Praktični saveti dr Dejana Čubrila o izboru hrane za žene koje žele ravnotežu hormona i više energije

Mnoge žene danas često osećaju posledice stresa na svakodnevni život. Kada kortizol raste zbog stresa, telo šalje jasne signale kroz umor, nesanicu ili promene na koži. Prema rečima dr Dejana Čubrila, profesora fiziologije i specijaliste sportske medicine sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, pravilan izbor hrane može pomoći ženama da lakše upravljaju simptomima stresa i vrate energiju.

Takođe, dr Čubrilo ističe važnost prepoznavanja signala tela. “Kortizol je hormon koji nam daje energiju, motivaciju i fokus. Kada ga potrošimo zbog stresa, organizam trpi i reaguje kroz različite simptome”, objašnjava on. Osim toga, digestivni sistem i koža su prvi koji reaguju. Promene u stolici ili pojavljivanje ekcema mogu biti znak da je vreme za promenu navika.

Kako prepoznati kada kortizol raste zbog stresa

Kortizol raste zbog stresa i tada žene mogu primetiti promene u varenju, kao i probleme sa kožom. Na primer, učestalost stolice ili njen miris mogu se promeniti. Dr Čubrilo savetuje da je normalno imati stolicu jednom do dva puta dnevno. Međutim, poremećaji su signal da organizam traži pažnju. Povišen kortizol takođe može izazvati pojavu ekcema, melazme ili psorijaze.

Osim toga, izbor hrane ima direktan uticaj na hormonsku ravnotežu. “Tahini, pasta od susama, odličan je izbor jer podržava obnovu kortizola”, ističe dr Čubrilo. Pored toga, krompir, proja i kačamak nekada su bili osnova svakodnevne ishrane i doprinosili su boljoj ravnoteži hormona. Važno je ne izbegavati hranu poput krompira ili sočiva, ali obratiti pažnju na količinu.

Kombinovanje namirnica i vreme obroka za stabilan kortizol

Pravilno kombinovanje namirnica može olakšati varenje i doprineti boljoj iskorišćenosti nutrijenata. Na primer, dr Čubrilo preporučuje da fizički aktivne žene u obrok uključe meso sa krompirom ili pirinčem. Na taj način, organizam lakše koristi proteine. Međutim, važno je obratiti pažnju na napitke.

Kafa ujutru može biti korisna, ali uveče je treba izbegavati. “Kafa uveče podiže kortizol, a tada nam je potreban miran san”, napominje dr Čubrilo. Alkohol je poželjno izbegavati u periodima pojačanog stresa, dok masna hrana može dodatno opteretiti organizam. Zbog toga, za večeru birajte lagane obroke.

Namirnice koje pomažu smanjenju kortizola pred spavanje

Za večernji obrok preporučuju se kuvani ječam, spanać, urme ili suvo grožđe. Ove namirnice mogu pomoći telu da se opusti i olakšaju pad nivoa kortizola. Osim toga, ustajanje svako jutro u isto vreme podržava prirodni ritam hormona. Dr Čubrilo savetuje buđenje između četiri i šest sati, kada je kortizol prirodno najviši.

Na kraju, male promene u ishrani i svakodnevici mogu značajno poboljšati kvalitet života. Kada kortizol raste zbog stresa, ishrana postaje važan saveznik. Pravilnim izborom namirnica i pažnjom prema signalima tela, svaka žena može povratiti energiju i lakše izaći na kraj sa stresom.

Svako se ponekad oseća tužno, umorno ili bezvoljno. Međutim, kada takvo raspoloženje traje, počne da utiče na svakodnevni život i osoba izgubi interesovanje za stvari koje su joj ranije pričinjavale zadovoljstvo, moguće je da se ne radi samo o lošem periodu.

Depresija je ozbiljno stanje mentalnog zdravlja koje može uticati na raspoloženje, razmišljanje, san, apetit, energiju i svakodnevno funkcionisanje. Ne izgleda isto kod svake osobe, pa je važno obratiti pažnju na promene koje traju i ponavljaju se.

Koji su najčešći simptomi depresije?

Među simptomima mogu biti dugotrajna tuga ili praznina, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije prijale, izražen umor, teškoće sa koncentracijom, promene sna ili apetita, kao i osećaj bezvrednosti ili krivice.

Neki ljudi se povlače iz društva i prestaju da uživaju u svakodnevnim aktivnostima, dok se kod drugih depresija može ispoljiti kroz razdražljivost i probleme sa spavanjem.

Kada treba potražiti pomoć?

Ne treba čekati da simptomi postanu toliko izraženi da svakodnevni život postane gotovo nemoguć. Razgovor sa lekarom, psihologom ili psihijatrom može biti važan prvi korak ka proceni stanja i odgovarajućoj pomoći.

Depresija se leči, a način lečenja zavisi od težine simptoma i potreba osobe. Psihoterapija, lekovi ili kombinacija različitih pristupa mogu biti deo tretmana.

Podrška je važna

Osobi koja se suočava sa depresijom često nije dovoljno reći „razvedri se“ ili „misli pozitivno“. Mnogo korisnije može biti pokazati razumevanje, saslušati je bez osuđivanja i ohrabriti je da potraži stručnu pomoć.

Depresija nije znak slabosti i nije nešto što osoba jednostavno može da „prebrodi“ snagom volje. Prepoznavanje simptoma i pravovremeno traženje stručne pomoći mogu napraviti važnu razliku.

Ako osoba ima misli o samoubistvu ili samopovređivanju, potrebno je odmah potražiti hitnu stručnu pomoć i ne ostavljati je samu.

Pesma koju dete sluša dok se igra možda deluje kao obična zabava, ali muzika angažuje više različitih sposobnosti istovremeno. Od pamćenja i pažnje do jezika i koordinacije, muzika može biti zanimljiv deo ranog razvoja deteta.

Još od najranijeg uzrasta deca reaguju na ritam, melodiju i glas. Pevanje, tapšanje uz muziku ili jednostavno slušanje omiljene pesme predstavljaju aktivnosti koje mogu podstaći različite oblike učenja.

Muzika i razvoj mozga kod dece

Istraživanja ukazuju na povezanost muzičkog iskustva sa razvojem određenih kognitivnih sposobnosti. Posebno se proučava način na koji muzika može biti povezana sa pažnjom, pamćenjem i sposobnošću obrade zvukova.

Kada dete peva pesmu ili pokušava da prati ritam, ono istovremeno sluša, pamti redosled zvukova i usklađuje pokrete sa onim što čuje.

Može da pomogne i razvoju govora

Ritam i melodija prirodno privlače pažnju deteta, a pesmice mogu pomoći u upoznavanju sa novim rečima i zvukovima jezika. Ponavljanje stihova podstiče dete da sluša, pamti i samo učestvuje.

Zato su jednostavne pesmice, brojalice i igre uz pokret odličan način da roditelji kroz zabavu uvedu muziku u svakodnevicu.

Ne mora svako dete da svira instrument

Važno je da muzika ne postane još jedna obaveza. Slušanje, pevanje, plesanje, udaranje ritma ili pravljenje jednostavnih zvukova mogu biti sasvim dovoljni za pozitivno muzičko iskustvo.

Ako dete kasnije pokaže interesovanje za instrument, časovi muzike mogu biti dodatna prilika za učenje i razvijanje novih veština.

Najvažnije je da muzika bude izvor radosti, a ne pritiska. Zajedničko pevanje i ples mogu istovremeno biti igra, vreme provedeno sa roditeljima i zanimljiv način da dete istražuje svet zvukova.