Međunarodni tim naučnika potvrdio kretanje kitova na najdužoj poznatoj ruti između mrestilišta, koristići foto-identifikaciju

Dve grbave kitove preplivale su do sada najdužu poznatu distancu između mrestilišta, saopštili su međunarodni naučnici u radu objavljenom u sredu. Ova migracija, potvrđena analizom desetina hiljada fotografija, beleži prelazak između istočne obale Australije i brazilske obale, što predstavlja do sada neviđenu udaljenost evidentiranu kod ove vrste morskih sisara.

Prema navodima istraživačkog tima, jedna grbava kitova je viđena kod Kvinslenda u Australiji 2007. godine, a zatim ponovo identifikovana u blizini Sao Paula u Brazilu 2019. godine. Udaljenost između ovih lokacija iznosi oko 8.823 milje preko okeana. Drugi primerak je primećen kod obale Bahia u Brazilu, a 22 godine kasnije fotografisan je u Hervey Bayu u Australiji, što predstavlja udaljenost od oko 9.383 milje, navodi se u studiji objavljenoj u stručnom časopisu Royal Society Open Science.

Fotografije kitovih repova, korišćene za identifikaciju, predstavljaju najduži zabeleženi interval između dva snimka iste grbave kitove. Naučnici ističu da su ovako obimna prelaženja okeana izuzetno retka za ovu vrstu, čiji pojedinci mogu da dostignu dužinu do 17 metara.

„Iako su ovakve migracije retke, pojedinačni prelazak između udaljenih mrestilišta može doprineti održavanju genetske raznolikosti populacija“, izjavila je istraživačica iz Australije i koautorka izveštaja. Ona je navela i da ovakvi primeri mogu doprineti širenju novih pesama među kitovima, s obzirom da su pesme grbavih kitova poznate po tome što se prenose među populacijama širom okeana.

Studija se oslanjala na gotovo 20.000 fotografija prikupljenih između 1984. i 2025. godine, kako od naučnika, tako i od građana koji su doprineli podacima. Fotografije su analizirane automatizovanim algoritmom za prepoznavanje slika, što je omogućilo istraživačima da identifikuju dva primerka grbavih kitova koji su fotografisani u obe regije.

Jedan od članova istraživačkog tima istakao je značaj građanske nauke u ovakvim projektima, naglašavajući doprinos široke baze podataka za razumevanje migracionih obrazaca velikih morskih sisara. Ova otkrića pružaju nove uvide u ponašanje grbavih kitova i mogu imati značajan uticaj na dugoročne strategije očuvanja ove vrste.

Bivši pripadnici policije traže obustavu sprovođenja ‘anti-weaponization’ fonda, federalni sud odlučuje o zakonitosti

Dvojica policijskih službenika koji su bili angažovani tokom nereda na američkom Kapitolu 6. januara 2021. godine podneli su tužbu u sredu sa ciljem da zaustave sprovođenje takozvanog ‘anti-weaponization’ fonda. Fond u vrednosti od 1,7 milijardi dolara uspostavljen je ove nedelje kao deo nagodbe između bivšeg predsednika Donalda Trampa i federalnih vlasti, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju Ministarstva pravde SAD.

Tužbu su pred federalnim sudom u Vašingtonu podneli bivši pripadnik Kapitolske policije Hari Dan i službenik Metropolitanske policije Danijel Hodžis. Oni zahtevaju od suda da proglasi uspostavljanje fonda nezakonitim, kao i da poništi eventualne transfere sredstava koje je Ministarstvo trezora već izvršilo prema Ministarstvu pravde u svrhu implementacije fonda.

Obojica tužilaca bili su angažovani u odbrani Kapitola tokom pokušaja sprečavanja potvrde rezultata Elektorskog koledža 6. januara 2021. godine. Prema navodima dostupnim u tužbi, cilj je sprečavanje sprovođenja fonda, za koji smatraju da nije u skladu sa važećim zakonima.

Ministarstvo pravde SAD saopštilo je u ponedeljak da je fond u iznosu od 1,776 milijardi dolara pokrenut kako bi se uspostavio ‘sistemski proces za razmatranje i rešavanje zahteva onih koji su pretrpeli posledice tzv. weaponization i lawfare’. Privremeni državni tužilac Tod Blanč naveo je u zvaničnom saopštenju da bi fond trebalo da omogući razmatranje ovakvih slučajeva i eventualno obeštećenje.

U ovom trenutku nije poznato kada će sud doneti odluku po tužbi, niti da li je Ministarstvo pravde SAD dalo odgovor na podnesak. Tokom poslednjih godina, događaji na Kapitolu 6. januara 2021. godine bili su predmet brojnih sudskih procesa i javnih rasprava, a upotreba federalnih fondova u vezi sa tim događajima izaziva interesovanje javnosti i pravnih stručnjaka.

Tužba je podneta u trenutku kada se u Sjedinjenim Američkim Državama i dalje vode rasprave o ulozi različitih institucija tokom i nakon dešavanja na Kapitolu. Prema dostupnim informacijama, sud će razmatrati zakonitost osnivanja i sprovođenja fonda na osnovu argumenata obe strane.

Zvanični susret potvrdio nastavak saradnje dve zemlje, međunarodni mediji prenose izjave lidera o globalnim izazovima

Predsednik Kine Si Đinping i predsednik Rusije Vladimir Putin sastali su se u Pekingu 20. maja 2026. godine, nedugo nakon posete bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa kineskoj prestonici. Lideri su ovom prilikom istakli čvrstinu međusobnih bilateralnih odnosa i potpisali niz sporazuma iz oblasti trgovine, energetike i medija, prenose međunarodni izveštaji sa lica mesta.

Tokom zvaničnih razgovora, Si Đinping je naglasio da odnosi Kine i Rusije ostaju “nepokolebljivi”. Vladimir Putin je ocenio da su veze dve zemlje dosegle “nezapamćeno visok nivo”. Iako nijedan od lidera nije direktno pominjao Sjedinjene Američke Države, kineski predsednik je upozorio na, kako je naveo, “jednostrane i hegemonističke kontrakurse” koji su, prema njegovim rečima, sve prisutniji na međunarodnoj sceni.

Sastanak dolazi u trenutku kada su u toku globalne tenzije, uključujući aktuelni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom. Si Đinping i Vladimir Putin su iskoristili priliku da potpišu produženje sporazuma o “prijateljskoj saradnji” i najavili nastavak intenzivne saradnje na političkom i ekonomskom planu. Zvanično je potvrđeno i da je Putin pozvao Sija da naredne godine poseti Rusiju, dok je ruski predsednik izrazio nameru da prisustvuje samitu APEC-a u Šendženu, na kojem je planirano i prisustvo bivšeg predsednika Trampa.

Prema izveštajima, predsednik Kine je tokom razgovora posebno ukazao na potrebu za “kompletnim prekidom vatre” u aktuelnom ratu u Iranu, ocenivši to kao pitanje “najveće hitnosti”. Lideri su se saglasili o važnosti nastavka saradnje i u kontekstu promena na međunarodnoj sceni.

Izvori navode da je poseta ruskog predsednika usledila ubrzo nakon što je Donald Tramp napustio Peking bez najave većih dogovora, dok su Kina i Rusija potpisale više novih sporazuma. Obe strane su potvrdile posvećenost zajedničkim interesima, ali nisu iznošeni detalji o sadržaju potpisanih dokumenata.

Odnosi Kine i Rusije intenzivirani su poslednjih godina, uz zajedničke stavove po pitanju međunarodnog prava i globalne bezbednosti. Analitičari navode da ovakvi susreti imaju za cilj da pokažu jedinstvo u stavovima i spremnost na saradnju u vreme povećanih globalnih tenzija.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve detalje dogovora postignutih tokom sastanka, a zvanične reakcije drugih međunarodnih aktera za sada nisu objavljene.