Princ Džordž započeo školovanje u čuvenom internatu, gde učenici žive po jasno utvrđenim pravilima i rasporedu.

Princ Džordž je ove nedelje i zvanično započeo školovanje na elitnom internatu Iton, gde ga očekuju stroga pravila i precizan raspored. Prvog dana, 8. septembra, stigao je u pratnji roditelja, princa Vilijama i princeze Kejt. Prema objavljenim informacijama, svakodnevica princa Džordža u elitnom internatu podrazumeva jasno definisane obaveze i pravila, slična onima koja važe za sve učenike ove prestižne škole.

Strogi režim i zajednički život učenika

Na Itonu učenici ne samo da pohađaju nastavu, već i žive u jednom od 25 učeničkih domova. Svaki učenik ima svoju sobu, dok u jednoj kući živi oko 55 dečaka različitih uzrasta. Ovo okruženje stvara zajednicu u kojoj učenici provode veći deo vremena zajedno. Princ Džordž, iako član kraljevske porodice, ima svog House Mastera, Tutora i Dame, koji brinu o njegovoj svakodnevici, napretku i dobrobiti. Učenici su dužni da poštuju stroga pravila, a njihovo prisustvo se proverava tokom svih važnih aktivnosti.

Svakodnevni raspored i akademske obaveze

Dan na Itonu počinje u 7.30 doručkom, nakon čega slede molitva ili zajednički sastanci, pa nastava. Prisustvo učenika evidentira se tokom svakog obroka i aktivnosti. Časovi traju oko 40 minuta i raspoređeni su u blokove, a učenici imaju tačno određene predmete, učionice i profesore. Nastavnici su poznati pod nazivom Beaks. Ručak, nazvan Boys’ Dinner, organizuje se oko 13.15, a i tada je prisustvo obavezno. Popodnevni sati rezervisani su za nastavu i sportske aktivnosti, koje su deo svakodnevnog rasporeda.

Uloga osoblja i značaj discipline

House Master je odrasla osoba koja vodi određeni dom i ima ulogu roditelja dok su učenici u školi. Dame je osoba koja prati svakodnevne potrebe i dobrobit učenika, dok Tutor prati akademski napredak svakog učenika. Ovakav sistem omogućava individualni pristup i razvijanje osećaja odgovornosti kod svih učenika. Princ Džordž, kao i ostali učenici, ima jasno utvrđene obaveze i mora da se pridržava svih pravila internata.

Disciplinovan život u internatu Iton deo je tradicije koja se prenosi generacijama. Takođe, stroga pravila i pažljivo definisan raspored omogućavaju učenicima da razviju radne navike i međusobno poštovanje. Na taj način svakodnevica princa Džordža u elitnom internatu predstavlja iskustvo slično svim njegovim vršnjacima, bez obzira na poreklo i titulu.

Pre 25 godina dvojica državljana Srbije poginula su tokom napada na Svetski trgovinski centar, a njihova imena se i danas pamte.

Danas se navršava 25 godina od napad na kule bliznakinje u Njujorku, jednog od najtežih terorističkih događaja u savremenoj istoriji. U ovom napadu, koji je izveden 11. septembra 2001. godine, poginulo je gotovo 3.000 ljudi, dok je više od 25.000 civila povređeno. Među žrtvama su se našli i dvojica državljana Srbije, a njihove priče i dalje izazivaju emocije širom sveta.

Napad na kule bliznakinje u Njujorku i posledice

Napad na kule bliznakinje u Njujorku pokrenula su dvojica pripadnika Al Kaide koji su oteli dva putnička aviona i udarili njima u zgrade Svetskog trgovinskog centra. Istovremeno, treći avion udario je u zgradu Pentagona u Vašingtonu, dok je četvrti avion pao u Pensilvaniji. Ovaj događaj šokirao je celu planetu i označio početak globalnog rata protiv terorizma.

Do tada je napad ovakvih razmera na američko tlo bio nezamisliv. Kao rezultat, Sjedinjene Američke Države su pokrenule vojnu intervenciju u Avganistanu sa ciljem svrgavanja talibanskog režima. Osama bin Laden, vođa Al Kaide, preuzeo je odgovornost za napade 2004. godine, navodeći kao motive podršku Izraelu i prisustvo američke vojske u Iraku i Saudijskoj Arabiji.

Državljani Srbije među žrtvama napad na kule bliznakinje u Njujorku

Prema objavljenim podacima, među žrtvama napad na kule bliznakinje u Njujorku bila su i dvojica Srba. Vladimir Tomašević rođen je 25. januara 1965. godine na Kosovu i Metohiji. Sa porodicom se kao dete preselio u SAD, gde je živeo i radio sve do kobnog dana. Takođe, Bojan Kostić je bio među onima koji su izgubili život u ovom napadu. Nakon eksplozije, Bojan je uspeo da kontaktira svoju verenicu, ali njegovo telo nikada nije pronađeno.

Ove dve priče predstavljaju tek deo tragedije koja je zadesila mnoge porodice širom sveta. Samo dvadeset ljudi, koji su se nalazili iznad mesta udara u kulama bliznakinjama, uspelo je da napusti zgrade pre nego što su se urušile. Brojne porodice, uključujući i one iz Srbije, i dalje oplakuju svoje najbliže svake godine na ovaj datum.

Globalni uticaj napada i sećanje na žrtve

Napad na kule bliznakinje u Njujorku ostavio je neizbrisiv trag na američko društvo i međunarodne odnose. Kao posledica, deset godina kasnije, Osama bin Laden je ubijen u Pakistanu nakon racije američkih snaga. Rat u Avganistanu je okončan povlačenjem američke vojske i povratkom talibanskog režima.

Iako je prošlo 25 godina od napad na kule bliznakinje u Njujorku, sećanje na žrtve i dalje živi. Svake godine, 11. septembra, porodice i prijatelji okupljaju se kako bi odali počast onima koji su izgubili život. Priče o Vladimiru Tomaševiću i Bojanu Kostiću svedoče o tome da napad nije pogodio samo Ameriku, već i ljude širom sveta.

Cene sirove nafte tipa Brent i evropskog prirodnog gasa ponovo su u porastu, dok berzanski indeksi beleže pad.

Na svetskom tržištu, cene energenata nastavljaju da rastu, a posebno je primetan novi skok kod sirove nafte tipa Brent. Prema poslednjim podacima, cena Brent nafte premašila je 106,04 dolara po barelu. Istovremeno, evropski prirodni gas ponovo se približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu. Ovaj trend ukazuje na nastavak nestabilnosti na energetskom tržištu, što ima direktan uticaj na privredne tokove.

Cene energenata na svetskom tržištu i berzanski indeks

Cena američke WTI nafte (West Texas Intermediate) trenutno se kreće u rasponu od 101,09 dolara po barelu za fjučers ugovore. Pored toga, fjučersi evropskog prirodnog gasa na amsterdamskom TTF tržištu danas su zabeležili vrednosti između 80 i 82,59 evra za megavat-sat. Prema saopštenju, cena TTF fjučersa dostigla je 80 evra po megavat-satu.

Evropski berzanski indeksi zabeležili su pad, pri čemu je nemački DAX pao za 0,30 odsto. Ruski MOEX indeks zabeležio je pad od 0,11 odsto, dok je FTSE indeks iz Velike Britanije pao za 0,57 odsto. Američki indeksi takođe su zabeležili blagi pad tokom dana.

Valutna i robna kretanja povezana sa cenama energenata

Vrednost evra prema dolaru na valutnom tržištu trenutno iznosi 1,1639 dolara. Cena zlata na svetskim berzama iznosi 4.393,50 dolara za trojsku uncu, što predstavlja blagi dnevni pad od 0,30 odsto prema podacima za fjučerse. Cena pšenice na svetskim berzama iznosi 735,75 centi za bušel, uz dnevni pad od 0,74 odsto.

Ova kretanja na tržištu energenata mogu imati dalje implikacije na cenu proizvoda i usluga, kao i na privredu u celini. Zbog toga se tržišni akteri i analitičari fokusiraju na promene koje donose cene energenata na svetskom tržištu, prateći njihovu dinamiku i uticaj na globalna finansijska kretanja. Prema saopštenju, ovakva situacija može uticati i na domaće tržište, posebno u pogledu troškova energije i sirovina.