Osnovni sud u Nikšiću ukinuo je kućni pritvor Aca Đukanovića, ali je zadržao obavezu javljanja policiji i zabranu korišćenja pasoša zbog postupka za oružje.

Biznismenu Aci Đukanoviću, bratu bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, Osnovni sud u Nikšiću ukinuo je meru zabrane napuštanja stana nakon kontrole mera nadzora. Odluku je doneo istražni sudija Savo Mušikić 20. maja, a Đukanoviću je ukinuta zabrana napuštanja stana u naselju Rastoci u Nikšiću, dok mu je i dalje na snazi mera privremenog oduzimanja pasoša. Sud je istim rešenjem naložio Đukanoviću da se jednom nedeljno javlja Odeljenju bezbednosti Podgorica.

Protiv Đukanovića se vodi krivični postupak zbog sumnje u nedozvoljeno držanje i nošenje oružja i eksplozivnih materija. Ove mere nadzora su prvobitno uvedene rešenjem Osnovnog suda u Nikšiću od 20. marta ove godine. Optužnica Osnovnog državnog tužilaštva u Nikšiću protiv Đukanovića ranije je vraćena na dopunu, a sudija Mirko Kojović je 29. aprila naložio tužilaštvu da sprovede dodatne dokazne radnje radi završetka istrage.

U naselju Donja Sutvara kod Kotora radnik je ostao zatrpan posle obrušavanja iskopa, a vatrogasci su ga sa naporom izvukli sa teškim povredama.

Velika drama odvijala se danas na jednom gradilištu u kotorskom naselju Donja Sutvara, kada je došlo do iznenadnog obrušavanja iskopa tokom radova, zbog čega je jedan od radnika ostao zatrpan. Na lice mesta brzo su stigli pripadnici Službe zaštite i spašavanja iz Kotora.

“Sve se dogodilo jutros oko 9 sati. Na intervenciju je upućeno pet vatrogasaca spasilaca, a prilikom dolaska na teren uočeno je da je lice zatrpano do pola. Veliku opasnost tokom akcije predstavljalo je konstantno obrušavanje zidova iskopa. Nakon teške akcije zatrpani radnik je izvučen”, saopštila je kotorska Služba zaštite i spašavanja.

Prema dostupnim informacijama, radnik je zadobio ozbiljne povrede, uključujući prelome na donjim ekstremitetima. U ovoj zahtevnoj akciji, pored vatrogasaca-spasilaca, pomagali su i ljudi koji su se zatekli na gradilištu i pružili podršku tokom spasavanja.

Odluka Andrije Mandića da prisustvuje proslavi 20 godina crnogorske nezavisnosti tumači se kao politički zaokret i izaziva zabrinutost kod njegovih dugogodišnjih pristalica.

Najava Andrije Mandića da će prisustvovati prijemu povodom dve decenije od obnove crnogorske nezavisnosti izazvala je snažne reakcije, posebno među onima koji su ga godinama doživljavali kao ključnog političkog predstavnika Srba u Crnoj Gori. Za Srbe u toj zemlji, 21. maj nije samo državni praznik, već simbol političkog poretka nakon 2006. godine koji je priznao takozvano Kosovo, uveo Crnu Goru u NATO bez referenduma, zanemario srpski jezik, ograničio položaj Srpske pravoslavne crkve i narušio srpski identitet. Zbog toga Mandićevo prisustvo proslavi ne doživljavaju kao gest pomirenja, već kao odricanje od vrednosti zbog kojih je godinama bio njihov glas u politici.

Mandić na prijem ne dolazi kao anonimni činilac, već kao neko ko je 2006. bio među vodećim protivnicima referenduma o nezavisnosti i ko je godinama zastupao stavove onih kojima 21. maj znači početak udaljavanja Crne Gore od Srbije, srpskog naroda, SPC i zajedničke istorije. Za mnoge među njegovim pristalicama, taj datum označava momenat kada su im počeli objašnjavati da su „višak“ u sopstvenoj zemlji.

Danas, kada je deo vlasti, Mandić je najavio dolazak na prijem povodom 21. maja, što se tumači kao promena političkog pravca. Ako je taj datum nekada bio simbol podela i problema za srpsku zajednicu, teško ga je sada prikazati kao priliku za slavlje bez osvrta na prošlost.

Ovo pitanje je posebno osvetljeno činjenicama koje su obeležile deceniju i po nezavisnosti: Crna Gora je 2008. priznala nezavisnost takozvanog Kosova, što je srpski narod doživeo kao težak udarac, a ulazak u NATO 2017. godine dogodio se bez referenduma i uprkos bolnom sećanju na bombardovanje iz 1999. godine. Srpski jezik je postepeno potiskivan iz ustava i institucija, a državni simboli nisu uspeli da stvore osećaj zajedništva, već su, za mnoge Srbe, postali podsećanje na ideološki zaokret Crne Gore protiv srpstva.

Odnosi sa SPC dodatno su se zaoštrili Zakonom o slobodi veroispovesti iz 2019, koji je shvaćen kao pokušaj da se promeni duhovni identitet zemlje, a protestne litije pokazale su da se veliki deo naroda tome protivi.

U trenutku kada se proslavlja 20 godina nezavisnosti, otvara se pitanje šta znači prisustvo političara poput Mandića na toj svečanosti i da li time zapravo daje legitimitet projektu protiv kojeg su se njegovi birači godinama borili.