Microsoft uvodi opciju za produžavanje pauze na ažuriranja u trajanju od 35 dana, sa mogućnošću ponovnog produženja bez ograničenja

Microsoft je najavio značajne izmene u načinu na koji korisnici Windows 11 sistema upravljaju automatskim ažuriranjima. Na zvaničnom blogu kompanije, objavljeno je da će korisnici sada moći da pauziraju Windows update-ove u intervalima od 35 dana, ali i da nastave produžavanje te pauze koliko god puta žele. Ova funkcija je trenutno dostupna korisnicima u okviru Windows Insider programa, tačnije u Dev i Experimental kanalima.

Nova opcija za upravljanje update-ovima odgovor je na dugogodišnje zahteve korisnika za većom kontrolom nad ažuriranjima, kako bi se izbegle neplanirane prekide tokom važnih sastanaka ili igranja. Do sada je postojalo ograničenje na pauziranje update-ova jednom u trajanju od 35 dana, nakon čega je instalacija bila obavezna. Sada, nakon isteka svakog perioda od 35 dana, korisnici mogu odmah ponovo aktivirati pauzu, što praktično znači da mogu odlagati instaliranje update-ova na neodređeno vreme, sve dok sami ne odluče kada će ih preuzeti i instalirati.

Iako Microsoft preporučuje redovno ažuriranje sistema zbog bezbednosnih unapređenja i ispravki kritičnih grešaka, kompanija ističe da je odluka o vremenu instalacije sada potpuno u rukama korisnika. Osim fleksibilnosti oko ažuriranja, Microsoft uvodi i mogućnost gašenja ili restartovanja Windows 11 uređaja bez potrebe da se prvo instaliraju update-ovi, što je još jedna kvalitetna promena u svakodnevnom korišćenju sistema.

Ova poboljšanja dolaze nakon što je Microsoft ranije omogućio korisnicima da preskoče update-ove tokom inicijalnog podešavanja novih Windows uređaja. Sve promene trenutno su dostupne samo za korisnike Windows Insider programa, dok se širi rollout za sve korisnike očekuje po završetku testiranja i evaluacije povratnih informacija iz zajednice.

Vab Kinev najavio inicijativu za ograničenje pristupa mladih društvenim mrežama i AI alatima, detalji još nisu objavljeni

Premijer kanadske provincije Manitoba, Vab Kinev, tokom humanitarnog događaja najavio je planove za uvođenje zabrane korišćenja društvenih mreža i AI četbota za decu i mlade. Ova inicijativa bi, ukoliko bude sprovedena, učinila Manitobu prvom provincijom u Kanadi sa ovakvim ograničenjima, ali ključni detalji, uključujući starosnu granicu, datum početka primene i način sprovođenja, još nisu definisani.

Govoreći na događaju i putem društvene mreže X, Kinev je istakao zabrinutost zbog uticaja tehnologije na decu, navodeći da su deca izložena štetnim sadržajima zarad povećanja angažovanja i profita velikih tehnoloških kompanija. “Naša deca nikada ne bi smela biti na prodaju, a njihova pažnja i detinjstvo ne bi smeli biti predmet profita”, izjavio je Kinev na skupu. Nakon najave, nije davao dodatna pojašnjenja novinarima u vezi sa detaljima predloženih mera.

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se slične debate vode i na nacionalnom nivou u Kanadi. Liberalna partija nedavno je izglasala preporuku da se ograniči pristup društvenim mrežama i AI četbotovima za osobe mlađe od 16 godina, dok pojedini predlozi idu i dalje, tražeći zabranu za decu mlađu od 14 godina. Slične restrikcije već su uvedene ili se razmatraju u drugim zemljama, poput Australije i Turske.

Ipak, nedavna anketa Molly Rose Foundation pokazuje da većina tinejdžera i dalje koristi zabranjene platforme ili pronalazi načine da zaobiđe ograničenja, što dovodi u pitanje efikasnost ovakvih zakonskih mera. Industrijski analitičari upozoravaju da, bez jasnih pravila i tehničke infrastrukture za sprovođenje, zabrane mogu imati ograničen domet.

U ovom trenutku, vlada Manitobe još nije iznela konkretan plan implementacije, a javnost i stručnjaci očekuju više informacija o tome kako bi eventualna zabrana mogla funkcionisati u praksi i koje bi posledice imala na digitalnu svakodnevicu mladih.

Odbor koji usmerava rad Nacionalne fondacije za nauku ostao bez više članova, rasprava o posledicama za naučnu zajednicu

Administracija Donalda Trumpa smenila je više članova Nacionalnog naučnog odbora (NSB), ključnog tela koje definiše politike Nacionalne fondacije za nauku (NSF), nezavisne američke agencije zadužene za raspodelu oko 25 odsto državnog finansiranja za istraživanja na univerzitetima i koledžima širom SAD. Prema informacijama iz više izvora iz industrije, tačan broj razrešenih članova još nije poznat, ali su pojedini članovi odbora primili zvanično obaveštenje o trenutnom prekidu mandata.

Nacionalni naučni odbor ima do 25 članova, a trenutno ih je bilo 22, nakon što je prošle godine bivši direktor NSF-a, Sethuraman Panchanathan, iznenada podneo ostavku. NSB ima centralnu ulogu u postavljanju pravaca i strategija u finansiranju naučnih i inženjerskih istraživanja, a tokom više od 75 godina postojanja fondacija je podržala razvoj tehnologija kao što su MRI aparati i mobilni telefoni.

Ova iznenadna smena izazvala je burne reakcije u američkoj naučnoj i političkoj javnosti. Kongresmenka Zoe Lofgren, koja je i rangirani član Odbora za nauku, svemir i tehnologiju Predstavničkog doma, izjavila je da je odluka “još jedan korak predsednika koji šteti nauci i inovacijama u Americi”. Lofgren je dodala da ovakve poteze ne smatra iznenađenjem, imajući u vidu dosadašnji odnos administracije prema NSF.

Nije poznato da li će biti održan sledeći redovan sastanak odbora, zakazan za 5. maj, a iz NSB-a nisu zvanično komentarisali situaciju. Istraživačka zajednica zabrinuta je zbog moguće nesigurnosti u strateškom vođenju NSF-a, posebno imajući u vidu značaj ove institucije za finansiranje ključnih naučnih projekata u SAD-u.

Nacionalna fondacija za nauku ostaje jedan od najvažnijih izvora podrške za istraživanja iz oblasti nauke i inženjerstva, a ovakva dešavanja mogu imati dugoročne posledice na američki inovacioni ekosistem. Dalje informacije očekuju se nakon zvaničnih saopštenja odbora ili fondacije.