Velika studija otkriva da je rizik od autizma i ADHD-a kod dece trudnica koje koriste antidepresive minimalan

Depresija u trudnoći je česta pojava i mnogim ženama su antidepresivi ključni deo terapije. Međutim, brojne trudnice se brinu da li uzimanje ovih lekova može povećati rizik od autizma ili ADHD-a kod deteta. Novo istraživanje, koje je obuhvatilo više od 600.000 trudnica koje su koristile antidepresive i skoro 25 miliona trudnoća bez upotrebe tih lekova, pružilo je ohrabrujuće rezultate.

Prvi nalazi pokazali su blago povećan rizik od ADHD-a i autizma kod dece čije su majke tokom trudnoće uzimale antidepresive. Sličan obrazac primećen je i kod očeva koji su koristili ove lekove pre začeća. Ipak, kada su naučnici u analizu uključili faktore kao što su genetika, porodična istorija i razlozi za korišćenje antidepresiva, ove veze su se značajno smanjile ili nestale. Rizik od autizma sveden je na otprilike 15 odsto, što se smatra statistički malim porastom.

Profesor psihijatrije dr Wing Chung Chang, jedan od autora studije, naglašava: “Naši rezultati snažno ukazuju da su veće stope poremećaja kod dece više povezane sa osnovnim mentalnim zdravljem roditelja i porodičnom ranjivošću, nego sa samim lekovima”.

Za žene koje su tokom trudnoće suočene sa depresijom, lečenje je važno i za njihovo i za zdravlje bebe. Najčešće se propisuju SSRI antidepresivi (lekovi koji povećavaju nivo serotonina). Poslednja analiza donela je novu perspektivu u aktuelnoj debati o bezbednosti ove terapije. Stručnjaci podsećaju da nelečena depresija u trudnoći može dovesti do ozbiljnih komplikacija i uticati na vezivanje majke za dete.

Ako prepoznajete simptome depresije – osećaj tuge, umora, promena apetita ili problema sa snom – važno je da se obratite stručnjaku. Psihijatrijska i psihološka podrška, uz pažljivo odabranu terapiju, mogu značajno poboljšati vaše zdravlje i dobrobit porodice. Nikada ne prekidajte ili ne menjajte terapiju na svoju ruku.

Praktičan savet: Pre bilo kakve odluke o uzimanju ili prestanku terapije antidepresivima tokom trudnoće, obavezno se konsultujte sa ginekologom i psihijatrom. Tako ćete doneti najbezbedniju odluku za sebe i bebu.

Za tačnu dijagnozu i preporuke, uvek se obratite svom lekaru.

Polifarmacija nosi rizik od neželjenih reakcija – kako izbeći najčešće greške i zaštititi svoje zdravlje

Kod žena starijih od 60 godina, sve češće se javlja praksa istovremenog korišćenja više različitih lekova, što uključuje terapiju za krvni pritisak, srce, šećer, bolove ili nesanicu. Ova pojava, poznata kao polifarmacija, može biti izuzetno rizična ukoliko se lekovi koriste bez jasnog plana i stručnog nadzora. Prepoznati najčešće greške i znati kako ih izbeći postaje ključno za očuvanje zdravlja u zrelom dobu.

Jedna od glavnih grešaka jeste samoinicijativno dodavanje novih lekova, vitamina ili biljnih preparata bez konsultacije sa lekarom. Suplementi i prirodni proizvodi često se smatraju sigurnim, ali mogu uticati na dejstvo osnovne terapije. Na primer, biljni preparati za smirenje mogu promeniti način na koji organizam razgrađuje lekove za razređivanje krvi, dok analgetici mogu uticati na krvni pritisak i rad srca. Farmaceut dr Milena Petrović upozorava: „Svaki novi lek ili dodatak treba prijaviti lekaru, bez izuzetka. Pacijentkinje često ne navode sve što koriste, što može dovesti do ozbiljnih interakcija.”

Zaboravnost je još jedan čest problem. Neke žene preskoče dozu jer se osećaju dobro, dok druge iz straha da nisu uzela lek, uzmu duplu dozu. Ovakve greške mogu dovesti do pogoršanja stanja, naročito kod terapije za povišen pritisak ili bolesti srca. Prema rečima dr Ane Jovanović: „Dupliranje terapije može izazvati vrtoglavicu, slabost i povećati rizik od padova, a preskakanje može dovesti do ponovnog javljanja simptoma.”

Još jedna česta situacija je kada različiti specijalisti – kardiolog, endokrinolog, reumatolog – prepišu slične ili iste lekove, a da pri tom nema međusobne koordinacije. To povećava rizik od predoziranja ili neželjenih reakcija. Zbog toga se preporučuje da svaka žena na pregled nosi ažuriran spisak svih lekova i suplemenata koje koristi.

Za žene u zrelom dobu najvažnija je otvorena komunikacija sa lekarima i farmaceutima. Vođenje dnevnika terapije – zapisivanje svake doze – pomaže da se izbegnu greške u uzimanju lekova. Takođe, nikada ne treba samostalno uvoditi nove preparate, čak ni vitamine ili biljne proizvode.

U slučaju pojave simptoma poput vrtoglavice, slabosti ili konfuzije, važno je odmah obavestiti svog lekara. Redovne kontrole i praćenje terapije su ključni za bezbedno korišćenje više lekova. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Iznenadna potreba za šećerom nakon obroka nije retkost – saznajte šta je uzrokuje i koje korake možete preduzeti

Mnoge žene nakon ručka osećaju iznenadnu želju za slatkim, što je posebno izraženo nakon tridesete godine, tokom perioda hormonskih promena ili usled promena metabolizma. Ova potreba često ima dublje uzroke, jer telo ponekad šalje signale koje ne treba zanemariti. Kada pojedemo obrok, nivo šećera u krvi raste, a kod nekih osoba taj porast je izraženiji, što može izazvati pojačano lučenje insulina. Ova promena često rezultira padom energije, umorom i osećajem iznenadne gladi, što najčešće vodi ka želji za nečim slatkim. Ovakav obrazac uočen je kod žena koje prolaze kroz hormonske promene, ali i kod osoba na restriktivnim dijetama.

Nutricionistkinja dr Ana Jovanović ističe: “Potreba za slatkim nakon obroka često nije posledica slabog karaktera, već način na koji telo reaguje na hranu. Kada je balans šećera u krvi nestabilan, javlja se potreba za brzim izvorima energije.”

Osim insulina, važnu ulogu ima i hormon GLP-1, koji se luči u crevima posle jela i utiče na osećaj sitosti i kontrolu apetita. U poslednje vreme, pažnja se posvećuje prirodnom podsticanju ovog hormona, bez rigoroznih dijeta i gladovanja.

Na tržištu se mogu naći dijetetski suplementi sa kombinacijom kolagenih peptida, hroma i biljnih ekstrakata, koji prema navodima proizvođača pomažu regulaciju glikemijskog odgovora tela posle obroka. Ovi suplementi nisu lek niti zamena za uravnoteženu ishranu, ali mogu biti podrška ženama koje žele da spreče nagle promene šećera u krvi. Pre upotrebe, posebno ako imate insulinsku rezistenciju ili druge hronične tegobe, obavezno se konsultujte sa lekarom ili farmaceutom.

Saveti za stabilan šećer u krvi posle obroka podrazumevaju izbegavanje većih količina prostih ugljenih hidrata, dovoljan unos vlakana, kombinovanje hrane sa proteinima i zdravim mastima, kao i redovno kretanje. Ako se često javlja snažna potreba za slatkim, a uz to osećate nelagodnost, preporučuje se razgovor sa stručnjakom.

Glad nakon obroka nije znak slabosti, već signal koji treba ozbiljno shvatiti. Razumevanje šta vaše telo poručuje može doprineti vašem zdravlju i zadovoljstvu tokom svakodnevnih obroka. Za postavljanje dijagnoze i individualne savete, najbolje je obratiti se lekaru.