Američka vojska potvrdila napade na ostrvo Kešm u odgovoru na pokušaje napada dronovima i raketama tokom važećeg prekida vatre

Američke oružane snage izvele su udare na iransko ostrvo Kešm blizu Ormuskog moreuza u utorak, nakon što su, prema navodima Centralne komande SAD (CENTCOM), oboreni iranski dronovi i presretnute balističke rakete. Ove akcije predstavljaju najnoviji incident između SAD i Irana od početka prekida vatre koji je na snazi od 7. aprila.

U zvaničnom saopštenju CENTCOM-a navedeno je da su američke snage oborile tri iranska drona koji su, prema istom izvoru, bili usmereni ka civilnim brodovima. Takođe, CENTCOM je saopštio da je Iran lansirao balističke rakete na saveznike SAD u Persijskom zalivu, ali da nijedna od njih nije pogodila ciljeve. Tri rakete ispaljene prema Bahreinu, navodi CENTCOM, uništene su protivvazdušnom odbranom, dok su dve rakete koje su bile usmerene ka Kuvajtu pale pre cilja ili se raspale tokom leta.

Kao odgovor na ove događaje, američka vojska je sprovela takozvane “samoodbrambene udare” na zemaljsku kontrolnu stanicu na ostrvu Kešm. U saopštenju se navodi da ovakve akcije predstavljaju odgovor na pokušaje napada i da su deo mera zaštite američkih i savezničkih interesa u regionu.

Prekid vatre između SAD i Irana, uveden 7. aprila, zaustavio je većinu direktnih sukoba tokom tromesečnog rata, ali su pojedinačni incidenti nastavili da se dešavaju i tokom primirja. Američka vojna komanda ističe da su njihove snage i dalje spremne na odbranu od, kako navode, neizazvanih napada u vreme dok su diplomatski napori za trajno rešenje u toku.

Portparol američke Centralne komande izjavio je da “CENTCOM snage ostaju budne i spremne da odgovore na neisprovociranu iransku agresiju tokom trajanja prekida vatre”. Zvaničnici Irana do sada nisu javno komentarisali poslednje događaje.

Ovo je još jedan u nizu incidenata tokom aktuelnog prekida vatre, dok, prema navodima međunarodnih posmatrača, strane izražavaju spremnost za nastavak dijaloga, ali istovremeno preduzimaju mere koje dodatno komplikuju situaciju u regionu. Dalji razvoj događaja pažljivo prate regionalni i međunarodni akteri.

Ova vest je u razvoju i biće dopunjavana kako budu pristizale nove informacije.

Lokalne vlasti potvrdile bombu prijetnju i zatvorile deo centra grada, broj učesnika i povređenih nije poznat

Policija u Bakersfildu, gradu na jugu Kalifornije, saopštila je u utorak popodne da je u toku moguća talačka situacija u poslovnici jedne banke u centru grada. Prema zvaničnim informacijama, potvrđena je i pretnja bombom u filijali banke Chase, što je dovelo do zatvaranja više ulica u širem centru.

Policija je putem društvenih mreža pozvala građane da izbegavaju centar grada dok traje intervencija i najavila da će blokade saobraćaja ostati na snazi do daljeg. “Molimo vas da izbegavate područje centra. Zatvaranje ulica je na snazi i ostaće dok ne bude drugačije najavljeno”, navodi se u obaveštenju.

Prema navodima lokalnih medija, policija je potvrdila da je najmanje jedna osoba uzeta za taoca u banci. Međutim, broj osoba koje se nalaze u zgradi, kao i broj potencijalnih osumnjičenih, do sada nije preciziran. Nije bilo informacija o eventualnim povređenima ili drugim detaljima o toku incidenta.

Zvaničnik iz kancelarije šerifa okruga Kern potvrdio je da je policija Bakersfilda zatvorila zonu u prečniku tri bloka oko banke. Prema istom izvoru, šerifova kancelarija je obaveštena o incidentu, ali nije zatražena njihova direktna pomoć.

Bakersfild se nalazi oko 180 kilometara severno od Los Anđelesa i predstavlja jedno od većih urbanih središta u tom delu Kalifornije. Ovakvi incidenti su retki u ovoj oblasti, iako policija povremeno interveniše u slučajevima pretnji ili sumnjivih aktivnosti u finansijskim institucijama.

Vlasti nisu iznosile više detalja o potencijalnim motivima, identitetima uključenih osoba niti o toku pregovora ili operacije. Do zaključenja ovog izveštaja, nije bilo potvrde o žrtvama niti izveštaja o završetku incidenta.

Lokalne vlasti apelovale su na stanovnike i posetioce da poštuju zabranu kretanja u centru grada dok je operacija u toku. Nadležne službe nastavljaju da prate situaciju i najavljuju da će javnost biti obaveštena o svim novim informacijama.

Ovo je razvojna vest i biće ažurirana kako nove informacije budu dostupne.

Energetski analitičari navode da bi cene goriva mogle ostati povišene mesecima, čak i u slučaju dogovora SAD i Irana

Cene goriva u Sjedinjenim Američkim Državama ostaju na povišenom nivou usled sukoba u regionu Persijskog zaliva, a energetski stručnjaci procenjuju da bi ovakva situacija mogla da potraje više meseci, prenose međunarodni izveštaji od 2. juna 2026. godine. Prema navodima analitičara, čak i u slučaju brzog postizanja mirovnog dogovora između SAD i Irana i otvaranja strateški važnog moreuza Ormuz, normalizacija cena goriva ne bi bila trenutna.

Patrick De Haan, stručnjak za naftno tržište, izjavio je da oporavak izvoza kroz moreuz Ormuz može potrajati od nekoliko meseci do više godina. On je naveo da je vreme potrebno da naftni tankeri ponovo uspostave redovan saobraćaj, što dalje utiče na globalno snabdevanje naftom i rafinerijske kapacitete. Prema podacima, cena galona običnog benzina u SAD iznosila je u utorak 4,29 dolara, što predstavlja blagi pad u odnosu na više od 4,50 dolara iz maja, dok je pre izbijanja sukoba cena bila 2,98 dolara po galonu.

De Haan je procenio da bi cene goriva mogle ostati iznad nivoa pre sukoba do sredine ili kraja 2027. godine. Moreuz Ormuz je jedan od najvažnijih svetskih pravaca za izvoz sirove nafte i prirodnog gasa, kroz koji prema procenama prolazi oko 20% globalne količine sirove nafte i tečnog prirodnog gasa.

Jennifer Li, viša geopolitička analitičarka, navela je da bi eventualni sporazum mogao odmah uticati na globalne cene nafte, ali da bi pad cena goriva bio postepen zbog vremena potrebnog za obnavljanje transporta naftnih tankera i pokretanje rafinerijske proizvodnje. Ona je istakla da čak i ako cene nafte brzo reaguju na pozitivne vesti, tržište goriva ima sporiji odgovor zbog logističkih i proizvodnih ograničenja.

Naftne cene su određene na globalnom tržištu i prema podacima energetskih agencija čine najveći deo krajnje cene goriva za potrošače. Sukob koji je izbio krajem februara, nakon napada na Iran, doveo je do povećanja cene goriva, dok stručnjaci naglašavaju da će oporavak tržišta zavisiti od stabilizacije situacije i obnavljanja redovnog protoka sirovina kroz moreuz Ormuz.

U širem kontekstu, trenutni poremećaji u snabdevanju i transportu utiču ne samo na cene u SAD, već i na globalna tržišta, a eksperti navode da bi vraćanje na prethodne cene moglo zahtevati dodatne mere i vreme čak i nakon eventualnog diplomatskog rešenja.