Psiholog Milan Krajnc analizira uticaj medija na donošenje odluka i upozorava na gubitak dubine u javnom diskursu

Psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja Milan Krajnc istakao je u svom autorskom tekstu da savremeni političari sve češće odluke donose pod uticajem medija, a ne na osnovu realnih potreba društva. Prema njegovim rečima, fokus je premešten sa suštine na to kako će odluke biti predstavljene javnosti, što dovodi do toga da se ozbiljni problemi obrađuju površno.

Krajnc navodi da su mediji nekada bili korektiv društva, dok su danas često generatori dinamike, uz naglašavanje konflikta i emocija, dok istina i dubina analize ostaju po strani. On upozorava da ovakva situacija stvara paradoks – što je tema značajnija, obrada je sve plića.

U takvom okruženju, političari više ne razmišljaju dugoročno i izbegavaju da postanu meta javnosti. Krajnc ističe da ovo nije fenomen jedne države, već globalni problem, ali da je presudno da li sistem prepoznaje opasnost i pokušava da joj se suprotstavi.

Kao primer navodi Sjedinjene Američke Države, gde je tokom stabilnih perioda snaga sistema bila u donošenju odluka nezavisno od njihove popularnosti. To je, prema njegovim rečima, razlika između liderstva i reakcije.

Danas, smatra Krajnc, mediji oblikuju percepciju, percepcija oblikuje politiku, a politika pokušava da preživi u toj percepciji. Zatvoreni krug u kome svi učestvuju – kreatori sadržaja, donosioci odluka i građani, može dovesti do gubitka sposobnosti dubokog razmišljanja i olakšava manipulaciju masama.

Krajnc zaključuje da država ne slabi zbog spoljašnjih napada, već onda kada prestane da donosi odgovorne odluke, a strah od javne slike postane jači od odgovornosti.

Nedeljni izveštaj identifikovao lažne video snimke i izmišljene izveštaje, situacija na terenu ostaje pod kontrolom prema zvaničnim saopštenjima

Centar za strateške komunikacije objavio je izveštaj o najčešćim lažnim vestima koje su tokom protekle nedelje širene putem ruske bot mreže pod nazivom ‘Matrjoška’. Prema navodima centra, među najzastupljenijim dezinformacijama bili su montirani video snimci koji imitiraju zapadne medije, fabrikovani izveštaji sa fronta i širenje panike o stanju u ukrajinskim gradovima.

Jedan od primera je lažni video snimak sa navodnim izveštajem BBC-ja, u kojem se tvrdi da je predsednik Volodimir Zelenski snimio obraćanje ispred ukradene slike slikara Pola Sezana, što bi trebalo da ukazuje na veze sa mafijom. Iz centra ističu da su ovakve informacije demantovali i francuski kanal France 24 i sam BBC, potvrdivši da takva vest nikada nije objavljena. Video je ocenjen kao digitalno montiran.

Druga dezinformacija odnosi se na fotografiju iz Krivog Roga, uz tvrdnje da su tinejdžeri razbili prozor autobusa misleći da su unutra regruteri. Prema saopštenju centra, originalna vest ne sadrži nikakvo pominjanje vojne mobilizacije, a fotografija je izmenjena putem digitalne obrade.

Takođe, ruski izvori su širili vesti o navodnim uličnim borbama u Orihivu, Zaporoška oblast. Prema izjavi portparola Odbrambenih snaga juga, Vladislava Vološina, ruske trupe se ne nalaze u tom gradu, dok je linija fronta udaljena oko 15 kilometara.

Među dezinformacijama je i tvrdnja da Evropska unija razmatra ukidanje sankcija Rusiji, što je navodno potkrepljeno izmišljenim izjavama eksperata. Centar navodi da u Briselu ne postoje diskusije na tu temu i da su svi citati korišćeni u tim objavama izmišljeni.

Peta dezinformacija odnosi se na situaciju u gradu Sumi, gde su širene tvrdnje o „polu-opkoljavanju“ od strane ruskih trupa. Zvanično, kako je saopšteno, situacija je stabilna, bez zabeleženih proboja ili promene linije fronta.

Centar za strateške komunikacije zaključuje da ovakva koordinisana upotreba bot mreža i vizuelnog identiteta renomiranih medijskih kuća predstavlja novu fazu informacionog rata, a pravovremeno i metodično demantovanje ovakvih navoda ostaje ključno sredstvo u borbi protiv destabilizacije javnog mnjenja.

Specijalne jedinice izvele koordinisani napad na Sevastopolj i aerodrom Belbek, potvrđeni značajni gubici ruskih snaga

Centar za specijalne operacije „Alfa“ ukrajinske službe bezbednosti izveo je tokom noći sa 25. na 26. april 2026. godine seriju simultanih napada na vojne ciljeve na okupiranom Krimu, prema zvaničnim izvorima. Napadi su bili usmereni na ključne tačke ruske vojne infrastrukture, uključujući bazu Crnomorske flote u Sevastopolju i vojni aerodrom Belbek.

Prema dostupnim informacijama, tokom višečasovne operacije pogođeno je osam prioritetnih meta, među kojima se nalaze veliki desantni brodovi Jamal i Filčenkov, kao i brod za obaveštajne zadatke Ivan Hurs. Takođe, na aerodromu Belbek je uništen lovac MiG-31 i značajno oštećen objekat za tehničku podršku, što će uticati na održavanje preostalih letelica na ovoj lokaciji.

U napadu su uništeni i štab radio-tehničke obaveštajne službe PVO, kao i savremeni radarski sistem MR-10M1 „Mys-M1“. Zvaničnici navode da su ovim potezima ruske snage na Krimu privremeno lišene mogućnosti ranog otkrivanja i koordinacije protivvazdušne odbrane.

Vršilac dužnosti šefa ukrajinske službe bezbednosti, Jevgenij Hmara, izjavio je da operacija ima za cilj sistematsko uništavanje ključnih elemenata neprijateljske infrastrukture i podrivanje sposobnosti ruskih snaga za kontrolu regiona. “Rad na demontiranju vojnih kapaciteta na Krimu nastaviće se sve dok se ruska agresija ne zaustavi”, poručio je Hmara.

Tokom iste noći pogođen je i trenažni centar Crnomorske flote Lukomka, što ukazuje da su mete napada bile i dugoročni kapaciteti za obuku kadrova. Analitičari navode da ovakve akcije ukazuju na promenu pristupa prema Krimu, koji se više ne posmatra kao neosvojiva baza, već kao zona sistematskog iscrpljivanja vojnih resursa.