Američki državni sekretar predstavio inicijativu za pomoć Kubi, dok zvaničnici SAD najavljuju pravne korake protiv bivšeg predsednika

Američki državni sekretar Marko Rubio obratio se u sredu stanovnicima Kube putem video poruke na španskom jeziku, iznoseći kritiku na račun kubanske elite i predstavljajući predlog za novi pravac, uključujući planiranu pomoć u iznosu od 100 miliona dolara namenjenu hrani i medicinskim sredstvima. Ova inicijativa dolazi u trenutku dok zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država najavljuju očekivano podizanje optužnice protiv bivšeg predsednika Kube Raula Kastra.

U obraćanju, Rubio je posebno ukazao na ulogu organizacije Grupo de Administración Empresarial S.A. (GAESA), koju je opisao kao politički povezanu poslovnu grupaciju sa značajnim uticajem na kubansku ekonomiju. Prema navodima Rubia, GAESA upravlja sa oko 18 milijardi dolara imovine i ima kontrolu nad oko 70% nacionalne ekonomije. On je naveo da ova organizacija ostvaruje prihod kroz različite privredne grane, uključujući hotele, banke i trgovinu, kao i iz doznaka koje kubanski građani dobijaju iz inostranstva.

Rubio je izjavio da, kako tvrdi, značajan deo profita GAESA ne dolazi do građana, dok se od doznaka koje šalje kubanska dijaspora zadržava određeni procenat. Prema njegovim rečima, „od tih doznaka oni zadržavaju procenat, ali od profita GAESA ništa ne dolazi do vas“. Ove tvrdnje predstavljaju deo šireg političkog i ekonomskog konteksta u kojem je Kuba suočena sa brojnim izazovima.

Trenutno, velika većina zemlje pogođena je nestankom električne energije, usled kvara na elektroenergetskoj mreži. Prema Rubiu, uzrok problema nije isključivo ograničenje uvoza nafte koje su Sjedinjene Države uvele od januara, već, kako on tvrdi, dugotrajni izazovi sa infrastrukturom i upravljanjem. Kuba je ranije dobijala naftu iz Venecuele, ali je te isporuke prekinuo razvoj događaja u januaru, kada je tadašnji venecuelanski lider Nikolas Maduro uklonjen sa vlasti tokom vojne operacije i suočen sa optužnicom za šverc droge.

Rubio je u obraćanju naveo da su nestanci struje na Kubi prisutni godinama i da, prema njegovim tvrdnjama, koren problema leži u načinu na koji su, kako navodi, sredstva iz nacionalne ekonomije usmeravana. On je izjavio: „Razlog zbog kojeg ste prinuđeni da 22 sata dnevno budete bez struje nije samo zbog američke blokade nafte. Pravi razlog je to što oni koji upravljaju vašom zemljom, prema mojim saznanjima, raspolažu milijardama dolara, ali ta sredstva nisu upotrebljena za pomoć stanovništvu.“

Kuba se nalazi u situaciji u kojoj su svakodnevni nestanci struje dodatno otežani ekonomskim sankcijama i političkom nestabilnošću u regionu. Najavljena pomoć Sjedinjenih Država, prema Rubiu, ima za cilj da olakša pristup osnovnim životnim potrepštinama, dok pravosudne vlasti SAD pripremaju zvaničnu optužnicu protiv bivšeg predsednika Raula Kastra. Više detalja o toku pravnih i političkih procesa očekuje se u narednim danima.

Bivši pripadnici policije traže obustavu sprovođenja ‘anti-weaponization’ fonda, federalni sud odlučuje o zakonitosti

Dvojica policijskih službenika koji su bili angažovani tokom nereda na američkom Kapitolu 6. januara 2021. godine podneli su tužbu u sredu sa ciljem da zaustave sprovođenje takozvanog ‘anti-weaponization’ fonda. Fond u vrednosti od 1,7 milijardi dolara uspostavljen je ove nedelje kao deo nagodbe između bivšeg predsednika Donalda Trampa i federalnih vlasti, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju Ministarstva pravde SAD.

Tužbu su pred federalnim sudom u Vašingtonu podneli bivši pripadnik Kapitolske policije Hari Dan i službenik Metropolitanske policije Danijel Hodžis. Oni zahtevaju od suda da proglasi uspostavljanje fonda nezakonitim, kao i da poništi eventualne transfere sredstava koje je Ministarstvo trezora već izvršilo prema Ministarstvu pravde u svrhu implementacije fonda.

Obojica tužilaca bili su angažovani u odbrani Kapitola tokom pokušaja sprečavanja potvrde rezultata Elektorskog koledža 6. januara 2021. godine. Prema navodima dostupnim u tužbi, cilj je sprečavanje sprovođenja fonda, za koji smatraju da nije u skladu sa važećim zakonima.

Ministarstvo pravde SAD saopštilo je u ponedeljak da je fond u iznosu od 1,776 milijardi dolara pokrenut kako bi se uspostavio ‘sistemski proces za razmatranje i rešavanje zahteva onih koji su pretrpeli posledice tzv. weaponization i lawfare’. Privremeni državni tužilac Tod Blanč naveo je u zvaničnom saopštenju da bi fond trebalo da omogući razmatranje ovakvih slučajeva i eventualno obeštećenje.

U ovom trenutku nije poznato kada će sud doneti odluku po tužbi, niti da li je Ministarstvo pravde SAD dalo odgovor na podnesak. Tokom poslednjih godina, događaji na Kapitolu 6. januara 2021. godine bili su predmet brojnih sudskih procesa i javnih rasprava, a upotreba federalnih fondova u vezi sa tim događajima izaziva interesovanje javnosti i pravnih stručnjaka.

Tužba je podneta u trenutku kada se u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje vode rasprave o ulozi različitih institucija tokom i nakon dešavanja na Kapitolu. Prema dostupnim informacijama, sud će razmatrati zakonitost osnivanja i sprovođenja fonda na osnovu argumenata obe strane.

Zvanični susret potvrdio nastavak saradnje dve zemlje, međunarodni mediji prenose izjave lidera o globalnim izazovima

Predsednik Kine Si Đinping i predsednik Rusije Vladimir Putin sastali su se u Pekingu 20. maja 2026. godine, nedugo nakon posete bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa kineskoj prestonici. Lideri su ovom prilikom istakli čvrstinu međusobnih bilateralnih odnosa i potpisali niz sporazuma iz oblasti trgovine, energetike i medija, prenose međunarodni izveštaji sa lica mesta.

Tokom zvaničnih razgovora, Si Đinping je naglasio da odnosi Kine i Rusije ostaju “nepokolebljivi”. Vladimir Putin je ocenio da su veze dve zemlje dosegle “nezapamćeno visok nivo”. Iako nijedan od lidera nije direktno pominjao Sjedinjene Američke Države, kineski predsednik je upozorio na, kako je naveo, “jednostrane i hegemonističke kontrakurse” koji su, prema njegovim rečima, sve prisutniji na međunarodnoj sceni.

Sastanak dolazi u trenutku kada su u toku globalne tenzije, uključujući aktuelni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom. Si Đinping i Vladimir Putin su iskoristili priliku da potpišu produženje sporazuma o “prijateljskoj saradnji” i najavili nastavak intenzivne saradnje na političkom i ekonomskom planu. Zvanično je potvrđeno i da je Putin pozvao Sija da naredne godine poseti Rusiju, dok je ruski predsednik izrazio nameru da prisustvuje samitu APEC-a u Šendženu, na kojem je planirano i prisustvo bivšeg predsednika Trampa.

Prema izveštajima, predsednik Kine je tokom razgovora posebno ukazao na potrebu za “kompletnim prekidom vatre” u aktuelnom ratu u Iranu, ocenivši to kao pitanje “najveće hitnosti”. Lideri su se saglasili o važnosti nastavka saradnje i u kontekstu promena na međunarodnoj sceni.

Izvori navode da je poseta ruskog predsednika usledila ubrzo nakon što je Donald Tramp napustio Peking bez najave većih dogovora, dok su Kina i Rusija potpisale više novih sporazuma. Obe strane su potvrdile posvećenost zajedničkim interesima, ali nisu iznošeni detalji o sadržaju potpisanih dokumenata.

Odnosi Kine i Rusije intenzivirani su poslednjih godina, uz zajedničke stavove po pitanju međunarodnog prava i globalne bezbednosti. Analitičari navode da ovakvi susreti imaju za cilj da pokažu jedinstvo u stavovima i spremnost na saradnju u vreme povećanih globalnih tenzija.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve detalje dogovora postignutih tokom sastanka, a zvanične reakcije drugih međunarodnih aktera za sada nisu objavljene.