Više od 350 učesnika iz regiona i sveta okupilo se na četvrtom CMR Forumu, uz istaknute domaće i strane stručnjake

Četvrti Balkanski kongres o kardiomagnetnoj rezonanci, poznat kao CMR Forum 2026, otvoren je sinoć u hotelu Moskva u Beogradu. Ovaj događaj, prema zvaničnoj izjavi, okuplja više od 350 učesnika iz Srbije, regiona i međunarodne zajednice. Ključna tema skupa je kardiovaskularni imidžing, a Beograd je postao centar stručnjaka iz ove oblasti.

CMR Forum 2026: okupljanje stručnjaka u Beogradu

Forum je posvećen razmeni najnovijih znanja, iskustava i ideja iz oblasti kardiomagnetne rezonance. Prema rečima direktorke KBC Bežanijska kosa Marije Zdravković, CMR Forum 2026 je prepoznat kao srpski brend, po kojem je Srbija poznata širom Evrope i sveta. “Ovo je četvrti balkanski kongres, ali učesnici dolaze iz cele Evrope – iz Berlina, Ciriha, Rima, Londona i Sjedinjenih Američkih Država”, navela je Zdravković.

Osim toga, Zdravković je istakla da je Srbija lider u sprovođenju kardiovaskularnog imidžinga, edukaciji i naučnom radu iz oblasti kardiomagnetne rezonance. Tema foruma, kako je naglasila, smatra se “hot topic” na evropskim i svetskim kongresima. Učesnici imaju priliku da prate više od 18 sesija na kojima predaju vodeći stručnjaci iz oblasti magnetne rezonance srca.

Stručni program i značaj kardiomagnetne rezonance

Na otvaranju skupa u Beogradu, predavanje je održao profesor Filip Hala, koji je postavio osnove dobre dijagnostike inflamatornih bolesti miokarda i perikarda korišćenjem magnetne rezonance. Prema rečima Marije Zdravković, forum je okupio i veliki broj kolega iz Makedonije, Slovenije, Republike Srpske, BiH i Crne Gore. “Beograd je danas centar magneta srca u celoj Evropi”, naglasila je ona.

Zdravković je objasnila da je kardiomagnetna rezonanca zahtevan postupak snimanja srca, jer se srce neprestano kreće. “U toku jednog minuta imamo između 60 i 120 otkucaja i potrebno je usnimiti sve strukture srca”, navela je direktorka KBC Bežanijska kosa. Takođe, dodala je da se ova dijagnostička metoda ne koristi kod svih pacijenata, ali kod 10 odsto onih koji traže preciznu dijagnozu može dati ključne odgovore za dalji tok lečenja.

Statistika i izazovi: zdravlje srca u fokusu

Na forumu su predstavljeni i podaci o broju smrtnih slučajeva po faktorima rizika u Srbiji za 2023. godinu. Najviše slučajeva povezano je sa visokim krvnim pritiskom – registrovano je više od 38.000 slučajeva. Pušenje, zagađenje vazduha, visok nivo holesterola u krvi i gojaznost takođe su prepoznati kao značajni faktori rizika, o čemu se diskutovalo tokom skupa.

Kardiomagnetna rezonanca, kao metoda dijagnostike i praćenja kardiovaskularnih bolesti, ostaje ključna tema u savremenoj medicini, a Beograd i Srbija, kroz organizaciju CMR Foruma 2026, još jednom potvrđuju svoju ulogu lidera u ovoj oblasti.

Imunoterapija dostupna za tri grupe pacijenata, stručnjaci očekuju bolje ishode lečenja i dužu kontrolu bolesti.

Oko 1.000 pacijenata sa rakom pluća u Srbiji dobiće novu mogućnost lečenja od 1. oktobra. Prema saopštenju Udruženja za borbu protiv raka pluća “Punim plućima”, nova terapija za rak pluća biće dostupna kao imunoterapija za tri dodatne grupe pacijenata. Ova promena može produžiti život i omogućiti bolju kontrolu bolesti kod obolelih.

Imunoterapija će biti dostupna pacijentima sa ograničenim i proširenim stadijumom sitnoćelijskog karcinoma pluća, kao i onima sa stadijumom III karcinoma koji ne može da se operiše. Takođe, prema najavama nadležnih, od proleća sledeće godine još oko 600 pacijenata sa skvamoznim karcinomom pluća, koji su do sada lečeni isključivo hemoterapijom, dobiće pristup imunoterapiji.

Ko sve dobija pristup novoj terapiji za rak pluća

Iz Udruženja napominju da je rak pluća vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji, sa blizu 7.000 novih slučajeva i oko 5.000 smrtnih ishoda svake godine. Zabrinjavajuće je što je, kako navode, ovaj karcinom već dve godine i vodeći uzrok smrtnosti kod žena. Pravovremen pristup terapiji postaje ključan jer se kod čak 70 odsto pacijenata rak pluća otkriva u metastatskoj fazi, kada su mogućnosti lečenja znatno ograničene. Prvi simptomi poput upornog kašlja, zamora ili otežanog disanja često su nespecifični i pripisuju se drugim stanjima, posebno kod pušača.

Imunoterapija za rak pluća biće primenjivana različito, u zavisnosti od stadijuma bolesti. Kod pacijenata sa ograničenim stadijumom sitnoćelijskog karcinoma pluća, imunoterapija će se uvoditi nakon hemoterapije i zračenja, ukoliko nema progresije bolesti. “Takođe, ako nakon početnog lečenja nema pogoršanja bolesti, možemo da nastavimo lečenje imunoterapijom i pokušamo da produžimo period bez progresije”, izjavio je doc. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Detalji primene i značaj imunoterapije

Kako je dodatno pojašnjeno, kod proširenog stadijuma sitnoćelijskog karcinoma pluća, kada se bolest već proširila izvan primarnog mesta, imunoterapija se primenjuje odmah na početku lečenja, zajedno sa hemoterapijom. Ovaj oblik raka pluća je izuzetno agresivan, pa je pravovremena terapija presudna za ishod.

Prema očekivanjima, naredne godine imunoterapija bi mogla biti dostupna i za pacijente sa skvamoznim karcinomom pluća, što bi dodatno proširilo mogućnosti lečenja. Udruženje poziva na podizanje svesti o simptomima i potrebi za ranim otkrivanjem bolesti, uz napomenu da savremene terapije mogu značajno poboljšati kvalitet života pacijenata.

Na kraju, stručnjaci ističu da je uvođenje imunoterapije za rak pluća u Srbiji važan korak u borbi protiv ove teške bolesti, jer se otvaraju nove mogućnosti za produženje života i kontrolu bolesti kod velikog broja pacijenata.

Na nadmorskim visinama iznad 3000 metara u Alpima zabeležen je prvi sneg, dok se hladni front približava Srbiji.

Prvi sneg u Alpima usred septembra iznenadio je stanovnike ovog regiona, jer su temperature na visinama iznad 3000 metara pale na nula stepeni Celzijusa. Hladni front, koji je juče zahvatio oblast Alpa i doneo obilne padavine i olujno vreme, sada se ubrzano kreće prema Srbiji, prema saopštenju meteorologa.

Tokom prethodnog dana, vreme u Alpima naglo se pogoršalo. Jaka kiša, grmljavinske oluje i pad temperature doneli su pravu jesenju atmosferu. Južne padine Alpa, naročito na severu i severoistoku Italije, pogodile su superćelijske oluje, praćene gradom i snažnim udarima vetra. Zbog toga su lokalna područja bila pod upozorenjem na olujne nepogode, a stanovnici su se suočili sa naglim promenama vremena.

Sneg u Alpima najavljuje jesen: temperatura na nula stepeni

Danas je na visinama iznad 3000 metara počeo da veje sneg, što je retka pojava za ovaj period godine. Sneg pada na jugoistoku Švajcarske i zapadu Austrije, dok se temperature u tim oblastima zadržavaju oko nule. Ova promena vremena jasno pokazuje da je jesen stigla u planinske regione Alpa ranije nego što je uobičajeno.

U međuvremenu, talas olujnih nepogoda proširio se na centralne predele Italije, a hladni front je stigao do severozapada Balkana. Na severozapadu Hrvatske i u Sloveniji temperatura se spustila na 15 stepeni, što dodatno doprinosi osećaju jeseni.

Hladni front se približava Srbiji: razlika u temperaturi i vreme pred vikend

Dok hladni front napreduje ka Srbiji, iz južnih i centralnih predela struji topla vazdušna masa. Temperature u ovim krajevima dostižu 35 stepeni, što je značajan kontrast u odnosu na severne oblasti gde je znatno svežije. Prema saopštenju meteorologa, na severu Vojvodine temperatura je prijatnih 25 stepeni.

Za vikend se očekuje da hladni front sa severozapada regiona stigne do svih predela Srbije. Time će doći do pada temperature vazduha za oko 15 stepeni, što znači da će vreme postati izrazito jesenje i u ostatku zemlje. Ove promene mogu uticati na svakodnevne aktivnosti stanovništva, pa se savetuje da prate najnovije vremenske prognoze.

Na kraju, sneg u Alpima usred septembra i temperature koje su pale na nulu predstavljaju jasan znak promena u sezoni. Hladni front je već doneo niže temperature na sever Balkana, a u narednim danima očekuje se da zahvati i Srbiju.