Američka svemirska agencija potvrdila prestanak rada misije MAVEN, komunikacija izgubljena prilikom prolaska iza Marsa

Američka svemirska agencija NASA saopštila je da je okončana misija orbitalne letelice MAVEN koja je proučavala atmosferu Marsa duži vremenski period. Prema navodima zvaničnika, poslednji signal sa letelice primljen je 6. decembra 2025. godine, nakon čega nije uspostavljen dalji kontakt.

MAVEN je tada prolazio iza Marsa tokom redovne orbite, što je dovelo do privremenog prekida komunikacije sa Zemljom. Prema rečima Majka Moroa, projekt menadžera iz NASA-inog Godard centra u Merilendu, svi sistemi na letelici su u tom trenutku radili uobičajeno. “Naš poslednji uspešan kontakt sa MAVEN-om bio je 6. decembra 2025. godine. Svi podsistemi letelice bili su u nominalnom stanju kada je ušla u planiranu fazu prolaska iza Marsa”, naveo je Morou.

Nije bilo indikacija o problemima u nedelji koja je prethodila gubitku signala, a komunikacija je prekinuta tokom perioda kada je letelica bila zaklonjena Marsom i nije imala direktnu vezu sa Zemljom. Nakon što je završila prolazak iza planete, signal sa MAVEN-a nije registrovan putem Deep Space Network sistema, navodi NASA.

Nakon gubitka kontakta, stručnjaci su pokušali da uspostave vezu sa letelicom slanjem komandi radi ponovnog pokretanja njenih sistema i kompjutera, ali te mere nisu dale rezultat. “Nažalost, svi pokušaji da ponovo uspostavimo komunikaciju sa MAVEN-om nisu bili uspešni”, saopšteno je iz NASA-e.

Orbitalna letelica MAVEN lansirana je sa zadatkom da proučava uticaj solarnog vetra na atmosferu Marsa, s ciljem boljeg razumevanja klimatske istorije te planete. Tokom višegodišnje misije, MAVEN je obezbedio značajne naučne podatke o gubitku atmosfere Marsa i procesima koji utiču na njegovu površinu.

Krajem 2025. godine, letelica je još uvek obavljala planirane zadatke kada je došlo do prekida komunikacije. NASA je zvanično potvrdila da je misija završena nakon višemesečnih pokušaja reaktivacije.

Završetak rada MAVEN-a predstavlja kraj jednog od dužih istraživačkih poduhvata u orbiti Marsa, a prikupljeni podaci ostaju važan resurs za buduće naučne analize.

Zakonodavci izglasali meru o ratnim ovlašćenjima, podrška za vojnu akciju prema Iranu opada među republikancima

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 3. juna 2026. godine rezoluciju kojom se traži okončanje vojne akcije protiv Irana bez prethodnog odobrenja Kongresa. Ova mera predstavlja prvi put da je donji dom američkog Kongresa izglasao protiv politike Bele kuće u vezi sa sukobom sa Iranom, navodi se u izveštajima sa lica mesta.

Ukupno je 215 članova Predstavničkog doma glasalo za rezoluciju, dok je 208 bilo protiv. Četiri republikanska poslanika podržala su meru, a demokratski predstavnik Džared Golden iz Mejna, koji je ranije bio protiv, sada je glasao za, čime su demokrate postigle jedinstvo po ovom pitanju.

Glasanje je prvobitno bilo planirano pre odlaska zakonodavaca na pauzu povodom Dana sećanja, ali je odloženo nakon što je rukovodstvo Republikanske stranke procenilo da nema dovoljno glasova za blokadu rezolucije. Više republikanskih članova nije bilo prisutno tokom glasanja, a pojedini su najavili podršku predlogu.

U Senatu je tokom maja pokrenuta slična inicijativa, nakon što su četiri republikanska senatora zajedno sa gotovo svim demokratama glasala za pokretanje postupka ograničavanja predsedničkih ovlašćenja. Odluka je usledila posle niza neuspešnih pokušaja u prethodnim mesecima. Tri odsutna republikanska senatora takođe su doprinela napretku ove mere. Međutim, proceduralno glasanje u Senatu predstavlja tek prvi korak, a očekuje se da će republikanci imati priliku da ponovo pokušaju da blokiraju predlog narednih dana.

Trenutno nije poznato kada će Senat glasati o verziji rezolucije usvojenoj u Predstavničkom domu. Iako bi eventualno usvajanje u oba doma Kongresa predstavljalo značajan politički signal, predlog se suočava sa gotovo izvesnim predsedničkim vetom. Za prevazilaženje veta bila bi potrebna dvotrećinska većina u oba doma, što prema trenutnim procenama nije ostvarivo.

Podrška među delom članova Republikanske stranke za produženje vojne akcije opala je nakon što je oružani sukob sa Iranom premašio zakonski rok od 60 dana predviđen ratnim ovlašćenjima. Ova pravna odredba nalaže da predsednik mora obustaviti vojne operacije ukoliko Kongres ne odobri produženje u navedenom roku. I dok se debata o ulozi Kongresa u odlučivanju o upotrebi vojne sile nastavlja, odluka Predstavničkog doma signalizira rastuću zabrinutost pojedinih zakonodavaca zbog dužine i obima američkog angažmana u ovom sukobu.

Prethodne inicijative za ograničavanje predsedničkih ovlašćenja nisu uspele da dobiju potrebnu podršku u Kongresu. Najnovije glasanje ukazuje na izmenu političke dinamike i sve veću polarizaciju po pitanju vojne politike prema Iranu. Reakcije zvaničnika iz administracije još nisu objavljene, dok se u narednim danima očekuju dalji koraci u Senatu.

Diplomatski kontakti sa SAD nastavljeni, iranska vojska spremna za odgovor na izraelske napade

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je 26.06.2024. da nije ostvaren značajan napredak u pregovorima o okončanju sukoba u Iranu i Libanu, te upozorio da su iranske oružane snage potpuno spremne za odgovor ukoliko izraelski napadi na Bejrut ne prestanu. Kako je naveo u zvaničnoj izjavi, vojska je spremna za hitan napad na mete unutar Izraela ukoliko se situacija ne promeni.

Aragči je naglasio da je povratak za pregovarački sto moguć samo ako budu ispunjeni određeni uslovi, među kojima su čvrste garancije za prava iranskog naroda, hitan prekid sukoba u Libanu i obustava tenzija u regionu.

Dodao je da zvanična komunikacija sa Sjedinjenim Američkim Državama nije potpuno prekinuta i da su razmenjene poruke koje se tiču potrebe za okončanjem napada na Bejrut, ali bez značajnog pomaka.

„Naše oružane snage su potpuno spremne za zaštitu interesa Irana“, istakao je Aragči. On je poručio i da su SAD tokom poslednjih 40 dana sukoba imale priliku da procene moć i kapacitete Irana.

Prema zvaničnim izvorima, situacija u regionu ostaje napeta, a iranska strana insistira na mirnom rešenju pod jasno definisanim uslovima.