Obe strane iznele tvrdnje o napadima i žrtvama tokom primirja, lokalne vlasti i zvaničnici izveštavaju o incidentima na više frontova

Rusija i Ukrajina razmenile su optužbe za kršenje primirja koje je dogovoreno uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država tokom vikenda. Prema zvaničnim saopštenjima, obe strane su navele da su pretrpele napade dronovima i artiljerijom u poslednja 24 časa, dok su izveštaji o žrtvama i dalje predmet različitih tvrdnji.

Predsednik SAD najavio je u petak da su Rusija i Ukrajina pristale na razmenu 1.000 zarobljenika tokom trodnevnog prekida vatre, koji se poklopio sa obeležavanjem Dana pobede u Rusiji. Primirje je stupilo na snagu uz očekivanja da će doneti smanjenje nasilja na linijama fronta.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u nedelju da Rusija ne poštuje uslove primirja i da, kako je naveo, “nije ni pokušala” da obustavi borbene aktivnosti. On je istakao da na prvim linijama fronta nije zabeležen potpuni mir, iako je došlo do smanjenja velikih napada. “Juče i danas, Ukrajina se uzdržala od dalekometnih protivnapada zbog odsustva velikih ruskih akcija”, rekao je Zelenski, naglašavajući sposobnost ukrajinskih snaga da gađaju ciljeve duboko na teritoriji Rusije. On je dodao da će ukrajinska vojska nastaviti da odgovara na napade “na isti način” i najavio momentalnu reakciju u slučaju obnavljanja intenzivnijih sukoba.

Lokalne vlasti u jugoistočnoj ukrajinskoj oblasti Zaporožje saopštile su da je tokom prethodnog dana jedna osoba poginula, a tri su povređene u artiljerijskim i dron napadima za koje okrivljuju ruske snage. Prema navodima lokalnih zvaničnika, još 16 osoba ranjeno je u drugim regionima Ukrajine, ali detalji o ovim incidentima nisu precizirani.

Sa druge strane, Ministarstvo odbrane Rusije optužilo je ukrajinske snage za više od 1.000 kršenja primirja tokom istog perioda, navodeći u dnevnom izveštaju da je ukrajinska vojska gađala civilne ciljeve u delovima Rusije, kao i vojne položaje duž linije fronta. Ministarstvo je istaklo da su ruske snage odgovorile na primirju prekršaje “istom merom”.

Prema rečima lidera dela Hersonske oblasti pod ruskom kontrolom, dva lica su povređena u granatiranju za koje se optužuju ukrajinske snage. Ove tvrdnje nezavisno nije moguće verifikovati.

Predsednik SAD je prilikom najave prekida vatre izrazio nadu da bi ovaj dogovor mogao predstavljati početak šireg procesa ka okončanju sukoba. Ipak, prethodni pokušaji postizanja i održavanja prekida vatre između Rusije i Ukrajine često su završavali optužbama za kršenje dogovora i nastavkom borbenih dejstava.

Sukobi između Rusije i Ukrajine traju od 2022. godine, sa periodičnim pokušajima diplomatskih rešenja. Najnovije optužbe i izveštaji o incidentima tokom zvaničnog primirja ukazuju na nastavak ozbiljnih tenzija i teškoće u uspostavljanju trajnog mira.

Bivši premijer pozvao na očuvanje suvereniteta i upozorio na uticaj stranih elita

Bivši mađarski premijer Viktor Orban obratio se javnosti putem društvenih mreža, sa snažnom porukom novoj političkoj ekipi u Mađarskoj. Orban je istakao da je ključno da političari u Briselu aktivno zastupaju interese svoje zemlje, upozoravajući da bi u suprotnom mogli biti pod pritiskom međunarodnih aktera.

“Nova ekipa mora veoma jasno da shvati jednu stvar: ako se ne borite za Mađarsku u Briselu, oni će vas zgaziti”, napisao je Orban. On je dodatno naglasio da bi odustajanje od patriotske politike i prodaja nacionalnog suvereniteta zbog finansijskih ili političkih ustupaka predstavljalo ozbiljnu grešku za budućnost zemlje.

Orban je zaključio da Mađari ne smeju dopustiti da strane elite odlučuju o njihovoj budućnosti, pozivajući na očuvanje suverenosti i nezavisnosti u donošenju državnih odluka.

U javnosti se ova izjava vidi kao poruka upozorenja novim političkim liderima da ostanu dosledni svojim nacionalnim interesima u pregovorima sa međunarodnim institucijama.

Američki senator izrazio zabrinutost zbog planiranog povećanja vojne potrošnje, dok je u toku sukob sa Iranom

Senator Mark Kelly iz Arizone izjavio je tokom gostovanja u Vašingtonu da je predlog budžeta za Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država za fiskalnu 2027. godinu, koji je predložila administracija Donalda Trampa, “neprimeren”. Ovaj predlog predviđa izdvajanje 1,5 biliona dolara za odbrambene potrebe, što predstavlja povećanje od 42% u odnosu na prethodnu godinu.

“Potrebno je da budžet za odbranu odgovara trenutnim izazovima”, rekao je Kelly, član Senatskog odbora za oružane snage. On je podsetio da je pre pet i po godina, kada je postao senator, vojni budžet iznosio nešto više od 700 milijardi dolara, dok sadašnja administracija traži skoro dvostruko veća sredstva. Kelly je naveo da je to iznos koji je približan ukupnim vojnim izdvajanjima ostatka sveta.

U predlogu budžeta predviđena su povećanja plata za pripadnike vojske, obnavljanje zaliha ključne municije, kao i ulaganja u razvoj svemirskog sistema protivraketne odbrane pod nazivom “Golden Dome”. Kelly je izneo sumnju u izvodljivost ovakvih projekata, navodeći da su tehnički izazovi izuzetno veliki i da postoji rizik da sredstva neće biti efikasno iskorišćena. “Fizika takvih sistema je izuzetno zahtevna. Postoji opasnost da će se potrošiti mnogo novca, a da konačan rezultat ne odgovara očekivanjima”, rekao je Kelly.

Predlog budžeta dolazi u trenutku kada se očekuje i zahtev za dodatnim sredstvima, takozvanim suplementarnim paketom, koji bi pokrio troškove aktuelnog rata sa Iranom. Prema izjavama zvaničnika Pentagona na saslušanju u Kongresu krajem prošlog meseca, procenjuje se da trenutni troškovi sukoba iznose oko 25 milijardi dolara. Međutim, drugi američki zvaničnici koji su upoznati sa internim analizama navode da ukupni izdaci mogu dostići i 50 milijardi dolara.

Senator Kelly je izrazio zabrinutost zbog stanja američkih zaliha municije u kontekstu rata sa Iranom. On je naveo da su prema izveštajima Pentagona značajne količine strateških zaliha već iskorišćene, što dodatno komplikuje planiranje budućih vojnih operacija. “Iznenađujuće je koliko su zalihe smanjene u ovom periodu”, ocenio je Kelly.

Predlog vojnog budžeta sada predstavlja osnovu za dalju raspravu i pregovore u Kongresu, gde se očekuju detaljne analize pojedinačnih stavki i rasprave o prioritetima u oblasti nacionalne bezbednosti. Odluka o konačnom iznosu i raspodeli sredstava donosi se kroz zajednički proces izvršne i zakonodavne vlasti.