Zakonodavci izglasali meru o ratnim ovlašćenjima, podrška za vojnu akciju prema Iranu opada među republikancima

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 3. juna 2026. godine rezoluciju kojom se traži okončanje vojne akcije protiv Irana bez prethodnog odobrenja Kongresa. Ova mera predstavlja prvi put da je donji dom američkog Kongresa izglasao protiv politike Bele kuće u vezi sa sukobom sa Iranom, navodi se u izveštajima sa lica mesta.

Ukupno je 215 članova Predstavničkog doma glasalo za rezoluciju, dok je 208 bilo protiv. Četiri republikanska poslanika podržala su meru, a demokratski predstavnik Džared Golden iz Mejna, koji je ranije bio protiv, sada je glasao za, čime su demokrate postigle jedinstvo po ovom pitanju.

Glasanje je prvobitno bilo planirano pre odlaska zakonodavaca na pauzu povodom Dana sećanja, ali je odloženo nakon što je rukovodstvo Republikanske stranke procenilo da nema dovoljno glasova za blokadu rezolucije. Više republikanskih članova nije bilo prisutno tokom glasanja, a pojedini su najavili podršku predlogu.

U Senatu je tokom maja pokrenuta slična inicijativa, nakon što su četiri republikanska senatora zajedno sa gotovo svim demokratama glasala za pokretanje postupka ograničavanja predsedničkih ovlašćenja. Odluka je usledila posle niza neuspešnih pokušaja u prethodnim mesecima. Tri odsutna republikanska senatora takođe su doprinela napretku ove mere. Međutim, proceduralno glasanje u Senatu predstavlja tek prvi korak, a očekuje se da će republikanci imati priliku da ponovo pokušaju da blokiraju predlog narednih dana.

Trenutno nije poznato kada će Senat glasati o verziji rezolucije usvojenoj u Predstavničkom domu. Iako bi eventualno usvajanje u oba doma Kongresa predstavljalo značajan politički signal, predlog se suočava sa gotovo izvesnim predsedničkim vetom. Za prevazilaženje veta bila bi potrebna dvotrećinska većina u oba doma, što prema trenutnim procenama nije ostvarivo.

Podrška među delom članova Republikanske stranke za produženje vojne akcije opala je nakon što je oružani sukob sa Iranom premašio zakonski rok od 60 dana predviđen ratnim ovlašćenjima. Ova pravna odredba nalaže da predsednik mora obustaviti vojne operacije ukoliko Kongres ne odobri produženje u navedenom roku. I dok se debata o ulozi Kongresa u odlučivanju o upotrebi vojne sile nastavlja, odluka Predstavničkog doma signalizira rastuću zabrinutost pojedinih zakonodavaca zbog dužine i obima američkog angažmana u ovom sukobu.

Prethodne inicijative za ograničavanje predsedničkih ovlašćenja nisu uspele da dobiju potrebnu podršku u Kongresu. Najnovije glasanje ukazuje na izmenu političke dinamike i sve veću polarizaciju po pitanju vojne politike prema Iranu. Reakcije zvaničnika iz administracije još nisu objavljene, dok se u narednim danima očekuju dalji koraci u Senatu.

Kompanija potvrdila privremenu obustavu letova na pojedinim američkim rutama, rast troškova povezan sa sukobom u Iranu

Američka avio-kompanija American Airlines saopštila je da će tokom avgusta i septembra privremeno suspendovati šest svojih ruta zbog povećanih troškova avionskog goriva. Kompanija je navela da je ova odluka doneta kao odgovor na rast cena goriva, koji je, prema mišljenju industrijskih analitičara, posledica aktuelnog sukoba u Iranu i smanjenih globalnih zaliha nafte.

Prema zvaničnom saopštenju, obustava se odnosi na sledeće direktne letove: Los Anđeles – Klivlend, Los Anđeles – Kolumbus, Los Anđeles – Pitsburg, Los Anđeles – Vašington Duless, Šarlot – Ontario i Šarlot – Sakramento. Iz kompanije su naglasili da se radi o privremenoj meri i da nijedna od navedenih linija nije trajno ukinuta.

Portparol American Airlines-a izjavio je da će svi putnici koji su već rezervisali karte na pogođenim letovima biti kontaktirani, te da će im biti ponuđena opcija preusmeravanja na druge letove ili povraćaj novca. Prema procenama iz industrije, trošak avionskog goriva čini između 25% i 30% ukupnih operativnih izdataka avio-kompanija, pa je povećanje cena dovelo do prilagođavanja planova letova kod više prevoznika.

Sukob u Iranu, koji traje od početka godine, doveo je do poremećaja u globalnim lancima snabdevanja naftom, što je rezultiralo rastom cene goriva. Pored American Airlines-a, i druge avio-kompanije su uvele slične mere radi smanjenja troškova. Prema navodima iz američke industrije, neki prevoznici su povećali cene karata ili uveli dodatne takse za gorivo, dok su pojedini evropski avio-prevoznici najavili smanjenje broja letova na nerentabilnim linijama.

Portparol kompanije Delta Airlines ranije je izjavio da je podignuta cena za prtljag iz istih razloga, dok su evropske kompanije KLM Royal Dutch Airlines i Lufthansa takođe najavile privremeno ukidanje određenih ruta zbog rasta cena goriva.

Iz American Airlines-a poručeno je da će nastaviti praćenje situacije na tržištu i prilagođavati svoj raspored letova u skladu sa promenama troškova i potražnje. Kompanija je dodala da ostaje posvećena pružanju opcija putnicima i minimizovanju poremećaja u redovnom saobraćaju tokom letnje sezone putovanja.

Zvaničnici potvrdili da je došlo do verbalnog sukoba tokom prošle godine, bez fizičkih pretnji prema izjavama učesnika

Tokom saslušanja pred Odborom za finansije američkog Senata, ministar finansija Scott Bessent izjavio je da je prošle godine imao žustru raspravu sa Billom Pulteom, kandidatom predsednika Trampa za vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe. Bessent je potvrdio da su razmenjene oštre reči, ali je demantovao navode o pretnji fizičkim nasiljem. Incident se odigrao tokom događaja na kojem su prisustvovali brojni zvaničnici administracije i savetnici tadašnjeg predsednika.

Tokom saslušanja, senator Thom Tillis iz Severne Karoline upitao je Bessenta da li je tačno da je tokom sukoba Pulteu pretio udarcem u lice, na šta je Bessent odgovorio da je rekao da će ga ‘udariti nogom’, a ne pesnicom. Bessent je ovu situaciju opisao kao deo uobičajenih neslaganja u timu, navodeći da do sličnih situacija dolazi u mnogim kolektivima. Prema njegovim rečima, incident se dogodio tokom leta prošle godine, a nije imao daljih posledica.

Predlog da Bill Pulte postane vršilac dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe izazvao je podeljena mišljenja među republikanskim senatorima, delom zbog njegovog prethodnog iskustva i odluka dok je bio na čelu Savezne agencije za finansiranje stambenih kredita. Kritike su se odnosile i na pokretanje istraga o prevarama u oblasti hipoteka, koje su uključivale i Trampove političke kritičare.

Rasprava o ovom događaju deo je šireg dijaloga o kadrovskim rešenjima u bezbednosnim službama i odnosima među visokim zvaničnicima administracije. Bessent je tokom saslušanja naglasio da je incident iz prošlog leta bio rešen bez posledica po timski rad, a senator Tillis je izrazio razumevanje za tenzije koje se povremeno javljaju u političkim timovima. Nije bilo informacija o pokretanju zvanične istrage u vezi sa ovim događajem.

Nastavak procesa potvrđivanja Pulteove nominacije očekuje se u narednim sedmicama, dok rasprave o kadrovskim pitanjima u obaveštajnim službama ostaju u fokusu članova Senata i javnosti.