Direktorat za zdravstvo Bangladeša potvrdio više hiljada slučajeva, međunarodne organizacije upozoravaju na rizik širenja bolesti

U Bangladešu je u proteklim nedeljama zabeležen značajan porast slučajeva malih boginja, saopštio je Direktorat za zdravstvo ove zemlje. Prema navodima lokalnih zdravstvenih vlasti, broj sumnjivih slučajeva premašio je 56.000, dok regionalni izvori navode da je u poslednje vreme registrovan i povećan broj smrtnih slučajeva, među kojima su većinom deca.

Vlasti Bangladeša ističu da je broj sumnjivih slučajeva udvostručen od početka aprila tekuće godine. Mnoge bolnice širom zemlje, prema izveštajima lokalnih medija, suočavaju se sa velikim pritiskom zbog broja pacijenata, a deo njih je prinuđen da pruža medicinsku pomoć i na hodnicima zbog nedostatka kapaciteta.

Humanitarne organizacije koje deluju u Bangladešu ukazuju da je veliki deo obolelih među decom koja nisu bila u mogućnosti da prime punu vakcinu protiv malih boginja. Predstavnik UNICEF-a u Bangladešu, Miguel Mateos Muñoz, izjavio je da su zabeleženi slučajevi dece koja su primila samo jednu dozu vakcine ili nisu bila vakcinisana, što je delimično posledica promena u snabdevanju vakcinama i perioda u kojem nije bilo dovoljno vakcina na raspolaganju. “Za potpunu zaštitu neophodne su dve doze vakcine, a u poslednje tri godine došlo je do prekida u imunizaciji”, naveo je Muñoz.

Prema izvorima iz međunarodnih organizacija, uzrok trenutne situacije delimično se može povezati sa globalnim padom stope vakcinacije tokom poslednjih godina. Bangladeš nije izuzetak, a stručnjaci upozoravaju da bi ova epidemija mogla imati šire posledice.

Zvanični predstavnici Ministarstva zdravlja Bangladeša do trenutka objave nisu komentarisali mere koje se preduzimaju u borbi protiv epidemije. Pojedini međunarodni stručnjaci za javno zdravlje izražavaju zabrinutost da bi, s obzirom na obim epidemije i pad vakcinacije u drugim zemljama, došlo do rizika od širenja bolesti i izvan granica Bangladeša.

Prema navodima lokalnih izvora, među pogođenima su uglavnom deca predškolskog uzrasta koja nisu bila obuhvaćena punim programom imunizacije. Bolnice u urbanim i ruralnim sredinama rade pod velikim opterećenjem, dok humanitarne organizacije nastoje da obezbede dodatnu pomoć ugroženim područjima.

Male boginje su među najzaraznijim virusnim bolestima koje se prenose kapljičnim putem sa čoveka na čoveka. Stručnjaci ističu da je bolest posebno opasna za malu decu i nevakcinisane osobe. Prema podacima zdravstvenih organizacija, vakcinacija sa dve doze je najefikasniji način zaštite.

Međunarodne organizacije i stručnjaci za javno zdravlje apeluju na povećanje napora u imunizaciji kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti i ublažile posledice trenutne epidemije.

Međunarodni tim naučnika potvrdio kretanje kitova na najdužoj poznatoj ruti između mrestilišta, koristići foto-identifikaciju

Dve grbave kitove preplivale su do sada najdužu poznatu distancu između mrestilišta, saopštili su međunarodni naučnici u radu objavljenom u sredu. Ova migracija, potvrđena analizom desetina hiljada fotografija, beleži prelazak između istočne obale Australije i brazilske obale, što predstavlja do sada neviđenu udaljenost evidentiranu kod ove vrste morskih sisara.

Prema navodima istraživačkog tima, jedna grbava kitova je viđena kod Kvinslenda u Australiji 2007. godine, a zatim ponovo identifikovana u blizini Sao Paula u Brazilu 2019. godine. Udaljenost između ovih lokacija iznosi oko 8.823 milje preko okeana. Drugi primerak je primećen kod obale Bahia u Brazilu, a 22 godine kasnije fotografisan je u Hervey Bayu u Australiji, što predstavlja udaljenost od oko 9.383 milje, navodi se u studiji objavljenoj u stručnom časopisu Royal Society Open Science.

Fotografije kitovih repova, korišćene za identifikaciju, predstavljaju najduži zabeleženi interval između dva snimka iste grbave kitove. Naučnici ističu da su ovako obimna prelaženja okeana izuzetno retka za ovu vrstu, čiji pojedinci mogu da dostignu dužinu do 17 metara.

„Iako su ovakve migracije retke, pojedinačni prelazak između udaljenih mrestilišta može doprineti održavanju genetske raznolikosti populacija“, izjavila je istraživačica iz Australije i koautorka izveštaja. Ona je navela i da ovakvi primeri mogu doprineti širenju novih pesama među kitovima, s obzirom da su pesme grbavih kitova poznate po tome što se prenose među populacijama širom okeana.

Studija se oslanjala na gotovo 20.000 fotografija prikupljenih između 1984. i 2025. godine, kako od naučnika, tako i od građana koji su doprineli podacima. Fotografije su analizirane automatizovanim algoritmom za prepoznavanje slika, što je omogućilo istraživačima da identifikuju dva primerka grbavih kitova koji su fotografisani u obe regije.

Jedan od članova istraživačkog tima istakao je značaj građanske nauke u ovakvim projektima, naglašavajući doprinos široke baze podataka za razumevanje migracionih obrazaca velikih morskih sisara. Ova otkrića pružaju nove uvide u ponašanje grbavih kitova i mogu imati značajan uticaj na dugoročne strategije očuvanja ove vrste.

Američki državni sekretar predstavio inicijativu za pomoć Kubi, dok zvaničnici SAD najavljuju pravne korake protiv bivšeg predsednika

Američki državni sekretar Marko Rubio obratio se u sredu stanovnicima Kube putem video poruke na španskom jeziku, iznoseći kritiku na račun kubanske elite i predstavljajući predlog za novi pravac, uključujući planiranu pomoć u iznosu od 100 miliona dolara namenjenu hrani i medicinskim sredstvima. Ova inicijativa dolazi u trenutku dok zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država najavljuju očekivano podizanje optužnice protiv bivšeg predsednika Kube Raula Kastra.

U obraćanju, Rubio je posebno ukazao na ulogu organizacije Grupo de Administración Empresarial S.A. (GAESA), koju je opisao kao politički povezanu poslovnu grupaciju sa značajnim uticajem na kubansku ekonomiju. Prema navodima Rubia, GAESA upravlja sa oko 18 milijardi dolara imovine i ima kontrolu nad oko 70% nacionalne ekonomije. On je naveo da ova organizacija ostvaruje prihod kroz različite privredne grane, uključujući hotele, banke i trgovinu, kao i iz doznaka koje kubanski građani dobijaju iz inostranstva.

Rubio je izjavio da, kako tvrdi, značajan deo profita GAESA ne dolazi do građana, dok se od doznaka koje šalje kubanska dijaspora zadržava određeni procenat. Prema njegovim rečima, „od tih doznaka oni zadržavaju procenat, ali od profita GAESA ništa ne dolazi do vas“. Ove tvrdnje predstavljaju deo šireg političkog i ekonomskog konteksta u kojem je Kuba suočena sa brojnim izazovima.

Trenutno, velika većina zemlje pogođena je nestankom električne energije, usled kvara na elektroenergetskoj mreži. Prema Rubiu, uzrok problema nije isključivo ograničenje uvoza nafte koje su Sjedinjene Države uvele od januara, već, kako on tvrdi, dugotrajni izazovi sa infrastrukturom i upravljanjem. Kuba je ranije dobijala naftu iz Venecuele, ali je te isporuke prekinuo razvoj događaja u januaru, kada je tadašnji venecuelanski lider Nikolas Maduro uklonjen sa vlasti tokom vojne operacije i suočen sa optužnicom za šverc droge.

Rubio je u obraćanju naveo da su nestanci struje na Kubi prisutni godinama i da, prema njegovim tvrdnjama, koren problema leži u načinu na koji su, kako navodi, sredstva iz nacionalne ekonomije usmeravana. On je izjavio: „Razlog zbog kojeg ste prinuđeni da 22 sata dnevno budete bez struje nije samo zbog američke blokade nafte. Pravi razlog je to što oni koji upravljaju vašom zemljom, prema mojim saznanjima, raspolažu milijardama dolara, ali ta sredstva nisu upotrebljena za pomoć stanovništvu.“

Kuba se nalazi u situaciji u kojoj su svakodnevni nestanci struje dodatno otežani ekonomskim sankcijama i političkom nestabilnošću u regionu. Najavljena pomoć Sjedinjenih Država, prema Rubiu, ima za cilj da olakša pristup osnovnim životnim potrepštinama, dok pravosudne vlasti SAD pripremaju zvaničnu optužnicu protiv bivšeg predsednika Raula Kastra. Više detalja o toku pravnih i političkih procesa očekuje se u narednim danima.