Vrele letnje noći već same po sebi mogu da otežaju uspavljivanje, ali postoji još jedna navika koju mnogi imaju čim legnu u krevet – uzimaju telefon i počinju da gledaju poruke, društvene mreže ili video-snimke.

Iako deluje kao bezazlen način da se opustite pred spavanje, korišćenje telefona neposredno pre odlaska na spavanje može dodatno otežati uspavljivanje.

Telefon drži mozak budnim

Jedan od problema nije samo svetlost ekrana, već i sadržaj koji gledamo.

Poruke, društvene mreže, vesti i video-snimci mogu da zadrže pažnju i spreče mozak da se postepeno „isključi“. Umesto pripreme za san, osoba nastavlja da obrađuje nove informacije.

Zbog toga se često dešava da legnete sa namerom da pogledate telefon samo nekoliko minuta, a onda shvatite da je prošlo pola sata ili više.

Tokom vrućina problem može biti još izraženiji

Kada su temperature visoke, organizmu je već teže da se rashladi i pripremi za kvalitetan san.

Telo prirodno pokušava da snizi svoju temperaturu kada se spremamo za spavanje. Ako je prostorija pretopla, taj proces može biti otežan, pa se duže okrećemo u krevetu i češće budimo tokom noći.

Ako se tome doda sadržaj sa telefona koji nas mentalno drži aktivnim, uspavljivanje može postati još teže.

„Samo još jedan video“ može da produži budnost

Poseban problem predstavljaju kratki video-snimci i društvene mreže, jer su napravljeni tako da stalno nude novi sadržaj.

Čovek zato lako upadne u začarani krug: pogleda jedan snimak, zatim još jedan, proveri poruke i na kraju provede mnogo više vremena na telefonu nego što je planirao.

Šta možete da uradite?

Ako tokom vrelih noći teško zaspite, pokušajte da poslednjih 30 do 60 minuta pre spavanja provedete bez telefona.

Spustite roletne tokom dana kako bi se prostorija manje zagrejala, provetrite je kada temperatura napolju padne i koristite laganu posteljinu.

Ako koristite klima-uređaj, cilj je da prostorija bude prijatna za spavanje, a ne ekstremno hladna.

Najvažnije je da ne pokušavate da „ubijete vreme“ telefonom dok čekate da zaspite. Umesto toga, napravite mirniju rutinu pred spavanje i dozvolite organizmu da postepeno pređe u stanje odmora.

Hormonska neravnoteža može otežati mršavljenje, naročito u menopauzi i pri stresu

Mnoge žene primećuju da uprkos zdravoj ishrani i redovnom vežbanju kilogrami ne odlaze lako. Kada hormoni koji utiču na telesnu težinu nisu u ravnoteži, mršavljenje može postati izazov. Ovaj zdravstveni problem najčešće pogađa žene u Srbiji tokom menopauze, ali i mlađe žene koje su pod stresom ili prolaze kroz promene životnog stila. Zbog toga je važno razumeti kako hormoni regulišu telesnu težinu i šta svaka žena može preduzeti.

Pre svega, višak kilograma često ukazuje na poremećaj nekoliko važnih hormona. To su estrogen, progesteron, kortizol, grelin, testosteron, melatonin i glukokortikoidi. Kada su ovi hormoni van ravnoteže, telo teže sagoreva masti i čuva zdrav metabolizam. Na primer, visok nivo estrogena može povećati otpornost na insulin (hormon koji reguliše šećer u krvi). Kao rezultat, telo skladišti više masti, naročito oko kukova i butina. S druge strane, nizak estrogen tokom menopauze takođe podstiče stvaranje masnih naslaga jer telo pokušava da nadoknadi njegov nedostatak.

Najvažniji hormoni koji utiču na telesnu težinu kod žena

Progesteron je drugi ključni hormon za žensko zdravlje. Njegov pad često nastaje zbog stresa, menopauze ili upotrebe kontraceptivnih pilula. Međutim, ako progesteron nije u ravnoteži sa estrogenom, može doći do nakupljanja kilograma, ali i do promena raspoloženja. Takođe, kortizol, poznat kao hormon stresa, povećava se tokom napetih perioda ili fizičke povrede. Kada je kortizol hronično povišen, masne naslage se nakupljaju posebno u predelu stomaka.

Pored toga, grelin, poznat kao ‘hormon gladi’, povećava apetit. On raste kada ste na dijeti ili pod stresom. Gojazne osobe postaju osetljivije na dejstvo grelina, što otežava kontrolu unosa hrane. Testosteron, iako ga žene proizvode u manjim količinama, važan je za očuvanje mišića i sagorevanje masti. Njegov nivo opada sa godinama i tokom stresa, što usporava gubitak kilograma.

Kako kvalitet sna i stres utiču na hormone i težinu

Melatonin, hormon koji reguliše san, utiče na oslobađanje hormona rasta tokom noći. Nedostatak sna ili previše svetlosti u spavaćoj sobi može smanjiti proizvodnju melatonina. Na taj način, telo slabije sagoreva masti i lakše dobija na težini. Osim toga, glukokortikoidi, hormoni koje telo proizvodi tokom hronične upale, mogu poremetiti način na koji telo koristi šećer i masti kao izvor energije. To povećava rizik od insulinske rezistencije, gojaznosti i dijabetesa tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno).

Ako primetite da se kilogrami nakupljaju bez očiglednog razloga, obratite pažnju na signale tela. Na primer, iznenadne promene raspoloženja, problemi sa snom i stalni umor mogu značiti da su hormoni u neravnoteži. Osim toga, redovno vežbajte i birajte raznovrsnu, neprocesuiranu hranu bogatu vlaknima, vitaminima i mineralima. Ipak, konačno rešenje ne leži samo u ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Dr Aleksandra Jovanović, endokrinolog, naglašava: „Hormonska neravnoteža može biti skriveni uzrok viška kilograma kod žena, posebno u periodu menopauze. Preporučujem ženama koje primećuju ovakve promene da se jave svom izabranom lekaru i zatraže analizu hormona. Samo tako mogu dobiti pravu dijagnozu i odgovarajući savet.“

Na kraju, nemojte ignorisati signale koje telo šalje. Izbegavajte samostalno uzimanje suplementa ili dijeta bez savetovanja sa stručnjakom. Ako sumnjate na hormonski disbalans, obavezno se obratite svom lekaru koji će vas uputiti na odgovarajuće analize i dalje praćenje.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Studija iz SAD otkriva da umor tokom dana može ukazivati na rane kognitivne promene kod starijih žena

Novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država donosi važne informacije o dnevnoj pospanosti i riziku od demencije kod žena starijih od 65 godina. Naučnici su otkrili da žene koje često osećaju pospanost tokom dana, iako dovoljno spavaju, imaju veće šanse da razviju demenciju. Ova bolest podrazumeva gubitak pamćenja i otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Zbog toga je rano prepoznavanje simptoma izuzetno važno za očuvanje zdravlja mozga kod žena u poznijim godinama.

Studija je obuhvatila 445 odraslih osoba koje žive u zajednici, a rezultati su pokazali da 35 odsto onih sa izraženom dnevnom pospanošću razvije sindrom motoričkog kognitivnog rizika (MCR). Kod osoba bez pospanosti taj procenat bio je svega 6,7 odsto. Pre svega, ovo ukazuje da dnevna pospanost nije bezazlena pojava. Štaviše, može biti rani znak početka kognitivnog propadanja, posebno kod žena.

Dnevna pospanost i rizik od demencije kod žena

Na osnovu ovih podataka, stručnjaci upozoravaju na važnost praćenja navika spavanja. U međuvremenu, istraživači su učesnike podelili prema kvalitetu sna. Ispostavilo se da žene sa lošijim navikama spavanja češće osećaju dnevni umor i samim tim imaju veći rizik od razvoja kognitivnih problema. Zbog toga, prepoznajte promene kao što su pojačan umor ili zaboravnost, jer mogu biti znak da je potrebno obratiti se lekaru.

Osim toga, W. Christopher Winter, neurolog i specijalista za medicinu sna, ističe: „Dnevna pospanost koja se ponavlja može biti važan znak da nešto nije u redu sa zdravljem mozga.“ On naglašava da broj sati sna nije jedini faktor. „Važno je obratiti pažnju na kvalitet sna, a ne samo na količinu.“

Verna Porter, neurolog i direktorka centra za neurokognitivne poremećaje, poručuje: „Ako primetite da ste često pospani tokom dana, bez jasnog razloga, razgovarajte sa svojim lekarom. Ovo može biti prvi znak većih promena u mozgu.“

Praktični saveti za zdravlje mozga i bolji san

Na kraju, postoji nekoliko jednostavnih koraka koje možete preduzeti da biste smanjili rizik od demencije. Prvo, trudite se da odlazite na spavanje u isto vreme svake večeri. Takođe, izbegavajte teške obroke i kofein pre odlaska u krevet. Pored toga, obezbedite mirnu atmosferu u sobi i redovno vežbajte. Mentalna aktivnost, kao što su čitanje ili rešavanje zagonetki, takođe može poboljšati zdravlje mozga.

Ipak, ako primetite izraženu dnevnu pospanost ili zaboravnost, obavezno se posavetujte sa lekarom. Rano reagovanje može pomoći u otkrivanju i usporavanju kognitivnih poremećaja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.