Globalno tržište veštačke inteligencije beleži više nego trostruki rast u odnosu na 244 milijarde dolara za 2025. godinu

Najnovije istraživanje koje je naručila UniCredit Grupa pokazuje da veštačka inteligencija, robotika i kvantne tehnologije postaju ključni stubovi poslovne infrastrukture u uslovima starenja stanovništva, navodi se u izveštaju UniCredit Horizons Observatory „LongevityTech: Technology Enabling Strategy in the Longevity Economy“. Prema analizi, 88% kompanija širom sveta već koristi AI u najmanje jednom segmentu poslovanja, a očekuje se da će globalno tržište veštačke inteligencije do 2030. godine dostići vrednost od 813,8 milijardi dolara, što je više nego trostruko više u poređenju sa 244 milijarde dolara procenjenih za 2025. godinu.

Izveštaj ističe da se dugovečnost razvija iz demografskog trenda u sveobuhvatnu ekonomsku šansu, koja utiče na investicione odluke, strategije nabavke, regulatorne okvire, dizajn proizvoda i očekivanja korisnika. Organizacije iz sektora finansija, proizvodnje, maloprodaje, energetike i infrastrukture moraće da prilagode načine kreiranja vrednosti kako bi odgovorile na produženje radnog i potrošačkog veka stanovništva.

UniCredit prepoznaje četiri ključne tehnologije koje čine osnovu koncepta „LongevityTech“: veštačku inteligenciju, robotiku, kvantne tehnologije i napredne čovek-mašina interfejse. AI je, prema izveštaju, već prešla iz faze eksperimentisanja u široku primenu – koristi se za prediktivno održavanje, otkrivanje prevara, personalizovane preporuke u zdravstvu i podršku finansijskom odlučivanju. Kompanije koje se pravovremeno prilagode ovim trendovima biće u najboljoj poziciji za rast i dugoročnu konkurentnost.

Na tržištu robotike, prognozira se rast sa 74,1 milijarde dolara u 2024. godini na 476 milijardi dolara do 2035. godine. Očekuje se da će do 2030. godine čak 80% ljudi svakodnevno koristiti pametne robote, dok je taj procenat danas ispod 10%. Robotika se širi iz industrijske automatizacije ka sektorima zdravstva, logistike, održavanja infrastrukture i bezbednosti na radu, što omogućava produženje produktivnog radnog veka i smanjenje fizičkog opterećenja zaposlenih.

Kvantne tehnologije, iako još u razvoju, privlače značajne investicije – tržište kvantnog računarstva bi moglo da dostigne 7,3 milijarde dolara, dok su vlade širom sveta već opredelile 44,5 milijardi dolara za razvoj ovih tehnologija. Ove tehnologije se očekuje da unaprede finansijsko modeliranje, upravljanje rizicima, planiranje infrastrukture i sajber bezbednost.

Poseban akcenat stavljen je na interfejse nove generacije, kao što su glasovne komande, prepoznavanje pokreta, nosivi uređaji i interfejsi mozak–računar. Samo tržište interfejsa mozak–računar procenjuje se da će do 2029. godine dostići 506 miliona dolara, što je gotovo dvostruko više u odnosu na 262 miliona dolara iz 2024. godine.

Izveštaj zaključuje da je podrška dugovečnosti strateška prilika za sve industrije, uključujući stanovanje, mobilnost, finansijske usluge, infrastrukturu, energetiku, potrošačke i digitalne usluge. Organizacije koje budu dizajnirale proizvode i usluge prilagođene dužim životnim fazama, održavale performanse i poverenje kroz vreme i prilagodile poslovanje demografskim promenama, imaće prednost na tržištu u narednim decenijama.

U legalne tokove nije ušlo 884 miliona evra, dok je inflacija u Srbiji u porastu i očekuje se privredni rast od 3,5 odsto

Finansijski sektor Srbije tokom prethodne i tekuće godine pokazuje stabilnost uprkos globalnim turbulencijama, navodi se u izdanju Finansije Top 2025/26. Prema zvaničnim podacima, banke i platne institucije u Srbiji su prošle godine prijavile sumnjive transakcije u ukupnoj vrednosti većoj od 2,5 milijarde evra, dok je 884 miliona evra nezakonitog novca sprečeno da uđe u legalne tokove zahvaljujući pravovremenoj reakciji prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Pad privrednog rasta i rast inflacije obeležavaju 2025. godinu u Srbiji, a Narodna banka Srbije predviđa stabilan rast privrede u srednjem roku, po stopi od oko 3,5 odsto. Međunarodne institucije upozoravaju da su aktuelni energetski šok, velika zavisnost od stranih investicija i nestabilna politička situacija glavni izazovi za domaću privredu. Iako je prognoziran nešto niži tempo rasta investicija u odnosu na ranije projekcije, očekuje se oporavak privatnih ulaganja zbog relativno visoke profitabilnosti srpskih kompanija i nastavka priliva stranih investicija.

Evropska unija se suočava sa izazovima gubitka konkurentnosti u odnosu na Kinu, a eksperti predlažu uvođenje carinskih barijera ili devalvaciju evra, što bi moglo imati posledice i po ekonomije Zapadnog Balkana. U regionu Zapadnog Balkana, privrednicima rastu troškovi poslovanja zbog novih necarinskih barijera i trgovinskih pravila iz EU, i to uprkos nultim carinama. Na povećane izdatke se žale i kompanije iz EU koje posluju u regionu, posebno nemačke firme.

Na globalnom nivou, MMF ističe da su roboti i veštačka inteligencija najotporniji na tržišne potrese, dok Svetski program za hranu navodi da oko 400 miliona ljudi u siromašnijim zemljama gladuje. Preporuka MMF-a je da se države sa slabijim ekonomijama fokusiraju na ulaganja u veštačku inteligenciju.

Fiskalni savet Srbije upozorava da najveći rizici za budžetske rashode u srednjem roku leže u oblastima gde država nema jasno definisane razvojne strategije, što može dovesti do značajno većih troškova od planiranih. Na tržištu tematskih obveznica, zelene obveznice i dalje dominiraju, dok razvoj ovog tržišta u Srbiji otvara šanse za povećanje investicija i ubrzanje prelaska na održivu ekonomiju. Kada je reč o primeni veštačke inteligencije u finansijskom sektoru Srbije, BiH i Crne Gore, većina projekata je još u ranoj fazi, ali se beleži napredak u produktivnosti i efikasnosti finansijskih institucija.

Tržište agentske trgovine raste 66 odsto godišnje, vrednost može dostići 1,7 biliona dolara do 2030.

Kompanija Mastercard je u saradnji sa AikBank, OTP bankom i UniCredit Bankom uspešno realizovala prve stvarne agentske transakcije u Srbiji, koristeći AI agente uz tehnologiju Mastercard Agent Pay. Ove transakcije, sprovedene u realnom okruženju tokom juna 2026. godine, predstavljaju značajan korak u razvoju agentic commerce modela, omogućavajući korisnicima da bezbedno i sa potpunom kontrolom dozvole veštačkoj inteligenciji da kupuje u njihovo ime.

Transakcije su izvedene uz korišćenje tokena za AI agente, što omogućava zaštitu osetljivih podataka i snažnu proveru identiteta tokom celog procesa. Proces kupovine odvija se u tri jasno definisana koraka: korisnik daje nalog AI agentu, potvrđuje saglasnost, a plaćanje se završava biometrijskom verifikacijom, kao što su otisak prsta ili prepoznavanje lica. Plaćanje je omogućila platforma PayOS, koja funkcioniše kao digitalni novčanik AI agenta, povezujući agenta, podatke za plaćanje i trgovca.

Kao primer praktične upotrebe, korisnik može zatražiti od AI asistenta da pronađe određeni proizvod, poput dečjeg bicikla. AI agent upoređuje ponude, predlaže najpovoljniju opciju, a korisnik potvrđuje izbor i odobrava transakciju. Time je u svakom trenutku moguće pratiti i proveriti svaki korak procesa kupovine.

Prema izveštaju Mastercard Signals, tržište agentske trgovine beleži godišnji rast od 66 odsto i procenjuje se da može porasti sa 136 milijardi dolara u 2025. na 1,7 biliona dolara do 2030. godine. Skoro polovina ispitanih korisnika navodi da bi dozvolila AI agentu da kupuje u njihovo ime u okviru zadatog budžeta, dok je među roditeljima taj procenat veći od 60 odsto. Ključni zahtevi potrošača su poverenje, jasnoća pravila i transparentnost procesa, što tehnologija Mastercard Agent Pay obezbeđuje kroz detaljnu kontrolu i transparentnost svake transakcije.

Jelena Sretenović, direktorka Mastercard za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, istakla je: „Veštačka inteligencija ima potencijal da pojednostavi način na koji ljudi obavljaju svakodnevne zadatke, ali poverenje i bezbednost moraju biti na prvom mestu. Mastercard Agent Pay je osmišljen tako da transakcije koje pokreće AI budu transparentne, autentifikovane i uvek pod kontrolom korisnika. Saradnjom sa partnerima poput AikBank, OTP bankom i UniCredit Bankom zajedno postavljamo temelje za pouzdanu trgovinu vođenu veštačkom inteligencijom.”

Srbija se sa ovim inovativnim projektom pridružila zemljama koje agentsku trgovinu prevode iz koncepta u svakodnevnu praksu, u trenutku kada ovaj segment tržišta beleži ubrzan razvoj.