Američki senator izrazio zabrinutost zbog planiranog povećanja vojne potrošnje, dok je u toku sukob sa Iranom

Senator Mark Kelly iz Arizone izjavio je tokom gostovanja u Vašingtonu da je predlog budžeta za Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država za fiskalnu 2027. godinu, koji je predložila administracija Donalda Trampa, “neprimeren”. Ovaj predlog predviđa izdvajanje 1,5 biliona dolara za odbrambene potrebe, što predstavlja povećanje od 42% u odnosu na prethodnu godinu.

“Potrebno je da budžet za odbranu odgovara trenutnim izazovima”, rekao je Kelly, član Senatskog odbora za oružane snage. On je podsetio da je pre pet i po godina, kada je postao senator, vojni budžet iznosio nešto više od 700 milijardi dolara, dok sadašnja administracija traži skoro dvostruko veća sredstva. Kelly je naveo da je to iznos koji je približan ukupnim vojnim izdvajanjima ostatka sveta.

U predlogu budžeta predviđena su povećanja plata za pripadnike vojske, obnavljanje zaliha ključne municije, kao i ulaganja u razvoj svemirskog sistema protivraketne odbrane pod nazivom “Golden Dome”. Kelly je izneo sumnju u izvodljivost ovakvih projekata, navodeći da su tehnički izazovi izuzetno veliki i da postoji rizik da sredstva neće biti efikasno iskorišćena. “Fizika takvih sistema je izuzetno zahtevna. Postoji opasnost da će se potrošiti mnogo novca, a da konačan rezultat ne odgovara očekivanjima”, rekao je Kelly.

Predlog budžeta dolazi u trenutku kada se očekuje i zahtev za dodatnim sredstvima, takozvanim suplementarnim paketom, koji bi pokrio troškove aktuelnog rata sa Iranom. Prema izjavama zvaničnika Pentagona na saslušanju u Kongresu krajem prošlog meseca, procenjuje se da trenutni troškovi sukoba iznose oko 25 milijardi dolara. Međutim, drugi američki zvaničnici koji su upoznati sa internim analizama navode da ukupni izdaci mogu dostići i 50 milijardi dolara.

Senator Kelly je izrazio zabrinutost zbog stanja američkih zaliha municije u kontekstu rata sa Iranom. On je naveo da su prema izveštajima Pentagona značajne količine strateških zaliha već iskorišćene, što dodatno komplikuje planiranje budućih vojnih operacija. “Iznenađujuće je koliko su zalihe smanjene u ovom periodu”, ocenio je Kelly.

Predlog vojnog budžeta sada predstavlja osnovu za dalju raspravu i pregovore u Kongresu, gde se očekuju detaljne analize pojedinačnih stavki i rasprave o prioritetima u oblasti nacionalne bezbednosti. Odluka o konačnom iznosu i raspodeli sredstava donosi se kroz zajednički proces izvršne i zakonodavne vlasti.

Europol potvrdio zaplenu više od 12 tona kokaina i hapšenje 54 osobe tokom zajedničke akcije

Tokom višenedeljne međunarodne operacije usmerene na suzbijanje krijumčarenja narkotika iz Latinske Amerike ka Evropi, zaplenjeno je više od 12 tona kokaina i oko 9,5 tona hašiša, potvrdila je evropska agencija za sprovođenje zakona Europol. Operacija je trajala od 13. do 26. aprila 2026. godine, a rezultirala je presretanjem osam brodova i hapšenjem ukupno 54 osobe.

Prema saopštenju Europola, akcija je sprovedena u saradnji sa više međunarodnih agencija, a cilj je bio razbijanje mreža koje koriste složene metode prenosa droge na otvorenom moru. Ove mreže, navodi Europol, izbegavaju uobičajene luke kako bi izbegle otkrivanje, a droga se prenosi putem tzv. “kompleksnih transfera na moru” između Latinske Amerike i Evrope.

Tokom operacije, službenici za sprovođenje zakona bili su raspoređeni na različitim tačkama Atlantskog okeana, sa posebnim fokusom na područje između Kanarskih ostrva (Španija) i Azora (Portugalija). Njihov zadatak bio je otkrivanje, praćenje i presretanje plovila za koja se sumnja da prevoze narkotike.

Europol je naveo da je operacija sprovedena nakon što su početkom godine upozorili na promene u načinu krijumčarenja droge preko Atlantskog okeana. Prema podacima agencije, rezultati najnovije misije potvrđuju prethodno zapažene obrasce delovanja kriminalnih grupa, koje sve češće koriste alternativne rute i metode za transport narkotika ka evropskom kontinentu.

U saopštenju Europola istaknuto je da je uspeh operacije rezultat koordinisanog delovanja više međunarodnih partnera i razmene informacija. Navedeno je da su zaplenjeni narkotici i hapšenja deo šireg napora u borbi protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja droge preko morskih ruta.

Nema informacija o eventualnim civilnim žrtvama tokom operacije, niti su objavljeni dodatni detalji o nacionalnosti uhapšenih osoba. Europol je istakao da će istraga biti nastavljena, a dalje aktivnosti usmerene na razbijanje preostalih članova mreža za krijumčarenje narkotika.

Prema zvaničnim podacima, Atlantski okean predstavlja jednu od najvažnijih ruta za transport kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. U poslednjih nekoliko godina, međunarodne agencije intenzivirale su aktivnosti na suzbijanju ovakvih ilegalnih tokova, koristeći napredne metode za praćenje i presretanje brodova na otvorenom moru.

Europol nije objavio dodatne informacije o tačnim mestima presretanja brodova niti o daljim planiranim operacijama, navodeći da je istraga u toku. Prema njihovim navodima, saradnja međunarodnih partnera ostaje ključna u nastojanjima da se spreči dalji protok narkotika ovim rutama.

Zvaničnici potvrdili tri smrtna slučaja povezano sa izbijanjem virusa, repatrijacija i karantin sprovedeni u skladu sa preporukama zdravstvenih vlasti

Putnici sa kruzera na kojem je potvrđeno prisustvo hantavirusa evakuisani su 10. maja 2026. godine na Kanarska ostrva u Španiji, gde su prebačeni na kopno manjim brodovima i podvrgnuti medicinskim pregledima. Prema zvaničnim podacima, na brodu se nalazilo oko 150 osoba, među njima i 17 američkih državljana, koji su potom upućeni na letove za dalje zbrinjavanje i karantin u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema izjavama zdravstvenih zvaničnika, do sada nije prijavljeno da neko od evakuisanih putnika pokazuje simptome infekcije. Dr Skot Gotlib, bivši komesar američke Agencije za hranu i lekove, izjavio je da su mere karantina i nadzora u skladu sa preporukama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koje ocenjuju da je rizik po širu javnost trenutno nizak.

U Sjedinjenim Državama šest saveznih država prati potencijalnu izloženost virusu, a mere nadzora obuhvataju putnike koji su bili na brodu ili u kontaktu sa putnicima tokom letova. Prema zvaničnim podacima, dosad su registrovana tri smrtna slučaja koja se dovode u vezu sa ovim izbijanjem virusa. Dr Gotlib je istakao da se virus uglavnom prenosi bliskim kontaktom i da osobe obično nisu zarazne dok ne razviju prve simptome bolesti, što stručnjaci nazivaju prodromalnom fazom.

„Na osnovu dosadašnjih iskustava, uključujući i dve velike epidemije u Argentini, prenošenje virusa najčešće zahteva blizak kontakt, a simptomi se javljaju u kratkom vremenskom periodu od nekoliko dana“, rekao je Gotlib. On je upozorio da, iako dosadašnji podaci ukazuju na nisku stopu prenošenja, postoje pojedinačni slučajevi iz prošlosti gde je došlo do prenosa virusa među osobama bez očiglednog bliskog kontakta, što zahteva dodatnu pažnju i praćenje.

Prema dostupnim informacijama, poslednji smrtni slučaj na kruzeru zabeležen je 2. maja, a kod te osobe simptomi su se pojavili 28. aprila. S obzirom na procenjeni inkubacioni period od dve do šest nedelja, zdravstvene vlasti navode da se približava kraj perioda u kojem bi mogli da se pojave novi slučajevi među evakuisanim osobama.

Zdravstveni nadzor nad putnicima se nastavlja, a svi repatrirani državljani SAD biće pod medicinskim posmatranjem u karantinu u Nebraski. Zvaničnici ističu da se situacija pažljivo prati i da se primenjuju sve preporučene preventivne mere. Prema dosadašnjim podacima, nema naznaka šire transmisije virusa van neposredno pogođenih grupa.