Više od 120 startapa godišnje dobija finansijsku podršku, a poreske olakšice koristilo 170 poslodavaca za 12.500 radnika

Rad na novoj petogodišnjoj strategiji razvoja startap ekosistema u Srbiji zvanično je započet predstavljanjem rezultata prethodne strategije za period 2021-2025. godine. Prema objavljenim podacima, u potpunosti je realizovano 86% mera, jedna mera je delimično sprovedena, dok je jedna ostala nerealizovana, saopšteno je na sastanku radne grupe u Ministarstvu nauke, inovacija i tehnološkog razvoja.

Analiza efekata prethodne strategije pokazuje značajan napredak domaćeg startap ekosistema. Uspostavljen je Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema sa 352 registrovana startapa, razvijena je mreža od pet naučno-tehnoloških parkova, a kroz programe kao što su Pametni početak, StarTech, Katapult i fondove rizičnog kapitala uloženo je više desetina miliona evra. Zahvaljujući tim programima, više od 120 startapa godišnje ostvaruje finansijsku podršku.

Najveći broj mera bio je usmeren na unapređenje uslova za poslovanje, uključujući uvođenje poreskih olakšica za zaposlene u oblasti istraživanja i razvoja, koje je iskoristilo 170 poslodavaca za ukupno 12.500 radnika. Više od 50 državnih službenika obučeno je za podršku startapima kroz Innoleader program, dok je kroz dva ciklusa programa GovTech realizovano dodatnih 29 projekata za potrebe javne uprave.

U segmentu jačanja kapaciteta, razvijeno je 45 master programa sa visokotehnološkom komponentom i 125 studijskih programa posvećenih preduzetništvu, koje je pohađalo oko 1.100 studenata, dok je više od 300 nastavnika prošlo stručne obuke. Organizovano je više od 150 mentorskih sesija i 60 događaja, a razvijeni su i novi akceleratorski programi, među kojima su Katapult i Launcher. Domaći startapi predstavljani su na međunarodnim konferencijama i sajmovima, a Srbija je uključena u globalne baze podataka poput Startap Genome i Dealroom.

„U izradi novog strateškog dokumenta, uz stručnu podršku NALED-a, sagledaćemo sve promene koje su se dogodile u okruženju i dodatno unaprediti mere podrške. Startapi ostaju jedan od ključnih prioriteta Vlade Republike Srbije i Ministarstva nauke, inovacija i tehnološkog razvoja, a naš primarni cilj jeste da sistemska podrška postane još dostupnija i efikasnija za sve učesnike inovacionog ekosistema“, izjavila je Ana Marinković, pomoćnica ministra u Ministarstvu nauke, inovacija i tehnološkog razvoja.

Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u, naglasila je: „NALED će, u okviru projekta StarTech, koji sprovodimo uz podršku kompanije Philip Morris, podržati izradu nove Strategije. Želimo da kroz stručnu analizu, organizacionu podršku i otvoren dijalog sa startap zajednicom i institucijama zajedno definišemo prioritete za narednu fazu razvoja ekosistema. Naš fokus biće na kreiranju konkretnih mera koje odgovaraju realnim potrebama tržišta i doprinose stvaranju još povoljnijeg okruženja za razvoj startapa u Srbiji.“

Tokom leta, radna grupa će raditi na definisanju aktivnosti kako bi Srbija napravila iskorak na Evropskom indeksu inovativnosti i prešla iz kategorije „inovatora u nastajanju“ u grupu umerenih inovatora, što je postavljeno kao ključni pokazatelj uspeha unutar Reformske agende Srbije. Finalni tekst nove Strategije očekuje se na jesen.

Nafta 80 dolara po barelu, državne dažbine i troškovi prerade formiraju većinu maloprodajne cene

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), trenutna cena sirove nafte na svetskom tržištu iznosi oko 80 dolara po barelu, dok u ukupnoj ceni goriva na pumpama u Srbiji nafta učestvuje sa 20 do 30 odsto. Ostatak cene čine državne dažbine, transport, prerada i distribucija, izjavio je Tomislav Mićović iz UNKS-a.

Mićović je naveo da je pad cena nafte u poslednjih nekoliko meseci posledica povećane ponude iz Persijskog zaliva, izlaska Ujedinjenih Arapskih Emirata iz OPEK-a i dobijanja opšte licence za izvoz sirove nafte iz Irana do 7. jula. Međutim, obnavljanje sukoba na Bliskom istoku dovelo je do naglog rasta cena, pa je cena barela samo juče porasla za više od 7 odsto i sada iznosi oko 76 dolara.

Kako objašnjava Mićović, cena sirove nafte ne utiče direktno na maloprodajne cene goriva u Srbiji jer u ukupnoj ceni goriva sirova nafta učestvuje sa 20 do 30 odsto, dok je najmanje polovina cene određena državnim dažbinama. ‘Nabavne cene su takve da maloprodaja nije u mogućnosti da ponudi niže od toga’, naglasio je Mićović. Dodaje i da država određuje cene, te da svako odstupanje od ovih vrednosti može dovesti do nestabilnosti i rizika u snabdevanju.

Kada je reč o tržišnim kretanjima, OPEK je u julu, bez Ujedinjenih Arapskih Emirata, odlučio da smanji proizvodnju, ali je efekat te regulacije manji nego ranije. ‘Sedam najvećih proizvođača sirove nafte unutar OPEK-a dobrovoljno reguliše količine, a ruski deo OPEK+ grupacije takođe učestvuje u ovim odlukama. Ipak, bez UAE ti efekti su slabiji’, istakao je Mićović.

Prognoze za naredni period ostaju neizvesne, jer, kako navodi Mićović, ni početkom godine kada je cena nafte bila 60 dolara po barelu, nije bilo očekivano da dođe do tolikih skokova.

Snaga motora do 0,25 kilovata i brzina do 25 km/h ostaju za bicikle, dok mopedi zahtevaju registraciju i vozačku dozvolu

Od 27. juna u Srbiji su na snazi izmene Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila, kojima su jasno definisana nova pravila za električne bicikle i druge električne dvotočkaše. Ove promene donose precizniju granicu između električnih bicikala i mopeda, što znači da će vozila koja se mogu kretati bez okretanja pedala ubuduće morati da budu registrovana i da zadovolje sve uslove predviđene za mopede.

Prema novim pravilima, nije ključno da li vozilo ima pedale, već da li motor služi isključivo kao pomoć pri pedaliranju ili omogućava samostalnu vožnju bez angažovanja vozača. Modeli sa ručicom ili dugmetom za gas, koji omogućavaju kretanje bez okretanja pedala, više se ne smatraju električnim biciklima, već se zakonski svrstavaju u mopede.

Električni bicikl ostaje u kategoriji K3 samo ako se pokreće snagom vozača preko pedala, dok elektromotor može da služi isključivo kao pomoć. Snaga motora ne sme biti veća od 0,25 kilovata, a pomoć motora mora automatski da se isključi kada vozač prestane da okreće pedale ili kada vozilo dostigne brzinu od 25 kilometara na čas.

S druge strane, električni dvotočkaši koji mogu da se kreću bez pedaliranja svrstavaju se u kategoriju L1, odnosno mopeda, pod uslovom da im najveća konstrukcijska brzina ne prelazi 45 kilometara na čas, a snaga elektromotora iznosi do četiri kilovata. Dakle, posedovanje pedala više nije dovoljno za klasifikaciju vozila kao bicikla ukoliko može da se vozi i bez njihovog korišćenja.

Promena kategorije za ova vozila donosi dodatne zakonske obaveze. Za upravljanje mopedom potrebna je najmanje vozačka dozvola AM kategorije, dok vozači sa dozvolom B kategorije automatski stiču pravo na upravljanje mopedima. Vozilo mora biti registrovano, proći tehnički pregled, imati polisu obaveznog osiguranja, registarsku tablicu i važeću registracionu nalepnicu. Vozači mopeda moraju da nose propisno zakopčanu homologovanu zaštitnu kacigu tokom vožnje.

Ove izmene posebno će uticati na dostavljače hrane i kurirskih pošiljaka koji koriste električne dvotočkaše, kao i na vlasnike koji su naknadno povećavali brzinu ili snagu svojih bicikala. Takve prepravke često dovode do toga da vozilo razvija brzine za koje kočnice, ram i ostale komponente nisu projektovani, čime se povećava bezbednosni rizik. Policija sada ima jasan osnov da ove modele tretira kao mopede ili motocikle, a ne kao bicikle.

Jedini izuzetak ostaje takozvana funkcija “walk-assist”, koja omogućava da se električni bicikl kreće brzinom ljudskog hoda dok ga korisnik gura. Ova funkcija ne menja kategoriju vozila, jer nije namenjena vožnji bez pedaliranja, već olakšava guranje bicikla. Modeli sa ovom opcijom, ukoliko ispunjavaju ostale uslove, i dalje ostaju u kategoriji električnih bicikala.