Ugovora nema, prijave nema, a depozit se u 80 odsto slučajeva nikada ne vrati. Dok cene kvadrata divljaju, stotine hiljada porodica u Srbiji žive u stalnom strahu od poruke: „Imam rođaka iz inostranstva, imaš sedam dana da se iseliš.“

Za Marka P. (28), programera iz Čačka koji već sedam godina živi u Beogradu, prošli utorak počeo je ključem u bravi u osam ujutru. Nije bila policija, niti hitna pomoć — bio je to vlasnik stana.

„Ušao je sa majstorom da ‘baci pogled na cevi’, bez ikakve poruke ili poziva. Kada sam rekao da to nije u redu, hladno mi je odgovorio: ‘Dečko, ovo je moja imovina, ako ti ne odgovara, spakuj se do prvog, imam trojicu koji čekaju da uđu za sto evra više’“, priča Marko.

Ova scena nije incident, već svakodnevica srpskog tržišta nekretnina. Prema procenama udruženja zakupaca, više od 80 odsto stanova u Srbiji izdaje se potpuno „na crno“. Novac ide iz ruke u ruku, porez od 20 odsto na prihod od nepokretnosti se sistemski ignoriše, a jedini zakon koji na terenu važi jeste zakon jačeg.

Zašto vlasnici beže od ugovora kao đavo od krsta?

Izgovor većine stanodavaca godinama je isti: „Ako prijavim, moram da platim porez, a onda kirija ide gore.“ Međutim, finansijski stručnjaci i advokati ukazuju na drugu stranu medalje — nedostatak ugovora vlasnicima omogućava potpunu samovolju.

Podizanje kirije preko noći: Zakon o stanovanju predviđa otkazne rokove, ali bez overenog ugovora gazda može u bilo kom trenutku tražiti dodatnih 50 ili 100 evra.

Zadržavanje depozita: Najčešći izgovor pri iseljenju jeste navodna šteta na dotrajalom nameštaju ili krečenje koje gazde prebacuju na teret stanara, zadržavajući stotine evra depozita bez ikakvog računa.

Nemogućnost prijave prebivališta: Bez bele karte i prijave boravka, podstanari ne mogu da upišu decu u obližnji vrtić, promene dom zdravlja ili registruju automobil.

Pravnici upozoravaju da je i rukom potpisana priznanica ili ugovor bez javnog beležnika pravno validan dokaz pred sudom, ali se u praksi mali broj ljudi usuđuje da tuži gazdu — sudski procesi traju godinama, a krov nad glavom gubi se u roku od nekoliko dana. Sve dok država ne uvede efikasniji inspekcijski nadzor i registar izdatih nekretnina, podstanari ostaju građani drugog reda u sopstvenoj zemlji.

Prešli su 6.000 kilometara, zadužili se hiljadama evra u domovini da bi seli na bicikl usred beogradskog špica. Dok ih jedni posmatraju sa nepoverenjem, a drugi sa sažaljenjem, istina o stranim dostavljačima u Srbiji krije se iza ugovora.

Kada napolju pljušti kiša ili temperatura padne ispod nule, srpski gradovi funkcionišu na pogon mladića iz Uzbekistana, Nepala, Pakistana i Indije. Prepoznatljive termo-torbe, slomljeni engleski, navigacija na telefonu i konstantna jurnjava sa sekundama…

Oni su popunili jaz koji su domaći radnici napustili u potrazi za boljim platama. Ali iza brze dostave burgera i sušija stoji kompleksna mreža posredničkih agencija, surovih uslova i saobraćajnog haosa.

Radni dan od 12 sati i spavaonice sa 10 ležajeva

Kumar (24) iz Katmandua stigao je pre sedam meseci. U rodnom gradu ostavio je porodicu kojoj šalje veći deo zarade.

„Da bih došao ovde, platio sam agenciji preko 3.000 evra. Taj dug još otplaćujem. Radim svaki dan, 10 do 12 sati. Najteže je zimi na skuteru, ruke se zalede, a saobraćaj je opasan, vozači automobila često trube i seku nas“, priča on poluotvoreno.

Nezvanične informacije sa terena govore da su strani radnici često smešteni u kolektivnim smeštajima na periferijama, neretko u neuslovnim kućama gde u jednoj sobi spava po šestoro ili osmoro ljudi. Posredničke agencije, takozvani flotni partneri velikih dostavljačkih platformi, uzimaju procenat od svake vožnje, naplaćuju im rentiranje vozila i smeštaj, pa radnicima ostaje minimum.

Saobraćajna džungla bez kontrole

Druga strana medalje je bezbednost. Građani se svakodnevno žale na kretanje dostavljača po trotoarima, pešačkim zonama i prolazak na crveno svetlo. Nepoznavanje propisa i grada: Mnogi od njih nikada ranije nisu vozili u evropskim saobraćajnim gužvama, a navigacija ih često navodi u suprotan smer ili na brze saobraćajnice. Korišćenje tuđih naloga: Javna je tajna da se profilima na aplikacijama trguje. Jedan radnik prođe verifikaciju, a nalog koristi druga osoba koja često nema ni odgovarajuću dozvolu za motorna vozila. Pritisak algoritma: Aplikacija ne prašta kašnjenje — svaki minut kašnjenja obara rejting, donosi lošije plaćene vožnje ili privremenu blokadu, što dostavljače tera na rizične manevre među pešacima.

Aleksandar Valjarević ušao je na prestižnu svetsku listu naučnika, a najavljuje i kasni dolazak snega u Srbiju.

Profesor doktor Aleksandar Valjarević dobio je značajno međunarodno priznanje, svrstavajući se među 2 odsto najuticajnijih naučnika na svetu. Prema najnovijoj Stanfordovoj listi, njegovo ime sada se nalazi rame uz rame sa naučnom elitom. Ovaj uspeh, kako ističe, predstavlja priznanje ne samo njemu lično, već i srpskoj nauci u celini. U razgovoru je otkrio i kada se očekuje prvi sneg u Srbiji, napominjući da bi padavine mogle kasniti više nego što je uobičajeno.

“Ovo je zaista veliki uspeh za Srbiju. Biti među dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu velika je stvar. Iskreno, nisam očekivao da ću se naći na ovoj listi, planirao sam to do šezdesete godine, a uspeo sam 12 godina ranije. Veliku zahvalnost dugujem porodici, supruzi Dragani i sinovima, koji su mi bili podrška u svim trenucima”, rekao je Valjarević.

Kako je profesor Valjarević stigao do svetske naučne elite

Valjareviću je vest o ulasku na listu prenet dok se vraćao iz Bugarske, gde je na poziv tamošnje akademije nauka govorio o klimatskim promenama. Priznanje je, prema njegovim rečima, rezultat dugogodišnjeg truda i angažovanja. “Do ovakvog priznanja dolazi se mukotrpnim radom. Nemam toliko citata kao kolege iz medicine ili biohemije, jer sve zavisi od naučne oblasti. Važni su naučni radovi, njihov uticaj i časopisi u kojima se objavljuju”, objasnio je profesor.

Metodologija Stanfordove liste posebno vrednuje doprinos nauci i pokušava da isključi veštačko povećavanje broja citata među autorima. Valjarević je deo svog uspeha pripisao i saradnji sa međunarodnim institucijama. “Sada idem u Kazahstan, gde ću držati predavanja i sarađivati sa tamošnjim naučnicima. Smatram da moramo vratiti nauku u fokus društva i više poštovati ljude koji joj posvećuju život”, istakao je on.

Klimatske promene i prognoza zime u Srbiji

Govoreći o vremenskim trendovima, Valjarević je otkrio rezultate modela koje je izradio za Srbiju. “Ponovo se pokazuje da nas očekuju topliji meseci. Oktobar je bio topliji, a topliji bi trebalo da bude i novembar. Sneg u Beogradu, prema mom modelu, mogao bi da se pojavi tek posle 20. decembra, i to u vidu poneke pahulje. Većih snežnih padavina očekujem tek posle 15. januara. Zime kakve pamtimo sve su ređe, pa možemo očekivati minuse i sneg uglavnom na visinama iznad 800 metara”, naveo je profesor.

Osim toga, naglasio je da na klimatske procese utiču brojni faktori, uključujući klimatske promene, seču šuma i degradaciju prirode. “Ugljen-dioksid i drugi gasovi takođe imaju značajnu ulogu. Potrebno je proučavati i unutrašnju temperaturu Zemlje, kao i procese u njenom jezgru, koji još nisu dovoljno poznati. Tu je i astronomska teorija Milutina Milankovića koja objašnjava dugoročne cikluse, ali ti procesi su veoma spori. Mi smo ti koji svojim delovanjem narušavamo prirodnu ravnotežu”, dodao je Valjarević.

Zašto je priznanje važno za srpsku nauku

Valjarević ističe da priznanje ima posebnu težinu u trenutku kada je neophodno vratiti nauci društvenu važnost. “Važno je da Srbija očuva šume i prirodne resurse za buduće generacije. Ljudi često nisu svesni značaja tih pitanja, a nauka može ponuditi rešenja i pravac razvoja”, zaključuje profesor.

Kroz lični primer i međunarodni uspeh, Valjarević šalje poruku o značaju naučnog rada i potrebe za odgovornim odnosom prema prirodi. Njegova prognoza snega u Srbiji ove zime dolazi kao još jedan podsetnik da klimatske promene već utiču na naše živote, a očuvanje prirodnih resursa postaje zajednička odgovornost.