Odluka Andrije Mandića da prisustvuje proslavi 20 godina crnogorske nezavisnosti tumači se kao politički zaokret i izaziva zabrinutost kod njegovih dugogodišnjih pristalica.

Najava Andrije Mandića da će prisustvovati prijemu povodom dve decenije od obnove crnogorske nezavisnosti izazvala je snažne reakcije, posebno među onima koji su ga godinama doživljavali kao ključnog političkog predstavnika Srba u Crnoj Gori. Za Srbe u toj zemlji, 21. maj nije samo državni praznik, već simbol političkog poretka nakon 2006. godine koji je priznao takozvano Kosovo, uveo Crnu Goru u NATO bez referenduma, zanemario srpski jezik, ograničio položaj Srpske pravoslavne crkve i narušio srpski identitet. Zbog toga Mandićevo prisustvo proslavi ne doživljavaju kao gest pomirenja, već kao odricanje od vrednosti zbog kojih je godinama bio njihov glas u politici.

Mandić na prijem ne dolazi kao anonimni činilac, već kao neko ko je 2006. bio među vodećim protivnicima referenduma o nezavisnosti i ko je godinama zastupao stavove onih kojima 21. maj znači početak udaljavanja Crne Gore od Srbije, srpskog naroda, SPC i zajedničke istorije. Za mnoge među njegovim pristalicama, taj datum označava momenat kada su im počeli objašnjavati da su „višak“ u sopstvenoj zemlji.

Danas, kada je deo vlasti, Mandić je najavio dolazak na prijem povodom 21. maja, što se tumači kao promena političkog pravca. Ako je taj datum nekada bio simbol podela i problema za srpsku zajednicu, teško ga je sada prikazati kao priliku za slavlje bez osvrta na prošlost.

Ovo pitanje je posebno osvetljeno činjenicama koje su obeležile deceniju i po nezavisnosti: Crna Gora je 2008. priznala nezavisnost takozvanog Kosova, što je srpski narod doživeo kao težak udarac, a ulazak u NATO 2017. godine dogodio se bez referenduma i uprkos bolnom sećanju na bombardovanje iz 1999. godine. Srpski jezik je postepeno potiskivan iz ustava i institucija, a državni simboli nisu uspeli da stvore osećaj zajedništva, već su, za mnoge Srbe, postali podsećanje na ideološki zaokret Crne Gore protiv srpstva.

Odnosi sa SPC dodatno su se zaoštrili Zakonom o slobodi veroispovesti iz 2019, koji je shvaćen kao pokušaj da se promeni duhovni identitet zemlje, a protestne litije pokazale su da se veliki deo naroda tome protivi.

U trenutku kada se proslavlja 20 godina nezavisnosti, otvara se pitanje šta znači prisustvo političara poput Mandića na toj svečanosti i da li time zapravo daje legitimitet projektu protiv kojeg su se njegovi birači godinama borili.

Optužena grupa oko Z. D. organizovala je krijumčarenje droge krajem 2020. i početkom 2021. godine koristeći mornare na brodovima MSC ‘Joana’ i MSC ‘Panama’, uz precizno podeljene zadatke članova.

Kriminalna grupa čiji je vođa Z. D. optužena je da je krajem 2020. i početkom naredne godine organizovala šverc kokaina iz Južne Amerike preko okeana, koristeći brodove MSC ‘Joana’ i MSC ‘Panama’, sa ciljem da drogu prebaci do Australije i Evrope. Svaki član ekipe na brodovima imao je jasno definisan zadatak – dok su neki čuvali ilegalni tovar, drugi su bili zaduženi da pakete kokaina spuste u more gde su ih preuzimali drugi članovi klana pomoću brzih glisera. Pojedini članovi su imali obavezu da spreče prijavljivanje sumnjivih aktivnosti nadležnim organima.

Ove informacije potiču iz prepiske koju su optuženi vodili putem tada zaštićene Skaj aplikacije, gde su detaljno dogovarali logistiku krijumčarenja oko 2,5 tone kokaina i 59 kilograma metamfetamina. U jednoj od poruka, poslatoj 24. februara 2021. godine, član grupe navodi: “Terco inače ima zaduženje da se, bez obzira da li je u gvardiji, popne gore i ako nešto krene naopako ne dopusti da zovu vlasti”. Ova poruka potvrđuje da je svaki deo operacije pažljivo planiran kako bi se izbeglo otkrivanje od strane policije ili carine.

Slučaj protiv ove organizovane kriminalne grupe pokazuje koliko su krijumčarske mreže sofisticirane i organizovane kada je reč o švercu velikih količina narkotika preko međunarodnih granica.

Nakon što je Kristijan Aleksić uhapšen zbog teškog ubistva i nedozvoljenog oružja, u Drnišu je održana komemoracija za preminulog mladića.

Županijsko državno tužilaštvo u Šibeniku pokrenulo je istragu protiv Kristijana Aleksića, pedesetogodišnjeg muškarca, zbog sumnje da je 16. maja 2026. godine, oko 23 časa, u Drnišu, sa predumišljajem ubio devetnaestogodišnjeg dostavljača hrane Luku Milovca. Prema navodima tužilaštva, osumnjičeni je već naručio hranu iz ugostiteljskog objekta i po dolasku mladića, hrvatskog državljanina rođenog 2007. godine, bez ikakvog povoda ispalio jedan hitac iz vatrenog oružja koje je sam izradio. Mladić je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta.

Nakon ispitivanja, tužilaštvo je predložilo određivanje pritvora za Aleksića zbog opasnosti od bekstva, mogućnosti ponavljanja krivičnog dela i težine izvršenog dela, s obzirom na to da je reč o krivičnom delu za koje je zaprećena dugotrajna zatvorska kazna.

Vršilac dužnosti županijskog državnog tužioca, Maja Dogan, izjavila je: „Okrivljeni se aktivno branio. Izneo je svoju odbranu, odgovarao na postavljena pitanja. Doneta je odluka o sprovođenju istrage za krivična dela teško ubistvo i nedozvoljeno držanje oružja, proizvodnja i nabavka eksplozivnih materija. Nakon donošenja odluke o sprovođenju istrage, podneli smo predlog istražnom sudiji za utvrđivanje istražnog zakona zbog opasnosti od bekstva, opasnosti od ponavljanja krivičnog dela i teških okolnosti ovog krivičnog dela. Čekamo zakazivanje ročišta.”

Danas je u Drnišu održana komemoracija u znak sećanja na Luku Milovca. Okupljeni članovi porodice, prijatelji, nastavnici i brojni građani odali su poslednju počast mladom Luki, prisećajući se njegove dobrote i uspomena koje je ostavio iza sebe.