Vab Kinev najavio inicijativu za ograničenje pristupa mladih društvenim mrežama i AI alatima, detalji još nisu objavljeni

Premijer kanadske provincije Manitoba, Vab Kinev, tokom humanitarnog događaja najavio je planove za uvođenje zabrane korišćenja društvenih mreža i AI četbota za decu i mlade. Ova inicijativa bi, ukoliko bude sprovedena, učinila Manitobu prvom provincijom u Kanadi sa ovakvim ograničenjima, ali ključni detalji, uključujući starosnu granicu, datum početka primene i način sprovođenja, još nisu definisani.

Govoreći na događaju i putem društvene mreže X, Kinev je istakao zabrinutost zbog uticaja tehnologije na decu, navodeći da su deca izložena štetnim sadržajima zarad povećanja angažovanja i profita velikih tehnoloških kompanija. “Naša deca nikada ne bi smela biti na prodaju, a njihova pažnja i detinjstvo ne bi smeli biti predmet profita”, izjavio je Kinev na skupu. Nakon najave, nije davao dodatna pojašnjenja novinarima u vezi sa detaljima predloženih mera.

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se slične debate vode i na nacionalnom nivou u Kanadi. Liberalna partija nedavno je izglasala preporuku da se ograniči pristup društvenim mrežama i AI četbotovima za osobe mlađe od 16 godina, dok pojedini predlozi idu i dalje, tražeći zabranu za decu mlađu od 14 godina. Slične restrikcije već su uvedene ili se razmatraju u drugim zemljama, poput Australije i Turske.

Ipak, nedavna anketa Molly Rose Foundation pokazuje da većina tinejdžera i dalje koristi zabranjene platforme ili pronalazi načine da zaobiđe ograničenja, što dovodi u pitanje efikasnost ovakvih zakonskih mera. Industrijski analitičari upozoravaju da, bez jasnih pravila i tehničke infrastrukture za sprovođenje, zabrane mogu imati ograničen domet.

U ovom trenutku, vlada Manitobe još nije iznela konkretan plan implementacije, a javnost i stručnjaci očekuju više informacija o tome kako bi eventualna zabrana mogla funkcionisati u praksi i koje bi posledice imala na digitalnu svakodnevicu mladih.

Odbor koji usmerava rad Nacionalne fondacije za nauku ostao bez više članova, rasprava o posledicama za naučnu zajednicu

Administracija Donalda Trumpa smenila je više članova Nacionalnog naučnog odbora (NSB), ključnog tela koje definiše politike Nacionalne fondacije za nauku (NSF), nezavisne američke agencije zadužene za raspodelu oko 25 odsto državnog finansiranja za istraživanja na univerzitetima i koledžima širom SAD. Prema informacijama iz više izvora iz industrije, tačan broj razrešenih članova još nije poznat, ali su pojedini članovi odbora primili zvanično obaveštenje o trenutnom prekidu mandata.

Nacionalni naučni odbor ima do 25 članova, a trenutno ih je bilo 22, nakon što je prošle godine bivši direktor NSF-a, Sethuraman Panchanathan, iznenada podneo ostavku. NSB ima centralnu ulogu u postavljanju pravaca i strategija u finansiranju naučnih i inženjerskih istraživanja, a tokom više od 75 godina postojanja fondacija je podržala razvoj tehnologija kao što su MRI aparati i mobilni telefoni.

Ova iznenadna smena izazvala je burne reakcije u američkoj naučnoj i političkoj javnosti. Kongresmenka Zoe Lofgren, koja je i rangirani član Odbora za nauku, svemir i tehnologiju Predstavničkog doma, izjavila je da je odluka “još jedan korak predsednika koji šteti nauci i inovacijama u Americi”. Lofgren je dodala da ovakve poteze ne smatra iznenađenjem, imajući u vidu dosadašnji odnos administracije prema NSF.

Nije poznato da li će biti održan sledeći redovan sastanak odbora, zakazan za 5. maj, a iz NSB-a nisu zvanično komentarisali situaciju. Istraživačka zajednica zabrinuta je zbog moguće nesigurnosti u strateškom vođenju NSF-a, posebno imajući u vidu značaj ove institucije za finansiranje ključnih naučnih projekata u SAD-u.

Nacionalna fondacija za nauku ostaje jedan od najvažnijih izvora podrške za istraživanja iz oblasti nauke i inženjerstva, a ovakva dešavanja mogu imati dugoročne posledice na američki inovacioni ekosistem. Dalje informacije očekuju se nakon zvaničnih saopštenja odbora ili fondacije.

Denza Z sa više od 1.000 KS debitovao na Beijing Auto Show-u, evropska premijera najavljena za jul

Kineski proizvođač električnih vozila BYD predstavio je svoj najnoviji hiperautomobil Denza Z na Beijing Auto Show-u, najavivši da će kabriolet verzija prvo biti dostupna evropskim kupcima. Denza Z, razvijen kroz BYD-ovu podmarku Denza, dolazi sa električnim pogonom koji razvija više od 1.000 konjskih snaga. Prema informacijama iz industrije, model je sposoban da ubrza od 0 do 100 km/h za manje od dve sekunde, što ga svrstava u vrh električnih hiperautomobila, rame uz rame sa modelima poput Rimac Nevera.

Denza Z je prvi put prikazan kao koncept prošle godine na sajmu automobila u Šangaju, a sada je potvrđeno da će serijski model biti četvorosed, dostupan u hard-top, kabriolet i “track” (staza) konfiguracijama. Ipak, kompanija još nije objavila pune tehničke specifikacije, pa razlike između ovih verzija ostaju nepoznate. BYD je potvrdio da će Denza Z koristiti inteligentni sistem oslanjanja DiSus-M, tehnologiju sličnu Magnetic Ride Control-u koji koristi Chevrolet Corvette, kao i sistem brzog punjenja Flash Charging.

Dodatno, automobil će imati neke od funkcija viđenih kod BYD YangWang U9 modela, uključujući autonomnu vožnju i mogućnost izvođenja tzv. “tank turning” manevra, gde se vozilo okreće oko svoje ose. Posebno je zanimljivo da je BYD odlučio da lansira Denza Z najpre u Evropi, sa premijernom vožnjom na prestižnom Goodwood Festival of Speed u Velikoj Britaniji u julu. Cena za Denza Z još uvek nije objavljena, ali se očekuje da će model biti dostupniji od prethodnog BYD hiperautomobila iz YangWang serije, koji je bio ograničen na samo 30 primeraka.

BYD-ova strategija da evropski tržišni debi da prednost naglašava rastuću ambiciju kineskih proizvođača na globalnom tržištu električnih vozila, posebno u segmentu luksuznih i performansnih automobila. Očekuje se da će više informacija o specifikacijama, cenama i dostupnosti Denza Z modela biti objavljeno bliže datumu evropske premijere.