Hašimoto sindrom češće pogađa žene, naročito one u srednjim godinama. Osim konstantnog umora, može uzrokovati promene raspoloženja, nesanicu, anksioznost ili depresiju, kao i opadanje kose, suvu kožu, oticanje, sklonost ka gojenju i tegobe sa varenjem. Dr Rebić savetuje: “Bez obzira na simptome i povišen TSH, važno je pronaći način da se telo pokrene, makar kroz laganu fizičku aktivnost poput brzog hodanja ili vežbi sa sopstvenom težinom.”

Veoma je bitno da vežbanje bude prilagođeno trenutnom zdravstvenom stanju. U početku se preporučuju niskointenzivne aktivnosti – šetnje ili lagani treninzi snage – a kako se kondicija poboljšava, postepeno se može povećavati intenzitet. “Ključ je u varijabilnom intenzitetu treninga – kombinaciji umerenih i nešto viših napora, uz dovoljno vremena za oporavak”, objašnjava Rebić. Ovakav pristup pomaže da se izbegne dodatna iscrpljenost i podstiče motivacija za redovno vežbanje.

Prema njegovim rečima, nije presudno za koji tip fizičke aktivnosti se žena odluči, već način i intenzitet izvođenja. “Kada su hormoni stabilni i simptomi blagi, moguće je vežbati intenzivnije, dok se kod izraženog umora preporučuje ostati u zoni niskog do umerenog intenziteta i pažljivo pratiti reakcije tela”, ističe Rebić. Plan treninga se uvek pravi prema individualnim potrebama, a preporučuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, uz dva do tri dana vežbi snage.

Za žene sa Hašimoto sindromom, kontinuirano i personalizovano vežbanje može doneti brojne benefite: bolje opšte stanje, više energije, otpornost na stres i poboljšano raspoloženje. Iako je bolest izazov, fizička aktivnost ostaje jedan od najvažnijih faktora za očuvanje kvaliteta života.

Ova drevna pšenica iz Egipta ističe se visokim sadržajem proteina, lakoćom varenja i mineralima važnim za žene

Nutricionisti i dijetetičari širom sveta sve češće preporučuju kamut, drevnu žitaricu poreklom iz Egipta, ženama koje žele da povećaju unos proteina i vlakana u ishrani. Iako je ova sorta pšenice otkrivena u SAD još sredinom prošlog veka, tek poslednjih godina kamut dobija zasluženu pažnju zbog svojih nutritivnih kvaliteta.

Samanta Peterson, registrovana dijetetičarka, objašnjava da je kamut zaštićena sorta khorasan pšenice, poznata po krupnim, zlatnim zrncima i orašastom ukusu. U poređenju sa običnom pšenicom, kamut je manje prerađen i nutritivno bogatiji, pa ga često lakše vare i osobe sa osetljivim digestivnim traktom. Ipak, važno je naglasiti da kamut sadrži gluten i nije pogodan za osobe koje boluju od celijakije.

Prema podacima američkog Ministarstva za poljoprivredu, u 100 grama kamuta nalazi se čak 15,2 grama proteina i 8,7 grama vlakana, što je više nego kod većine drugih žitarica. “Kamut obezbeđuje veći nivo biljnih proteina i vlakana, što doprinosi dužem osećaju sitosti, stabilizuje nivo šećera u krvi i podržava zdravlje creva”, ističe Peterson.

Dijetetičarka Floriš Hajts Valeri Agjeman ističe da je kamut odličan izbor za one koji vode užurban životni stil i često nemaju vremena za obrok: „Kamut je hranljiva osnova svakog obroka, posebno za zauzete žene kojima je potrebna stabilna energija tokom dana.” Osim što je izuzetno bogat proteinima, kamut sadrži i značajne količine magnezijuma, cinka i selena – minerala koji su ženama često potrebni u većoj meri.

Kamut se može koristiti na različite načine u svakodnevnoj ishrani – kao zamena za pirinač ili kinoju u salatama, supama i jelima sa povrćem. Agjeman preporučuje da se od kamuta priprema doručak sa voćem i orašastim plodovima, ili kaša sa lanenim semenom i mlekom. Peterson savetuje da kamut skuvate unapred u većoj količini i koristite tokom nedelje za brze, uravnotežene obroke: „Ako tražite žitaricu koja je i ukusna i funkcionalna, kamut je jedan od mojih favorita. Lako unapređuje obroke dodatnim nutrijentima, teksturom i sitošću.”

Kamut je poslednjih godina postao popularan među ženama koje žele prirodno bogate, zasitne i praktične namirnice u svakodnevnom jelovniku.

Stručnjaci savetuju male promene tokom dana koje mogu sprečiti umor, loše raspoloženje i zdravstvene tegobe

Dugotrajno sedenje je postalo sastavni deo života mnogih žena, posebno onih koje najveći deo dana provode u kancelariji ili radeći od kuće. Najnovije analize pokazuju da višesatno sedenje nepovoljno utiče na fizičko i mentalno zdravlje, bez obzira na godine ili zanimanje. Istraživanja su potvrdila da se rizik od umora, promena raspoloženja i određenih zdravstvenih problema povećava kada telo nije dovoljno aktivno tokom dana.

Stručnjaci iz oblasti sporta i medicine napominju da sedenje duže od nekoliko sati dnevno može dovesti do usporene cirkulacije, smanjene aktivnosti mišića i sporijeg metabolizma. Ove promene utiču ne samo na energiju i raspoloženje, već i na opšte funkcionisanje organizma. Kardiolog dr Ana Petrović ističe: “Dugotrajno sedenje može povećati rizik od hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne probleme i poremećaje metabolizma.”

Ipak, čak i male promene u svakodnevnim navikama mogu znatno doprineti očuvanju zdravlja. Preporučuje se da na svakih sat vremena pravite kratku pauzu za lagano istezanje ili nekoliko minuta šetnje. Posebno je korisno da žene nakon obroka prošetaju makar deset minuta, jer ova jednostavna navika pomaže u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, poboljšava varenje i doprinosi boljem raspoloženju.

Psihološkinja Ivana Marković naglašava: “Kratka šetnja posle jela ne samo što pomaže telu, već značajno smanjuje stres i napetost nakupljene tokom radnog dana.”

Čak i tokom užurbanih dana, moguće je uvesti male promene – na primer, hodajte dok razgovarate telefonom, povremeno se istegnite za radnim stolom ili birajte stepenice umesto lifta. Ove navike su posebno važne za žene koje balansiraju između posla, porodice i drugih obaveza, jer i najkraće aktivnosti pozitivno utiču na fizičko i mentalno zdravlje.

Zaključak stručnjaka je jasan: iako je sedenje često neizbežno, pažljive i svesne male navike mogu značajno unaprediti svakodnevni osećaj i dugoročno očuvati zdravlje.