Nacionalna obaveštajna služba Južne Koreje saopštila detalje, izmena ustava usvojena u Pjongjangu

Severna Koreja je izmenila svoj ustav tako da vojska sada ima obavezu da automatski pokrene uzvratni nuklearni udar u slučaju da strani protivnik izvrši atentat na lidera Kim Džong Una. Ova izmena je doneta nakon što je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei, zajedno sa najbližim savetnicima, ubijen tokom napada u okviru zajedničke operacije Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv režima u Teheranu.

Revizija ustava usvojena je na prvom zasedanju 15. Vrhovne narodne skupštine, koja je počela 22. marta u Pjongjangu. Informacija je objavljena tokom brifinga Nacionalne obaveštajne službe Južne Koreje, održanog za visoke državne zvaničnike u Seulu.

Prema saopštenju NIS-a, Kim Džong Un i dalje drži komandu nad nuklearnim snagama, ali izmene preciziraju procedure za automatski uzvratni napad ukoliko on bude onesposobljen ili ubijen. Izmenjeni član 3 zakona o nuklearnoj politici Severne Koreje navodi: “Ako sistem komandovanja i kontrole nad državnim nuklearnim snagama bude doveden u opasnost napadom neprijateljskih sila… nuklearni udar će biti pokrenut automatski i trenutan.”

Zvaničnici Nacionalne obaveštajne službe Južne Koreje istakli su da je izmena ustava odgovor na događaje u Iranu, naglašavajući da je ubistvo Alija Hamneija poslužilo kao upozorenje Severnoj Koreji. “Ove izmene predstavljaju dodatnu institucionalizaciju odmazde i deo su strategije odvraćanja protiv stranih pretnji”, navodi se u zvaničnoj izjavi NIS-a.

Analitičari smatraju da ovakva izmena ustava ima za cilj da pojača bezbednost političkog rukovodstva Severne Koreje i osigura kontinuitet komandovanja u slučaju iznenadnih napada. Dodatne informacije o proceduri i mehanizmima za pokretanje automatskog udara nisu saopštene javnosti.

Obe strane iznele tvrdnje o napadima i žrtvama tokom primirja, lokalne vlasti i zvaničnici izveštavaju o incidentima na više frontova

Rusija i Ukrajina razmenile su optužbe za kršenje primirja koje je dogovoreno uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država tokom vikenda. Prema zvaničnim saopštenjima, obe strane su navele da su pretrpele napade dronovima i artiljerijom u poslednja 24 časa, dok su izveštaji o žrtvama i dalje predmet različitih tvrdnji.

Predsednik SAD najavio je u petak da su Rusija i Ukrajina pristale na razmenu 1.000 zarobljenika tokom trodnevnog prekida vatre, koji se poklopio sa obeležavanjem Dana pobede u Rusiji. Primirje je stupilo na snagu uz očekivanja da će doneti smanjenje nasilja na linijama fronta.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u nedelju da Rusija ne poštuje uslove primirja i da, kako je naveo, “nije ni pokušala” da obustavi borbene aktivnosti. On je istakao da na prvim linijama fronta nije zabeležen potpuni mir, iako je došlo do smanjenja velikih napada. “Juče i danas, Ukrajina se uzdržala od dalekometnih protivnapada zbog odsustva velikih ruskih akcija”, rekao je Zelenski, naglašavajući sposobnost ukrajinskih snaga da gađaju ciljeve duboko na teritoriji Rusije. On je dodao da će ukrajinska vojska nastaviti da odgovara na napade “na isti način” i najavio momentalnu reakciju u slučaju obnavljanja intenzivnijih sukoba.

Lokalne vlasti u jugoistočnoj ukrajinskoj oblasti Zaporožje saopštile su da je tokom prethodnog dana jedna osoba poginula, a tri su povređene u artiljerijskim i dron napadima za koje okrivljuju ruske snage. Prema navodima lokalnih zvaničnika, još 16 osoba ranjeno je u drugim regionima Ukrajine, ali detalji o ovim incidentima nisu precizirani.

Sa druge strane, Ministarstvo odbrane Rusije optužilo je ukrajinske snage za više od 1.000 kršenja primirja tokom istog perioda, navodeći u dnevnom izveštaju da je ukrajinska vojska gađala civilne ciljeve u delovima Rusije, kao i vojne položaje duž linije fronta. Ministarstvo je istaklo da su ruske snage odgovorile na primirju prekršaje “istom merom”.

Prema rečima lidera dela Hersonske oblasti pod ruskom kontrolom, dva lica su povređena u granatiranju za koje se optužuju ukrajinske snage. Ove tvrdnje nezavisno nije moguće verifikovati.

Predsednik SAD je prilikom najave prekida vatre izrazio nadu da bi ovaj dogovor mogao predstavljati početak šireg procesa ka okončanju sukoba. Ipak, prethodni pokušaji postizanja i održavanja prekida vatre između Rusije i Ukrajine često su završavali optužbama za kršenje dogovora i nastavkom borbenih dejstava.

Sukobi između Rusije i Ukrajine traju od 2022. godine, sa periodičnim pokušajima diplomatskih rešenja. Najnovije optužbe i izveštaji o incidentima tokom zvaničnog primirja ukazuju na nastavak ozbiljnih tenzija i teškoće u uspostavljanju trajnog mira.

Bivši premijer pozvao na očuvanje suvereniteta i upozorio na uticaj stranih elita

Bivši mađarski premijer Viktor Orban obratio se javnosti putem društvenih mreža, sa snažnom porukom novoj političkoj ekipi u Mađarskoj. Orban je istakao da je ključno da političari u Briselu aktivno zastupaju interese svoje zemlje, upozoravajući da bi u suprotnom mogli biti pod pritiskom međunarodnih aktera.

“Nova ekipa mora veoma jasno da shvati jednu stvar: ako se ne borite za Mađarsku u Briselu, oni će vas zgaziti”, napisao je Orban. On je dodatno naglasio da bi odustajanje od patriotske politike i prodaja nacionalnog suvereniteta zbog finansijskih ili političkih ustupaka predstavljalo ozbiljnu grešku za budućnost zemlje.

Orban je zaključio da Mađari ne smeju dopustiti da strane elite odlučuju o njihovoj budućnosti, pozivajući na očuvanje suverenosti i nezavisnosti u donošenju državnih odluka.

U javnosti se ova izjava vidi kao poruka upozorenja novim političkim liderima da ostanu dosledni svojim nacionalnim interesima u pregovorima sa međunarodnim institucijama.