Finansijska policija Italije sprovela zaplenu imovine i otkrila prevaru sa finansiranjem, istraga u toku

Italijanska finansijska policija (GDF) saopštila je da je zaplenila imovinu vrednu oko dve milijarde evra od ruskih oligarha, u okviru sprovođenja sankcija uvedenih nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine. Zaplena je obuhvatila nekretnine, automobile, jahte, umetnička dela i udele u kompanijama, navodi se u izveštaju GDF povodom 252 godine postojanja ove institucije.

Prema zvaničnim informacijama, u istom periodu GDF je otkrila prevaru sa italijanskim i evropskim finansiranjem u iznosu većem od 1,6 milijardi evra. Takođe je zaplenjena imovina vredna 4,7 milijardi evra za koju se sumnja da je povezana sa utajom poreza ili poreskom prevarom.

Tokom 17 meseci, finansijska policija identifikovala je ukupno 8.297 osoba osumnjičenih za utaju poreza, kao i 47.419 ljudi koji su radili na crno ili bili nezakonito zaposleni. Takođe je tužiocima prijavljeno 20.429 osoba zbog poreskih krivičnih dela u navedenom periodu.

“Zaplena imovine i otkrivanje finansijskih prevara deo su kontinuiranih aktivnosti usmerenih na zaštitu državnog budžeta i sprečavanje ilegalnih tokova novca”, navodi se u saopštenju GDF.

Nadležni sud utvrdio da optuženi ne može da prati sudski postupak, dalja odluka o lečenju zakazana za jul

Sud u Los Anđelesu doneo je 23. juna 2026. godine odluku da je Majkl Gledhil, optužen za ubistvo glumca Džejmsa Hendija, mentalno nesposoban da učestvuje u sudskom procesu. Prema saopštenju suda, sudija Marija Kavaluci zaključila je da Gledhil ne razume optužbe protiv sebe i nije u mogućnosti da racionalno sarađuje sa svojim advokatom u odbrani.

Prema navodima policije i tužilaštva, Džejms Hendi, osamdesetjednogodišnji glumac poznat po ulogama u filmovima „Jumanji“ i „Top Gun: Maverick“, pronađen je 3. juna ispred kuće partnerke Gledhilove majke u nesvesnom stanju sa ubodnom ranom u grudima. Hendi je prevezen u bolnicu, gde je ubrzo proglašen mrtvim.

Nadležni tužilac okruga Los Anđeles, Nejtan Hokman, izjavio je tada da je „žrtva, Džejms Hendi, zasluživala da proživi svoje pozne godine sa ljudima koje voli“, ali nije izneo dalje detalje o istrazi. Policijski izvori navode da je Gledhil uhapšen nakon što je sam policiji izjavio da je osoba koju traže, a prema prvim informacijama sa lica mesta, poziv na hitnu pomoć upućen je rečenicom: „Ja sam sin čoveka, upravo sam ubio čoveka greha.“

Gledhil do sada nije izjasnio o krivici niti je lično prisustvovao sudskim ročištima. Njegovo prvo pojavljivanje pred sudom bilo je zakazano za 5. jun, ali je tada postupak obustavljen i predmet prebačen u sud za mentalno zdravlje radi procene njegove sposobnosti da učestvuje u suđenju.

Nakon psihijatrijskih procena, specijalizovani sud je brzo utvrdio da Gledhil nije kompetentan za suđenje. Na ročištu 23. juna, sudija Kavaluci je potvrdila ove nalaze i zaključila da Gledhil nije sposoban da donosi odluke o svojoj terapiji. Na osnovu mišljenja psihijatra, sud je izdao nalog za primenu obavezne terapije u trajanju od godinu dana, uz obrazloženje da bi to značajno poboljšalo njegovo mentalno stanje.

Sledeće ročište u vezi sa dugoročnim smeštajem Gledhila zakazano je za 14. jul. Ukoliko u budućnosti bude proglašen sposobnim za suđenje, postupak bi mogao biti nastavljen. Za sada nisu dostupni komentari advokata odbrane ili tužilaštva. Slučaj ostaje pod nadzorom nadležnih sudskih organa.

Istraživački projekat razotkriva masovno angažovanje botova radi kontrole narativa i prebacivanja krivice na građane

Tokom protekle sedmice, ruske društvene mreže preplavljene su snimcima sa benzinskih pumpi širom zemlje koji prikazuju duge redove, napuštena vozila i zabrinute građane, dok je zvanična Moskva sprovela digitalnu kampanju radi prikrivanja energetskih problema, navodi se u izveštaju istraživačkog projekta. U toj kampanji, prema dostupnim podacima, više od hiljadu i dvesta automatizovanih botova ostavilo je preko tri hiljade i sto komentara ispod gotovo osamsto objava koje su se odnosile na nestašicu goriva.

Analiza aktivnosti pokazuje da su botovi tokom nedelje širili različite poruke – od uveravanja javnosti da je reč o privremenim restrikcijama i da predsednik Vladimir Putin kontroliše situaciju, do tvrdnji da su uzroci tehničko održavanje rafinerija ili problemi sa informacionim sistemima. Kako se situacija sa gorivom nije poboljšavala, strategija komentara se promenila – pojedini nalozi su počeli da optužuju građane za navodnu paniku i iracionalno pravljenje zaliha, sugerišući da su oni uzrok krize.

Prema analizi, cilj ove koordinisane kampanje bio je da se zbuni javnost i prikrije stvarni uzrok poremećaja u snabdevanju, dok su autentični komentari nezadovoljnih građana potiskivani. U poslednjoj fazi digitalne ofanzive, akcenat je stavljen na prebacivanje odgovornosti na same građane, dok se izostavljaju informacije o strukturnim problemima u domaćoj naftnoj i prerađivačkoj industriji.

“Operacija je imala za cilj da utiče na percepciju javnosti i stvori utisak da kriza nije posledica sistemskih slabosti, već ponašanja stanovništva”, navode izvori iz istraživačkog sektora. Zvanični komentari o realnim uzrocima poremećaja i dalje izostaju, dok informativna kampanja ostaje usmerena na kontrolu javnog diskursa.