Zakonodavci izglasali meru o ratnim ovlašćenjima, podrška za vojnu akciju prema Iranu opada među republikancima

Predstavnički dom Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 3. juna 2026. godine rezoluciju kojom se traži okončanje vojne akcije protiv Irana bez prethodnog odobrenja Kongresa. Ova mera predstavlja prvi put da je donji dom američkog Kongresa izglasao protiv politike Bele kuće u vezi sa sukobom sa Iranom, navodi se u izveštajima sa lica mesta.

Ukupno je 215 članova Predstavničkog doma glasalo za rezoluciju, dok je 208 bilo protiv. Četiri republikanska poslanika podržala su meru, a demokratski predstavnik Džared Golden iz Mejna, koji je ranije bio protiv, sada je glasao za, čime su demokrate postigle jedinstvo po ovom pitanju.

Glasanje je prvobitno bilo planirano pre odlaska zakonodavaca na pauzu povodom Dana sećanja, ali je odloženo nakon što je rukovodstvo Republikanske stranke procenilo da nema dovoljno glasova za blokadu rezolucije. Više republikanskih članova nije bilo prisutno tokom glasanja, a pojedini su najavili podršku predlogu.

U Senatu je tokom maja pokrenuta slična inicijativa, nakon što su četiri republikanska senatora zajedno sa gotovo svim demokratama glasala za pokretanje postupka ograničavanja predsedničkih ovlašćenja. Odluka je usledila posle niza neuspešnih pokušaja u prethodnim mesecima. Tri odsutna republikanska senatora takođe su doprinela napretku ove mere. Međutim, proceduralno glasanje u Senatu predstavlja tek prvi korak, a očekuje se da će republikanci imati priliku da ponovo pokušaju da blokiraju predlog narednih dana.

Trenutno nije poznato kada će Senat glasati o verziji rezolucije usvojenoj u Predstavničkom domu. Iako bi eventualno usvajanje u oba doma Kongresa predstavljalo značajan politički signal, predlog se suočava sa gotovo izvesnim predsedničkim vetom. Za prevazilaženje veta bila bi potrebna dvotrećinska većina u oba doma, što prema trenutnim procenama nije ostvarivo.

Podrška među delom članova Republikanske stranke za produženje vojne akcije opala je nakon što je oružani sukob sa Iranom premašio zakonski rok od 60 dana predviđen ratnim ovlašćenjima. Ova pravna odredba nalaže da predsednik mora obustaviti vojne operacije ukoliko Kongres ne odobri produženje u navedenom roku. I dok se debata o ulozi Kongresa u odlučivanju o upotrebi vojne sile nastavlja, odluka Predstavničkog doma signalizira rastuću zabrinutost pojedinih zakonodavaca zbog dužine i obima američkog angažmana u ovom sukobu.

Prethodne inicijative za ograničavanje predsedničkih ovlašćenja nisu uspele da dobiju potrebnu podršku u Kongresu. Najnovije glasanje ukazuje na izmenu političke dinamike i sve veću polarizaciju po pitanju vojne politike prema Iranu. Reakcije zvaničnika iz administracije još nisu objavljene, dok se u narednim danima očekuju dalji koraci u Senatu.

Kompanija potvrdila privremenu obustavu letova na pojedinim američkim rutama, rast troškova povezan sa sukobom u Iranu

Američka avio-kompanija American Airlines saopštila je da će tokom avgusta i septembra privremeno suspendovati šest svojih ruta zbog povećanih troškova avionskog goriva. Kompanija je navela da je ova odluka doneta kao odgovor na rast cena goriva, koji je, prema mišljenju industrijskih analitičara, posledica aktuelnog sukoba u Iranu i smanjenih globalnih zaliha nafte.

Prema zvaničnom saopštenju, obustava se odnosi na sledeće direktne letove: Los Anđeles – Klivlend, Los Anđeles – Kolumbus, Los Anđeles – Pitsburg, Los Anđeles – Vašington Duless, Šarlot – Ontario i Šarlot – Sakramento. Iz kompanije su naglasili da se radi o privremenoj meri i da nijedna od navedenih linija nije trajno ukinuta.

Portparol American Airlines-a izjavio je da će svi putnici koji su već rezervisali karte na pogođenim letovima biti kontaktirani, te da će im biti ponuđena opcija preusmeravanja na druge letove ili povraćaj novca. Prema procenama iz industrije, trošak avionskog goriva čini između 25% i 30% ukupnih operativnih izdataka avio-kompanija, pa je povećanje cena dovelo do prilagođavanja planova letova kod više prevoznika.

Sukob u Iranu, koji traje od početka godine, doveo je do poremećaja u globalnim lancima snabdevanja naftom, što je rezultiralo rastom cene goriva. Pored American Airlines-a, i druge avio-kompanije su uvele slične mere radi smanjenja troškova. Prema navodima iz američke industrije, neki prevoznici su povećali cene karata ili uveli dodatne takse za gorivo, dok su pojedini evropski avio-prevoznici najavili smanjenje broja letova na nerentabilnim linijama.

Portparol kompanije Delta Airlines ranije je izjavio da je podignuta cena za prtljag iz istih razloga, dok su evropske kompanije KLM Royal Dutch Airlines i Lufthansa takođe najavile privremeno ukidanje određenih ruta zbog rasta cena goriva.

Iz American Airlines-a poručeno je da će nastaviti praćenje situacije na tržištu i prilagođavati svoj raspored letova u skladu sa promenama troškova i potražnje. Kompanija je dodala da ostaje posvećena pružanju opcija putnicima i minimizovanju poremećaja u redovnom saobraćaju tokom letnje sezone putovanja.

Diplomatski kontakti sa SAD nastavljeni, iranska vojska spremna za odgovor na izraelske napade

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je 26.06.2024. da nije ostvaren značajan napredak u pregovorima o okončanju sukoba u Iranu i Libanu, te upozorio da su iranske oružane snage potpuno spremne za odgovor ukoliko izraelski napadi na Bejrut ne prestanu. Kako je naveo u zvaničnoj izjavi, vojska je spremna za hitan napad na mete unutar Izraela ukoliko se situacija ne promeni.

Aragči je naglasio da je povratak za pregovarački sto moguć samo ako budu ispunjeni određeni uslovi, među kojima su čvrste garancije za prava iranskog naroda, hitan prekid sukoba u Libanu i obustava tenzija u regionu.

Dodao je da zvanična komunikacija sa Sjedinjenim Američkim Državama nije potpuno prekinuta i da su razmenjene poruke koje se tiču potrebe za okončanjem napada na Bejrut, ali bez značajnog pomaka.

„Naše oružane snage su potpuno spremne za zaštitu interesa Irana“, istakao je Aragči. On je poručio i da su SAD tokom poslednjih 40 dana sukoba imale priliku da procene moć i kapacitete Irana.

Prema zvaničnim izvorima, situacija u regionu ostaje napeta, a iranska strana insistira na mirnom rešenju pod jasno definisanim uslovima.