Adhezivni kapsulitis otežava svakodnevne pokrete, a posebno je čest kod žena između 40. i 60. godine života

Zamrznuto rame, poznato i kao adhezivni kapsulitis, predstavlja bolno stanje koje može značajno otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Ova dijagnoza najčešće se javlja kod žena u dobi od 40 do 60 godina, naročito u periodu menopauze. Prema podacima Američke akademije ortopedskih hirurga, čak do 5% ljudi može iskusiti zamrznuto rame tokom života, zbog čega je važno na vreme prepoznati simptome i potražiti pomoć.

Ovo stanje nastaje kada tkivo koje okružuje zglob ramena postane zadebljano i ukočeno, što dovodi do postepenog smanjenja pokretljivosti i pojačanja bola. Na početku se bol često javlja tokom noći, ali kasnije rame može potpuno da izgubi pokretljivost. Obavljanje svakodnevnih aktivnosti kao što su oblačenje ili podizanje ruke postaje otežano.

Uzroci zamrznutog ramena nisu u potpunosti razjašnjeni, ali stručnjaci smatraju da su hormonske promene u menopauzi povezane sa razvojem ovog problema. Dr Natasha Trentacosta, specijalista sportske medicine, ističe: “Sve više žena primećuje simptome zamrznutog ramena neposredno pre ili tokom menopauze.” Ona dodaje: “Hormonski disbalans može uticati na vezivna tkiva i izazvati upalu.” S druge strane, fizioterapeutkinja Nancy R. Kirsch upozorava da žene često zanemare prve znake, pripisujući ih zamoru ili lošem položaju prilikom spavanja, pa se stanje može razvijati mesecima ili godinama ako se ne leči.

Simptomi uključuju postepeno smanjenje pokretljivosti ramena i uporan bol koji može ometati san i svakodnevne obaveze. Ako primetite da ne možete da podignete ruku ili vas rame boli čak i u mirovanju, važno je da se obratite lekaru. Dr Gregory Cvetanovich, ortopedski hirurg, naglašava: “Zamrznuto rame ima tri faze: bolna faza, faza ukočenosti i faza oporavka.” On savetuje: “Pravovremeno započeta fizikalna terapija može značajno skratiti trajanje simptoma.”

Pored bola i ograničene pokretljivosti, žene često osećaju napetost u ramenu. Pravilno vođene vežbe i fizikalna terapija mogu ublažiti tegobe. Dhinu Jayaseelan, profesor rehabilitacionih nauka, savetuje: “Vežbe istezanja i jačanja, uz nadzor stručnjaka, najvažnije su za oporavak.” Zamrznuto rame obično traje nekoliko meseci do nekoliko godina, ali uz adekvatnu terapiju trajanje tegoba može biti kraće. Podrška porodice i adekvatan odmor takođe su značajni za brži oporavak.

Za tačnu dijagnozu i odgovarajući savet, obavezno se konsultujte sa lekarom.

Melanotan, poznat kao ‘Barbie peptid’, obećava preplanulost bez UV zraka, ali stručnjaci upozoravaju na moguće zdravstvene posledice

U poslednje vreme, trend postizanja preplanule kože bez izlaganja suncu postao je izuzetno popularan, naročito među ženama koje prate društvene mreže. Mnoge influenserke preporučuju takozvani ‘Barbie peptid’, odnosno melanotan, kao brz način za postizanje bronzanog tena bez sunčanja. Ovaj sintetički peptid, melanotan I i melanotan II, podstiče proizvodnju melanina u koži i na taj način stvara tamniju nijansu, objašnjava dr Jennifer Lucas, dermatolog i dermato-hirurg iz Cleveland Clinic. Za razliku od klasičnih krema za samopotamnjivanje, melanotan menja boju kože kroz unutrašnje mehanizme. Pored toga, melanotan II može uticati na smanjenje apetita i pojačavanje libida, zbog čega ga mnogi nazivaju ‘trifektom’ za letnju figuru.

Iako je melanotan privukao pažnju zbog mogućnosti postizanja preplanule kože bez oštećenja od UV zračenja, stručnjaci ističu da njegova bezbednost nije potvrđena. Ove supstance nisu odobrene od strane zdravstvenih institucija, a poznato je da mogu izazvati razne neželjene efekte: promene na koži, mučninu, povišen krvni pritisak, pa čak i pojavu pigmentisanih mladeža. Dr Naiem T. Issa, dermatolog i profesor na George Washington University, upozorava: ‘Melanotan nije bezbedan za svakodnevnu upotrebu. Postoje ozbiljne sumnje u vezi sa dugoročnim posledicama po zdravlje.’ On naglašava da su žene posebno osetljive na ove nuspojave zbog hormonskih promena tokom života.

Društvene mreže i stalna potraga za savršenim tenom podstiču žene da isprobaju ovakve proizvode, ali rizici su značajni. Upotreba melanotana može dovesti do oštećenja kože, promena u izgledu mladeža i čak povećanja rizika od raka kože. Stručnjaci savetuju da se pre bilo kakvog tretmana posavetujete sa dermatologom. ‘Pre nego što se odlučite za bilo koji tretman, posavetujte se sa dermatologom’, poručuje dr Lucas. Dodaje i da je zdravlje kože najvažnije, a brza rešenja sa nepoznatim posledicama mogu biti opasna.

Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Nutricionisti savetuju umeren unos šećera tokom visokih temperatura, uz preporuke za zdraviji izbor poslastica

Letnje temperature često menjaju naše dnevne navike, posebno kada je reč o ishrani. Kada je napolju toplo, telo ulaže dodatni napor da održi optimalnu temperaturu, što može povećati želju za rashlađujućim desertima poput sladoleda ili hladnih kolača. Ipak, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa slatkišima u ovim uslovima može dodatno opteretiti organizam, naročito tokom najtoplijih sati.

Namirnice bogate šećerom mogu izazvati brze fluktuacije nivoa glukoze u krvi, što može dovesti do naglog umora, osećaja slabosti ili pojačane gladi. Takođe, unos previše slatkiša često znači da zanemarujemo voće, povrće i proteine, koji su našem telu neophodni tokom vrućina.

Šećer takođe može povećati osećaj žeđi jer podstiče gubitak tečnosti. Nutricionistkinja Marina Ilić objašnjava: „Kada je napolju veoma toplo, svaka dodatna količina šećera može izazvati dehidrataciju, pa je važno unositi dovoljno vode i birati prirodno slatke namirnice.”

To ne znači da slatkiše treba potpuno izbaciti. Povremeno uživanje u omiljenoj poslastici je dozvoljeno, ali je važno ne preterivati. Preporučuje se da dnevni unos dodatnog šećera za žene ne prelazi 25 grama, odnosno oko šest kašičica.

Za zdraviji izbor, prednost dajte sezonskom voću, domaćim voćnim salatama ili voćnim sladoledima bez dodatog šećera, umesto industrijskih kolača i gaziranih pića. Preporuka je i da slatkiše konzumirate uz glavni obrok, a ne na prazan stomak, kako biste sprečili nagle skokove šećera u krvi.

Nutricionistkinja Marina Ilić savetuje: „Idealno je da birate slatkiše koji osim šećera sadrže i vlakna, vitamine i minerale, kao što su voće ili domaći deserti sa žitaricama. Tako ćete zadovoljiti želju za slatkim, a istovremeno dati telu ono što mu je zaista potrebno.”

Ukoliko nakon konzumiranja slatkiša primetite malaksalost, vrtoglavicu ili umor, savetuje se da se obratite lekaru. Svaka žena ima različite potrebe, pa je važno osluškivati svoje telo. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno konsultujte stručnjaka.