Ukrajinske vlasti proglasile vazdušnu uzbunu, građani se sklanjaju u skloništa nakon upozorenja predsednika Zelenskog

Najmanje 22 osobe poginule su, a 130 je povređeno tokom masovnog ruskog vazdušnog napada na Kijev i region oko reke Dnjepar, saopšteno je iz ukrajinskih izvora. Napad je izveden tokom noći između ponedeljka i utorka, kada je lansirano više od 70 raketa i preko 650 dronova, što je jedan od najtežih napada od početka sukoba.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se javnosti vanredno, pozivajući se na najnovije obaveštajne podatke i upozorio da bi tokom noći moglo doći do novog masovnog talasa ruskih udara. “Iz obaveštajnih podataka pouzdano znamo da bi večeras moglo da dođe do masovnog udara. Molim vas, obratite pažnju na uzbunu i ne ignorišite sirene”, izjavio je Zelenski, naglašavajući ozbiljnost situacije.

Nakon napada, u Kijevu i više regiona odmah je proglašena vazdušna uzbuna, a stanovništvo je pozvano da se skloni na sigurno. Sirene za vazdušnu opasnost odjekuju širom zemlje, a prvi ruski dronovi kamikaze već su detektovani na radarima i kreću se prema ciljanim lokacijama, prema navodima ukrajinskih vojnih snaga.

Ukrajinski predsednik iskoristio je priliku da zahvali saveznicima na uvođenju novih sankcija Rusiji, ali je i javno apelovao na evropske lidere za hitnu isporuku protivvazdušnih sistema. “Svi partneri zajedno, cela Evropa mora da nastavi da radi kako bi osigurala da imamo dovoljno raketa za našu protivvazdušnu odbranu. Moramo imati neophodne sisteme i vitalne obaveštajne podatke koji pomažu u spasavanju ljudskih života”, rekao je Zelenski.

Ukrajinske vlasti ističu da bi eventualni novi napad mogao dodatno ugroziti energetski i odbrambeni sistem zemlje. Vojne službe nastavljaju da prate situaciju i izdaju preporuke građanima da ozbiljno shvate svaku uzbunu.

Kin saopštio da će uskoro nastaviti rad u Kongresu, detalji o zdravstvenom stanju očekuju se ubrzo

Republikanski kongresmen Tom Kin mlađi iz Nju Džersija izjavio je da planira povratak na rad u Kongresu u Vašingtonu u narednim nedeljama, nakon višemesečnog odsustva. Prema saopštenju objavljenom 2. juna 2026. godine, Kin navodi da se trenutno oporavlja u skladu sa preporukama medicinskih stručnjaka i da će preći sa rada na daljinu na prisustvo u Kongresu u skorijem periodu.

Kin je naveo da će u trenutku povratka javno obelodaniti više informacija o svojoj zdravstvenoj situaciji. „Trenutno sam fokusiran na oporavak i, prema savetu lekara, uskoro ću se vratiti radu u Kongresu. Tada ću biti potpuno transparentan u vezi sa prirodom svog zdravstvenog stanja“, saopštio je Kin putem izjave iz svog izbornog štaba.

Kin nije učestvovao u glasanju u Predstavničkom domu od 5. marta 2026. godine i od tada je propustio više od 100 glasanja. Njegovo odsustvo iz Kongresa nije bilo detaljno obrazloženo do kraja aprila, kada je prvi put javno komentarisao situaciju rekavši da se radi o ličnom medicinskom pitanju. Prema tadašnjoj izjavi, lekari su ga uverili da će mu oporavak biti potpun i da očekuje povratak redovnim radnim obavezama.

Kin je trenutno jedini kandidat iz Republikanske stranke u primarnim izborima za sedmi kongresni distrikt Nju Džersija. Njegovo saopštenje o povratku objavljeno je samo nekoliko sati pre zatvaranja biračkih mesta u toj saveznoj državi. U izjavi je istakao zahvalnost svojim biračima i kolegama na strpljenju i podršci, naglašavajući da razume potrebu za transparentnošću i da će podeliti svoju priču sa javnošću po povratku na posao.

Od marta do danas nije bilo zvaničnih informacija o njegovom boravištu niti dodatnih detalja o prirodi zdravstvenog stanja. Kin je u saopštenju od 27. aprila naveo da mu lekari predviđaju potpuni oporavak i povratak redovnim obavezama uskoro. Ostali članovi Kongresa nisu javno komentarisali detalje njegovog odsustva. Prema dostupnim informacijama, Kin planira da nakon povratka detaljnije informiše javnost o razlozima dužeg odsustva.

Vršilac dužnosti glavnog tužioca potvrdio odluku pred Kongresom, fond privremeno blokiran odlukom suda

Vršilac dužnosti glavnog tužioca Sjedinjenih Američkih Država, Tod Blanš, izjavio je pred Odborom za budžet Predstavničkog doma da Ministarstvo pravde ne nastavlja sa uspostavljanjem fonda od 1,8 milijardi dolara, namenjenog borbi protiv zloupotrebe ovlašćenja. Blanš je tokom saslušanja izjavio da je odluka konačna, odgovarajući na pitanja članova Kongresa. Ova izjava dolazi dan nakon što je Ministarstvo pravde saopštilo da će obustaviti rad na fondu, nakon privremene sudske odluke kojom je blokirano njegovo osnivanje.

“Ne nastavljamo sa fondom. Tačka”, rekao je Blanš tokom saslušanja u Kongresu. Na dodatno pitanje da li to važi za budućnost, Blanš je odgovorio potvrdno. On je takođe naveo da će ova izjava biti zabeležena u transkriptu saslušanja, kao zvanična potvrda stava Ministarstva pravde.

Inicijativa za osnivanje fonda naišla je na snažno protivljenje među republikanskim članovima Kongresa, koji su izrazili zabrinutost da bi ovakva sredstva mogla uticati na političke procese i agende u zakonodavnom telu. Prema navodima iz originalnog saslušanja, pojedini republikanski predstavnici ukazali su da je postojanje fonda predstavljalo prepreku za napredak u odobravanju finansiranja agencija za sprovođenje imigracione politike, koje su deo Ministarstva za unutrašnju bezbednost.

Tokom saslušanja, demokratska predstavnica Grejs Meng iz Njujorka tražila je dodatnu garanciju da fond neće biti realizovan, na šta je Blanš odgovorio da će transkript saslušanja poslužiti kao pisana potvrda. Prethodnog dana, Ministarstvo pravde je objavilo da, usled odluke okružnog suda, privremeno obustavlja rad na fondu dok se sudski postupak ne okonča.

Sudski proces i odluka o privremenoj zabrani pokretanja fonda deo su šireg spora oko finansiranja i nadležnosti saveznih agencija. Iako je Blanšova izjava ocenjena kao jasna potvrda trenutne politike Ministarstva pravde, ostaje neizvesno da li će ova odluka biti dovoljna da ubedi sve republikanske zakonodavce da odobre finansiranje drugih saveznih agencija, uključujući one odgovorne za sprovođenje imigracionih mera.

Osnivanje spornog fonda bio je i deo prethodnog pravnog sporazuma, što otvara dodatna pravna pitanja o tome na koji način će Ministarstvo pravde pristupiti njegovoj implementaciji ili ukidanju. Blanš nije iznosio detalje o daljim koracima, niti su tokom saslušanja saopštene informacije o mogućim alternativnim rešenjima.

Odluka Ministarstva pravde da odustane od fonda za sada je potvrđena kroz zvanične izjave pred zakonodavcima i ostaje da se vidi kakav će biti dalji razvoj situacije u Kongresu i sudskim institucijama.