Nedeljni izveštaj identifikovao lažne video snimke i izmišljene izveštaje, situacija na terenu ostaje pod kontrolom prema zvaničnim saopštenjima

Centar za strateške komunikacije objavio je izveštaj o najčešćim lažnim vestima koje su tokom protekle nedelje širene putem ruske bot mreže pod nazivom ‘Matrjoška’. Prema navodima centra, među najzastupljenijim dezinformacijama bili su montirani video snimci koji imitiraju zapadne medije, fabrikovani izveštaji sa fronta i širenje panike o stanju u ukrajinskim gradovima.

Jedan od primera je lažni video snimak sa navodnim izveštajem BBC-ja, u kojem se tvrdi da je predsednik Volodimir Zelenski snimio obraćanje ispred ukradene slike slikara Pola Sezana, što bi trebalo da ukazuje na veze sa mafijom. Iz centra ističu da su ovakve informacije demantovali i francuski kanal France 24 i sam BBC, potvrdivši da takva vest nikada nije objavljena. Video je ocenjen kao digitalno montiran.

Druga dezinformacija odnosi se na fotografiju iz Krivog Roga, uz tvrdnje da su tinejdžeri razbili prozor autobusa misleći da su unutra regruteri. Prema saopštenju centra, originalna vest ne sadrži nikakvo pominjanje vojne mobilizacije, a fotografija je izmenjena putem digitalne obrade.

Takođe, ruski izvori su širili vesti o navodnim uličnim borbama u Orihivu, Zaporoška oblast. Prema izjavi portparola Odbrambenih snaga juga, Vladislava Vološina, ruske trupe se ne nalaze u tom gradu, dok je linija fronta udaljena oko 15 kilometara.

Među dezinformacijama je i tvrdnja da Evropska unija razmatra ukidanje sankcija Rusiji, što je navodno potkrepljeno izmišljenim izjavama eksperata. Centar navodi da u Briselu ne postoje diskusije na tu temu i da su svi citati korišćeni u tim objavama izmišljeni.

Peta dezinformacija odnosi se na situaciju u gradu Sumi, gde su širene tvrdnje o „polu-opkoljavanju“ od strane ruskih trupa. Zvanično, kako je saopšteno, situacija je stabilna, bez zabeleženih proboja ili promene linije fronta.

Centar za strateške komunikacije zaključuje da ovakva koordinisana upotreba bot mreža i vizuelnog identiteta renomiranih medijskih kuća predstavlja novu fazu informacionog rata, a pravovremeno i metodično demantovanje ovakvih navoda ostaje ključno sredstvo u borbi protiv destabilizacije javnog mnjenja.

Stab ističe da Ukrajina sa 800.000 vojnika predstavlja ključnu garanciju bezbednosti, dok su nade u mirovni sporazum sa Moskvom male

Predsednik Finske Aleksandar Stab izjavio je da je Ukrajina danas značajnija za Evropu nego što je Evropa značajna za Ukrajinu, naglašavajući da bezbednost kontinenta zavisi od ukrajinske vojske. Ova izjava data je u trenutku kada se evropska bezbednosna arhitektura suočava sa ozbiljnim izazovima, a prema rečima Staba, najpouzdanija garancija za Ukrajinu je njena oružana sila od 800.000 ljudi, sa iskustvom u modernom ratovanju.

Stab je istakao da nijedna država članica NATO-a ne raspolaže vojskom sa takvim kapacitetima i praktičnim znanjem, dodajući da ukrajinske snage imaju značajno iskustvo u visoko-tehnološkom i iscrpljujućem sukobu. “Točak istorije se okrenuo. Mi Evropljani moramo da razumemo da je nama Ukrajina potrebnija nego što smo mi potrebni njoj. Oni su ti koji znaju kako se ‘ovo’ radi”, naveo je Stab, aludirajući na borbeno iskustvo ukrajinskih trupa.

Predsednik Finske ocenio je da su šanse za postizanje mirovnog sporazuma sa Moskvom minimalne, navodeći da je, uprkos početnom optimizmu, sada jasno da ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da menja svoj kurs. Stab je ukazao na promenu paradigme u evropskoj bezbednosti, naglašavajući da Ukrajina više nije samo primalac pomoći, već postaje ključni stub evropske odbrane.

Analitičari ocenjuju da ovakva retorika ukazuje na to da se Ukrajina među članicama NATO-a sve više posmatra kao ravnopravan i dominantan vojni partner, posebno u pogledu praktičnog ratnog iskustva. Ova promena može imati uticaj na buduće odluke o integracijama i odbrambenim strategijama širom Evrope.

“Ukrajina je razvila kapacitete za vođenje modernog rata koji prevazilaze standardne doktrine. Dok se Evropa transformiše, ukrajinska vojska ostaje najčvršći zid odbrane koji kontinent ima”, navodi se u analizi povodom Stabovih izjava.

Analitičari ukazuju na urušavanje ruskog projekta u Sahelu, dok lokalne snage trpe ozbiljne gubitke

Strateški grad Kidal na severu Malija pao je pod kontrolu pobunjeničkih grupa povezanih sa JNIM (Al-Kaida) i Frontom za oslobođenje Azavada, nakon ofanzive započete 25. aprila. Prema izveštajima, snage malijske hunte i njihovi ruski saveznici iz ‘Afričkog korpusa’ povukli su se iz grada, dok je malijski ministar odbrane, general Sadio Camara, poginuo tokom borbi, što je oslabilo vojnu komandu u kritičnom trenutku.

Prema navodima sa terena, ruski kontingent je povučen iz opkoljene baze nakon pregovora sa pobunjenicima, dok su malijski vojnici ostali bez podrške i masovno se predavali, ostavljajući opremu. Analitičarka Zineb Riboua ističe da je smrt Jevgenija Prigožina označila početak kraja ruskog uticaja u regionu, a da je pokušaj institucionalizacije ruskih aktivnosti kroz Ministarstvo spoljnih poslova ostao bez rezultata. Ključni problemi ruske strategije uključuju fokus na očuvanje režima, ignorisanje lokalnih problema, izolaciju Malija od međunarodnih bezbednosnih struktura i potcenjivanje otpornosti pobunjeničkih mreža.

Gubitak kontrole nad severom Malija ima posledice i za Evropu, jer se Mali nalazi na migracionim koridorima ka Libiji i Mediteranu. Očekuje se porast neregularnih migracija prema evropskim državama, koje su već pod pritiskom prethodnih kriza. U međuvremenu, afrički lideri traže alternativne bezbednosne partnere, dok pojedini posmatrači navode mogućnost da ukrajinska vojna tehnologija postane atraktivna za lokalne vlade. Istraga o daljim posledicama povlačenja ruskih snaga i razvoju situacije u regionu je u toku.