Mala i srednja preduzeća u Srbiji koriste pristup superkompjuterima i AI platformama zahvaljujući projektima CIPS i S4AI_HUB

Mala i srednja preduzeća u Srbiji sada imaju priliku da bez prethodnog ulaganja testiraju inovativna veštačka inteligencija rešenja kroz evropske digitalne inovacione habove. Ova mogućnost, omogućena zahvaljujući projektima Capital Innovation Point Serbia (CIPS) i S4AI_HUB, kofinansiranim od strane Evropske unije, otvara pristup superkompjuterima, stručnim obukama i AI platformama, uključujući infrastrukturu u Državnom data centru u Kragujevcu.

Podrška evropskih habova malim preduzećima

Projekti CIPS i S4AI_HUB pružaju kompanijama šansu da procene poslovnu vrednost naprednih tehnologija pre nego što investiraju sopstvena sredstva. Takođe, ove inicijative omogućavaju pristup znanju i ekspertima iz evropske mreže digitalnih inovacionih habova, što je posebno važno za preduzeća koja samostalno ne mogu da obezbede ovakve resurse. “Malim i srednjim preduzećima važno je da prvo testiraju inovativna rešenja i prepoznaju koristi za svoje poslovanje”, izjavila je Tamara Bresjanac, savetnica za digitalizaciju u NALED-u. Dodala je da kroz CIPS firme mogu da dobiju neophodnu stručnu podršku i učestvuju u obukama za primenu 3D štampe, robotike i AI sistema.

Praktične koristi i razvoj domaćih kompanija

Pristup superkompjuteru kroz program Test Before Invest bio je ključan za razvoj modela veštačke inteligencije u kompaniji Vinaver Medical, izjavio je dr Stevan Vrbaški, njen osnivač i direktor. Uporedo sa tim, podrška Naučno-tehnološkog parka Novi Sad omogućila je povezivanje sa investitorima i izlazak na nova tržišta. Kompanije najčešće dolaze zbog konkretnih poslovnih izazova, kao što su ušteda vremena, bolja obrada podataka i provera isplativosti novih ideja, istakao je Ivan Pavlović, pomoćnik direktora Naučno-tehnološkog parka Niš i koordinator S4AI_HUB-a. On je podvukao da cilj nije primena AI tehnologije po svaku cenu, već upravo tamo gde donosi poslovnu korist i povećava konkurentnost.

Prekogranična saradnja i transformacija tržišta

Prekogranična saradnja evropskih digitalnih inovacionih habova omogućava malim i srednjim preduzećima iz Srbije da pristupe novim tržištima, naprednim tehnologijama i većoj mreži stručnjaka. Graciela Garrido, direktorka prodaje u FundingBox, istakla je da povezivanje kompanija iz Srbije sa inovacionim ekosistemima Zapadnog Balkana i Evrope doprinosi stvaranju konkurentnije digitalne ekonomije. Takođe, iskustva kompanija iz Letonije, koje je predstavila Madara Melne-Krūmiņa, pokazuju da razmena znanja ubrzava digitalnu transformaciju i daje preduzećima sigurnost za investiranje u nove tehnologije. Biotech Future Forum, organizovan u saradnji Vlade Republike Srbije, Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, Svetskog ekonomskog foruma i UNDP-a, predstavio je ovakve inicijative kao primer efikasnog povezivanja nauke, države i privrede. Regionalna radionica održana 28. oktobra u Naučno-tehnološkom parku Beograd dodatno je potvrdila važnost saradnje i razmene iskustava među inovacionim habovima Zapadnog Balkana. Kao rezultat, evropski inovacioni habovi postaju ključan resurs za mala i srednja preduzeća u Srbiji koja žele da iskoriste potencijal veštačke inteligencije bez visokih početnih ulaganja.

Multimodalni transport i nova nacionalna strategija Srbije za period do 2034. u fokusu konferencije

Cargo Conference Belgrade privukla je skoro 300 učesnika i 25 govornika iz blizu 20 evropskih zemalja, čime je oborila rekorde u posećenosti i broju tema. Ovaj međunarodni događaj održan je 29. oktobra 2026. godine u hotelu Hilton u Beogradu, pod organizacijom portala PlutonLogistics. Tokom treće po redu konferencije, ključna tema bila je razvoj multimodalnog transporta i predstavljanje nove nacionalne transportne strategije Srbije za period do 2034. godine.

Multimodalni transport u regionu i nacionalna strategija Srbije

Na konferenciji je istaknuto da je multimodalni transport budućnost za region Zapadnog Balkana. Govornici su naglasili važnost sagledavanja svih vidova transporta — drumskog, železničkog, vodnog i vazdušnog — kao povezanih celina. Posebno je podvučeno da razvoj alternativnih pravaca ne treba da ide na štetu ulaganja u tradicionalne transportne koridore, dok planiranje mora uzimati u obzir specifičnosti svakog vida transporta.

Detalje o novoj nacionalnoj transportnoj strategiji Srbije izložio je dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milorad Kilibarda. On je istakao da se nacrt ovog strateškog dokumenta, rađen uz podršku više od 40 eksperata i finansiranje Svetske banke, prvi put oslanja na principe intermodalnosti i logističkog povezivanja svih vrsta saobraćaja. Strategija ima za cilj jačanje konkurentnosti Srbije i bolje povezivanje sa evropskim tržištima.

Statistički podaci i investicioni planovi u transportnom sektoru

Dekan je naveo da intermodalni transport, sa akcentom na kontejnerski prevoz, ima značajan potencijal u Srbiji. U 2025. godini u Srbiji je prevezeno 210.000 TEU (twenty-foot equivalent units, standardna mera za kontejnere). Međutim, naglašeno je da su trenutni infrastrukturni kapaciteti zasićeni i da je neophodno ulaganje u nove intermodalne terminale i logističke centre kako bi se omogućio rast.

Strategija posebno podstiče razvoj železničkog i vodnog transporta, jer drumski prevoz trenutno dominira tržištem. Usmeravanje investicija ka železnici i lukama ocenjuje se kao ključno za unapređenje intermodalnosti. Tokom konferencije, privatni operatori intermodalnih terminala Metrans i Nelt predstavili su ambiciozne planove za nove investicije u logističku infrastrukturu.

Promene na tržištu železničkog transporta i perspektiva mladih stručnjaka

Učesnici su saznali da je udeo državnog operatora Srbija Kargo u ukupnom železničkom transportu robe u Srbiji već treću godinu zaredom ispod 50 odsto, dok privatne kompanije beleže rast tržišnog udela. Studenti Saobraćajnog fakulteta, uz mentorsku podršku, prezentovali su podatke prema kojima je u prvoj polovini 2026. godine uvoz robe železnicom porastao oko 30 odsto. Istovremeno, slabiji rezultati u tranzitu posledica su radova na prugama.

Na konferenciji je zaključeno da interesovanje za ulaganja u sektor železničkog transporta ne jenjava, uprkos infrastrukturnim izazovima. Multimodalni transport u regionu, kako je ocenjeno, ostaje ključna razvojna šansa za Srbiju i Zapadni Balkan.

Kompanija Organela iz Kolubare proizvodi organsku hranu, dok godišnja proizvodnja dostiže deset tona

Pavle Đorđević napustio je naučno-istraživački rad i preselio se u selo Gornja Bukovica, gde je osnovao kompaniju Organela za organsku proizvodnju hrane. Ključni ekonomski podatak je da organska proizvodnja na ovom imanju godišnje dostiže deset tona hrane, što je značajan rezultat za lokalnu zajednicu i sektor organske poljoprivrede. Odluka da zameni stabilnu naučnu karijeru za rad na selu donela je izazove, ali i ekonomske prilike, s obzirom na rastuću potražnju za organskim proizvodima u Srbiji.

Pokretanje organske proizvodnje u Kolubari

Đorđević je posle završetka master studija na Poljoprivrednom fakultetu i rada u dva naučna instituta odlučio da uloži u imanje u Gornjoj Bukovici, blizu Valjeva. Umesto ulaganja u novi automobil, sredstva su preusmerena ka kupovini kuće i 4,2 hektara zemlje. Infrastruktura na selu predstavljala je izazov, jer je kuća bila oronula i imala samo monofaznu struju, dok je trofazna uvedena kasnije. Međutim, lokalno stanovništvo prihvatilo je Đorđevića, što je olakšalo adaptaciju i početak poljoprivredne delatnosti. Prvi koraci u organskoj proizvodnji uključivali su branje i prodaju koprive, zatim uzgoj kokošaka i prodaju jaja, a kasnije i preradu voća u džemove.

Rast kompanije Organela i struktura kupaca

Kompanija Organela zvanično je osnovana 2021. godine, a godišnja proizvodnja dostigla je deset tona hrane, što uključuje voće, povrće i prerađevine. Prvi kupci bili su prijatelji i poznanici, dok je prekretnicu predstavljala prva online prodaja nepoznatom kupcu, što je označilo rast poverenja i širenje tržišta. Posebnu pažnju kompanija je posvetila brendiranju, izradom sajta i modernog logotipa, što je doprinelo percepciji ozbiljnosti i profesionalnosti. Tokom godina, svest o značaju organske hrane rasla je među potrošačima, pa je povećana i potražnja za proizvodima kompanije. Politika otvorenih vrata dodatno je učvrstila poverenje, jer su zainteresovani mogli da posete imanje i uvere se u kvalitet proizvodnje.

Uticaj organske proizvodnje na lokalnu zajednicu

Proizvodnja organske hrane u selu Gornja Bukovica i angažovanje kroz projekat Biodistrikt Kolubara doprinose revitalizaciji sela i povećanju ekonomske aktivnosti u regionu. Prema rečima Pavla Đorđevića, rad na selu nosi rizike poput neizvesnosti roda, ali donosi i veću ličnu i profesionalnu slobodu. Na godišnjem nivou, deset tona organske hrane predstavlja relevantan doprinos lokalnom tržištu i može podstaći druge proizvođače da primene sličan model. Ovakva ekonomska inicijativa pokazuje potencijal organske poljoprivrede za generisanje prihoda i zadržavanje mladih u ruralnim sredinama. Projekat Biodistrikt Kolubara ima za cilj stvaranje uslova za podmlađivanje sela i razvoj novih poslovnih modela u poljoprivredi.