Nemačka, Poljska i Češka prihvatile najveći broj, a žene i deca čine većinu korisnika privremene zaštite

Prema zvaničnim podacima, ukupno 4,43 miliona izbeglica iz Ukrajine ima status privremene zaštite u Evropskoj uniji. Ovaj broj predstavlja mesečni porast od 19.945 lica, odnosno 0,5 procenata u odnosu na prethodni mesec. Najveći demografski pritisak i dugotrajna integracija izbeglica iz Ukrajine beleže se u državama sa najviše registrovanih korisnika privremene zaštite.

Demografski pritisak i dugotrajna integracija izbeglica iz Ukrajine

Podaci pokazuju da Nemačka ima više od 1,29 miliona korisnika zaštite, što čini 29,1 procenat ukupnog broja na nivou Unije. Slede Poljska sa više od 953 hiljade lica, odnosno 21,5 procenata, i Češka sa preko 395 hiljada korisnika, što je 8,9 procenata. Više od 98,5 procenata svih korisnika privremene zaštite čine ukrajinski državljani.

Kretanje broja korisnika varira između država članica. U 23 od 26 zemalja sa dostupnim podacima zabeležen je porast korisnika. Najveći apsolutni rast registrovan je u Češkoj, Rumuniji i Nemačkoj. S druge strane, Poljska, Francuska i Kipar beleže blagi pad broja registrovanih lica.

Raspodela korisnika i izazovi za države članice

Kada se posmatra broj korisnika privremene zaštite u odnosu na broj stanovnika, Češka prednjači sa 36,2 korisnika na hiljadu stanovnika. Slede Slovačka sa 27,5 i Kipar sa 26,7 na hiljadu stanovnika, što je značajno iznad proseka Evropske unije od 9,8. Odrasle žene čine 43,4 procenta ukupne populacije pod zaštitom, maloletna lica 29,4 procenta, dok je udeo odraslih muškaraca 27,1 procenat.

Mehanizam privremene zaštite za izbeglice iz Ukrajine oslanja se na odluku Saveta Evropske unije iz marta 2022. godine, donetu povodom ruske agresije na Ukrajinu. Ova odluka produžena je do 4. marta 2027. godine. Dugotrajni boravak miliona raseljenih lica postavlja pred evropske države važne zadatke integracije na tržištu rada, prilagođavanja obrazovnih i zdravstvenih sistema, kao i planiranja održivih budžetskih izdvajanja.

Perspektive za budućnost

Kao rezultat trenutne situacije, države članice Evropske unije suočavaju se sa izazovima demografske integracije i dugoročnih rešenja za izbeglice iz Ukrajine. Pored toga, ne očekuje se brzi masovni povratak izbeglica u matičnu državu, pa su prilagođavanje institucija i planiranje budžeta postali prioriteti. Demografski pritisak i dugotrajna integracija izbeglica iz Ukrajine nastaviće da oblikuju politike Evropske unije u narednim godinama.

Pre 25 godina dvojica državljana Srbije poginula su tokom napada na Svetski trgovinski centar, a njihova imena se i danas pamte.

Danas se navršava 25 godina od napad na kule bliznakinje u Njujorku, jednog od najtežih terorističkih događaja u savremenoj istoriji. U ovom napadu, koji je izveden 11. septembra 2001. godine, poginulo je gotovo 3.000 ljudi, dok je više od 25.000 civila povređeno. Među žrtvama su se našli i dvojica državljana Srbije, a njihove priče i dalje izazivaju emocije širom sveta.

Napad na kule bliznakinje u Njujorku i posledice

Napad na kule bliznakinje u Njujorku pokrenula su dvojica pripadnika Al Kaide koji su oteli dva putnička aviona i udarili njima u zgrade Svetskog trgovinskog centra. Istovremeno, treći avion udario je u zgradu Pentagona u Vašingtonu, dok je četvrti avion pao u Pensilvaniji. Ovaj događaj šokirao je celu planetu i označio početak globalnog rata protiv terorizma.

Do tada je napad ovakvih razmera na američko tlo bio nezamisliv. Kao rezultat, Sjedinjene Američke Države su pokrenule vojnu intervenciju u Avganistanu sa ciljem svrgavanja talibanskog režima. Osama bin Laden, vođa Al Kaide, preuzeo je odgovornost za napade 2004. godine, navodeći kao motive podršku Izraelu i prisustvo američke vojske u Iraku i Saudijskoj Arabiji.

Državljani Srbije među žrtvama napad na kule bliznakinje u Njujorku

Prema objavljenim podacima, među žrtvama napad na kule bliznakinje u Njujorku bila su i dvojica Srba. Vladimir Tomašević rođen je 25. januara 1965. godine na Kosovu i Metohiji. Sa porodicom se kao dete preselio u SAD, gde je živeo i radio sve do kobnog dana. Takođe, Bojan Kostić je bio među onima koji su izgubili život u ovom napadu. Nakon eksplozije, Bojan je uspeo da kontaktira svoju verenicu, ali njegovo telo nikada nije pronađeno.

Ove dve priče predstavljaju tek deo tragedije koja je zadesila mnoge porodice širom sveta. Samo dvadeset ljudi, koji su se nalazili iznad mesta udara u kulama bliznakinjama, uspelo je da napusti zgrade pre nego što su se urušile. Brojne porodice, uključujući i one iz Srbije, i dalje oplakuju svoje najbliže svake godine na ovaj datum.

Globalni uticaj napada i sećanje na žrtve

Napad na kule bliznakinje u Njujorku ostavio je neizbrisiv trag na američko društvo i međunarodne odnose. Kao posledica, deset godina kasnije, Osama bin Laden je ubijen u Pakistanu nakon racije američkih snaga. Rat u Avganistanu je okončan povlačenjem američke vojske i povratkom talibanskog režima.

Iako je prošlo 25 godina od napad na kule bliznakinje u Njujorku, sećanje na žrtve i dalje živi. Svake godine, 11. septembra, porodice i prijatelji okupljaju se kako bi odali počast onima koji su izgubili život. Priče o Vladimiru Tomaševiću i Bojanu Kostiću svedoče o tome da napad nije pogodio samo Ameriku, već i ljude širom sveta.

Cene sirove nafte tipa Brent i evropskog prirodnog gasa ponovo su u porastu, dok berzanski indeksi beleže pad.

Na svetskom tržištu, cene energenata nastavljaju da rastu, a posebno je primetan novi skok kod sirove nafte tipa Brent. Prema poslednjim podacima, cena Brent nafte premašila je 106,04 dolara po barelu. Istovremeno, evropski prirodni gas ponovo se približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu. Ovaj trend ukazuje na nastavak nestabilnosti na energetskom tržištu, što ima direktan uticaj na privredne tokove.

Cene energenata na svetskom tržištu i berzanski indeks

Cena američke WTI nafte (West Texas Intermediate) trenutno se kreće u rasponu od 101,09 dolara po barelu za fjučers ugovore. Pored toga, fjučersi evropskog prirodnog gasa na amsterdamskom TTF tržištu danas su zabeležili vrednosti između 80 i 82,59 evra za megavat-sat. Prema saopštenju, cena TTF fjučersa dostigla je 80 evra po megavat-satu.

Evropski berzanski indeksi zabeležili su pad, pri čemu je nemački DAX pao za 0,30 odsto. Ruski MOEX indeks zabeležio je pad od 0,11 odsto, dok je FTSE indeks iz Velike Britanije pao za 0,57 odsto. Američki indeksi takođe su zabeležili blagi pad tokom dana.

Valutna i robna kretanja povezana sa cenama energenata

Vrednost evra prema dolaru na valutnom tržištu trenutno iznosi 1,1639 dolara. Cena zlata na svetskim berzama iznosi 4.393,50 dolara za trojsku uncu, što predstavlja blagi dnevni pad od 0,30 odsto prema podacima za fjučerse. Cena pšenice na svetskim berzama iznosi 735,75 centi za bušel, uz dnevni pad od 0,74 odsto.

Ova kretanja na tržištu energenata mogu imati dalje implikacije na cenu proizvoda i usluga, kao i na privredu u celini. Zbog toga se tržišni akteri i analitičari fokusiraju na promene koje donose cene energenata na svetskom tržištu, prateći njihovu dinamiku i uticaj na globalna finansijska kretanja. Prema saopštenju, ovakva situacija može uticati i na domaće tržište, posebno u pogledu troškova energije i sirovina.