Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu istaknuto da državna ulaganja nisu donela očekivani pomak

Subvencije za tovno govedarstvo postoje već godinama, ali domaća proizvodnja i dalje beleži izostanak napretka, zaključili su učesnici sastanka Udruženja „Agroprofit“ tokom 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Stočari su istakli da izdvajanja iz budžeta ne mogu dati rezultate bez suštinskih reformi u sektoru, zbog čega srpske štale ostaju prazne.

Među ključnim zahtevima odgajivača izdvojeno je formiranje posebne Uprave za stočarstvo, koja bi objedinjeno rešavala probleme i potrebe ovog sektora. Takođe, istaknuta je potreba za strožom selekcijom grla, boljom organizacijom u genetici i veterini, kao i za preciznom evidencijom porekla i kontrolom uvoza rasnih goveda.

Jedan od glavnih predloga je hitno opremanje rečnih luka na Dunavu, čime bi se omogućio jeftiniji i brži transport goveda i ovaca do inostranih tržišta. Iz Udruženja naglašavaju da bez ovakvih infrastrukturnih rešenja domaći stočari ne mogu biti konkurentni.

Iako država izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje, stočni fond se smanjuje, a stočari upozoravaju da je za opstanak govedarstva neophodno uvođenje reda na tržištu i pokretanje domaćeg brenda „Junetina iz prirode“. Najavljeno je i formiranje spiska farmi koje rade po najvišim standardima, što bi bio osnov za plasman domaćeg mesa vrhunskog kvaliteta.

Predstavnici proizvođača poručuju da bez ubrzanih i sistemskih promena, kao i uklanjanja administrativnih prepreka za izvoz, subvencije same po sebi ne mogu zaustaviti pad proizvodnje i gubitak konkurentnosti na tržištu.

Novi zakon traži javno objavljivanje podataka o uticaju na životnu sredinu i zapošljavanju, a priprema se ne može obaviti u kratkom roku

Sve kompanije u Srbiji biće obavezne da od početka 2027. godine mere, dokumentuju i javno objavljuju podatke o svom uticaju na životnu sredinu, načinu upravljanja zaposlenima i primeni etičkih standarda, predviđa nova zakonska regulativa. Do sada je tzv. nefinansijsko ili ESG (Environmental, Social, Governance) izveštavanje bilo rezervisano uglavnom za multinacionalne korporacije i domaće firme koje su želele da prate savremene trendove, dok za ostale nije postojala obaveza niti pritisak da uvode takve procedure.

Novi propisi, koji na snagu stupaju početkom 2027. godine, proširuju obavezu transparentnosti na znatno veći broj kompanija. Sada će i firme koje do sada nisu morale da izveštavaju o ovim aspektima poslovanja morati da prikupljaju merljive, tačne i proverljive podatke, koje potvrđuje i eksterna revizija. Izjave poput „brinemo o prirodi“ više neće biti dovoljne – zahtevaće se konkretni pokazatelji i potpisi odgovornih lica.

Ova promena se ne odnosi samo na najveće firme, već i na njihove dobavljače i partnere. I kompanije koje formalno nisu direktno obuhvaćene zakonom biće izložene pritisku, jer će velike domaće i EU kompanije, koje jesu pod novom regulativom, tražiti iste podatke od svojih partnera. To znači da će i manji privrednici morati da odgovaraju na upitnike o emisijama, zapošljavanju i internim procedurama, kako bi zadržali saradnju.

Priprema za nefinansijsko izveštavanje je proces koji zahteva vreme i novac – potrebno je edukovati zaposlene, uvesti nove procedure i mapirati sve poslovne procese. Ukoliko se sve to radi u poslednjem trenutku, troškovi rastu, rizik od grešaka je veći, a može doći i do gubitka klijenata ili pravnih sankcija. Firme koje na vreme počnu sa pripremama lakše zadržavaju klijente, dobijaju povoljnije kredite i jačaju poverenje na tržištu.

Primer spremnosti domaćih kompanija za novu regulativu pokazuje konkurs „ESG Lideri“ u organizaciji PwC Srbija, gde su firme koje su se prijavile već prošle kroz najvažniju fazu – samoprocenu i usklađivanje procesa sa zahtevima budućeg izveštavanja. Njihova iskustva mogu poslužiti kao smernica svim ostalim firmama koje tek treba da se prilagode.

Godina 2026. postaje ključna za sagledavanje trenutnog stanja i postavljanje temelja za konkurentnost i otpornost na ubrzano promenljivo tržište.

U poslednje četiri godine izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Izrael uvećan četiri puta, tri od 10 izvezenih proizvoda iz ove kategorije

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije u Izrael u periodu od 2023. do 2025. godine povećan za 52 odsto i sada iznosi više od 68 miliona dolara. U poslednje četiri godine izvoz na izraelsko tržište uvećan je četiri puta, dok je ukupna trgovinska razmena porasla tri puta, prema rečima Mihaila Vesovića, zamenika predsednika PKS.

Na seminaru o izraelskom tržištu i košer sertifikaciji, direktor predsedništva PKS u Jerusalimu i počasni konzul Srbije u Izraelu, Aleksandar Nikolić, istakao je da dobijanje košer sertifikata za srpske proizvođače nije zakonska obaveza, ali da oko dve trećine potrošača u Izraelu ne bi kupovalo proizvode bez ovog sertifikata, čime on postaje de fakto obavezan. Nikolić je naveo da je sve veći broj domaćih kompanija prisutan na izraelskom tržištu, ali da je košer sertifikacija ključna za profitabilan izvoz.

Vesović je dodao da su tri od 10 proizvoda koji se iz Srbije izvoze u Izrael iz kategorije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. “To nam ukazuje na značaj i potencijale ovog tržišta i da smo tek započeli ono što bi mogla da bude izuzetno važna saradnja u narednom periodu”, rekao je Vesović. On je istakao da je tema košer sertifikacije važna ne samo zbog ispunjavanja standarda za ulazak na tržište, već i kao dokaz bezbednosti i kvaliteta proizvoda.

Seminar organizovan od strane PKS u saradnji sa Savezom jevrejskih opština obuhvatio je radionice za tri ključne kategorije proizvoda: biljne, mlečne i mesne. Glavni rabin Srbije Isak Asiel vodio je interaktivnu radionicu, gde je učesnicima predstavio osnovne zahteve i procedure za dobijanje košer sertifikata, sa posebnim naglaskom na standarde kvaliteta, higijene, bezbednosti i specifičnosti za različite vrste proizvoda.

Rast izvoza iz Srbije na izraelsko tržište, koji je u poslednje četiri godine uvećan četiri puta, kao i povećanje ukupne razmene tri puta, potvrđuju potencijal za dalji razvoj saradnje. Poslovne mogućnosti za srpske proizvođače u velikoj meri zavise od usklađenosti sa zahtevima košer sertifikacije, čime se otvara prostor za još veći plasman proizvoda na tržište Izraela.