Nedeljni izveštaj identifikovao lažne video snimke i izmišljene izveštaje, situacija na terenu ostaje pod kontrolom prema zvaničnim saopštenjima

Centar za strateške komunikacije objavio je izveštaj o najčešćim lažnim vestima koje su tokom protekle nedelje širene putem ruske bot mreže pod nazivom ‘Matrjoška’. Prema navodima centra, među najzastupljenijim dezinformacijama bili su montirani video snimci koji imitiraju zapadne medije, fabrikovani izveštaji sa fronta i širenje panike o stanju u ukrajinskim gradovima.

Jedan od primera je lažni video snimak sa navodnim izveštajem BBC-ja, u kojem se tvrdi da je predsednik Volodimir Zelenski snimio obraćanje ispred ukradene slike slikara Pola Sezana, što bi trebalo da ukazuje na veze sa mafijom. Iz centra ističu da su ovakve informacije demantovali i francuski kanal France 24 i sam BBC, potvrdivši da takva vest nikada nije objavljena. Video je ocenjen kao digitalno montiran.

Druga dezinformacija odnosi se na fotografiju iz Krivog Roga, uz tvrdnje da su tinejdžeri razbili prozor autobusa misleći da su unutra regruteri. Prema saopštenju centra, originalna vest ne sadrži nikakvo pominjanje vojne mobilizacije, a fotografija je izmenjena putem digitalne obrade.

Takođe, ruski izvori su širili vesti o navodnim uličnim borbama u Orihivu, Zaporoška oblast. Prema izjavi portparola Odbrambenih snaga juga, Vladislava Vološina, ruske trupe se ne nalaze u tom gradu, dok je linija fronta udaljena oko 15 kilometara.

Među dezinformacijama je i tvrdnja da Evropska unija razmatra ukidanje sankcija Rusiji, što je navodno potkrepljeno izmišljenim izjavama eksperata. Centar navodi da u Briselu ne postoje diskusije na tu temu i da su svi citati korišćeni u tim objavama izmišljeni.

Peta dezinformacija odnosi se na situaciju u gradu Sumi, gde su širene tvrdnje o „polu-opkoljavanju“ od strane ruskih trupa. Zvanično, kako je saopšteno, situacija je stabilna, bez zabeleženih proboja ili promene linije fronta.

Centar za strateške komunikacije zaključuje da ovakva koordinisana upotreba bot mreža i vizuelnog identiteta renomiranih medijskih kuća predstavlja novu fazu informacionog rata, a pravovremeno i metodično demantovanje ovakvih navoda ostaje ključno sredstvo u borbi protiv destabilizacije javnog mnjenja.

Specijalne jedinice izvele koordinisani napad na Sevastopolj i aerodrom Belbek, potvrđeni značajni gubici ruskih snaga

Centar za specijalne operacije „Alfa“ ukrajinske službe bezbednosti izveo je tokom noći sa 25. na 26. april 2026. godine seriju simultanih napada na vojne ciljeve na okupiranom Krimu, prema zvaničnim izvorima. Napadi su bili usmereni na ključne tačke ruske vojne infrastrukture, uključujući bazu Crnomorske flote u Sevastopolju i vojni aerodrom Belbek.

Prema dostupnim informacijama, tokom višečasovne operacije pogođeno je osam prioritetnih meta, među kojima se nalaze veliki desantni brodovi Jamal i Filčenkov, kao i brod za obaveštajne zadatke Ivan Hurs. Takođe, na aerodromu Belbek je uništen lovac MiG-31 i značajno oštećen objekat za tehničku podršku, što će uticati na održavanje preostalih letelica na ovoj lokaciji.

U napadu su uništeni i štab radio-tehničke obaveštajne službe PVO, kao i savremeni radarski sistem MR-10M1 „Mys-M1“. Zvaničnici navode da su ovim potezima ruske snage na Krimu privremeno lišene mogućnosti ranog otkrivanja i koordinacije protivvazdušne odbrane.

Vršilac dužnosti šefa ukrajinske službe bezbednosti, Jevgenij Hmara, izjavio je da operacija ima za cilj sistematsko uništavanje ključnih elemenata neprijateljske infrastrukture i podrivanje sposobnosti ruskih snaga za kontrolu regiona. “Rad na demontiranju vojnih kapaciteta na Krimu nastaviće se sve dok se ruska agresija ne zaustavi”, poručio je Hmara.

Tokom iste noći pogođen je i trenažni centar Crnomorske flote Lukomka, što ukazuje da su mete napada bile i dugoročni kapaciteti za obuku kadrova. Analitičari navode da ovakve akcije ukazuju na promenu pristupa prema Krimu, koji se više ne posmatra kao neosvojiva baza, već kao zona sistematskog iscrpljivanja vojnih resursa.

Stab ističe da Ukrajina sa 800.000 vojnika predstavlja ključnu garanciju bezbednosti, dok su nade u mirovni sporazum sa Moskvom male

Predsednik Finske Aleksandar Stab izjavio je da je Ukrajina danas značajnija za Evropu nego što je Evropa značajna za Ukrajinu, naglašavajući da bezbednost kontinenta zavisi od ukrajinske vojske. Ova izjava data je u trenutku kada se evropska bezbednosna arhitektura suočava sa ozbiljnim izazovima, a prema rečima Staba, najpouzdanija garancija za Ukrajinu je njena oružana sila od 800.000 ljudi, sa iskustvom u modernom ratovanju.

Stab je istakao da nijedna država članica NATO-a ne raspolaže vojskom sa takvim kapacitetima i praktičnim znanjem, dodajući da ukrajinske snage imaju značajno iskustvo u visoko-tehnološkom i iscrpljujućem sukobu. “Točak istorije se okrenuo. Mi Evropljani moramo da razumemo da je nama Ukrajina potrebnija nego što smo mi potrebni njoj. Oni su ti koji znaju kako se ‘ovo’ radi”, naveo je Stab, aludirajući na borbeno iskustvo ukrajinskih trupa.

Predsednik Finske ocenio je da su šanse za postizanje mirovnog sporazuma sa Moskvom minimalne, navodeći da je, uprkos početnom optimizmu, sada jasno da ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da menja svoj kurs. Stab je ukazao na promenu paradigme u evropskoj bezbednosti, naglašavajući da Ukrajina više nije samo primalac pomoći, već postaje ključni stub evropske odbrane.

Analitičari ocenjuju da ovakva retorika ukazuje na to da se Ukrajina među članicama NATO-a sve više posmatra kao ravnopravan i dominantan vojni partner, posebno u pogledu praktičnog ratnog iskustva. Ova promena može imati uticaj na buduće odluke o integracijama i odbrambenim strategijama širom Evrope.

“Ukrajina je razvila kapacitete za vođenje modernog rata koji prevazilaze standardne doktrine. Dok se Evropa transformiše, ukrajinska vojska ostaje najčvršći zid odbrane koji kontinent ima”, navodi se u analizi povodom Stabovih izjava.