Connect with us

Domaće

OpenAI najavio izlazak na berzu, procenjena vrednost 852 milijarde dolara

Kompanija prikupila 122 milijarde dolara finansiranja, IPO bi mogao doneti najmanje 60 milijardi dolara kapitala

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Pexels

Kompanija prikupila 122 milijarde dolara finansiranja, IPO bi mogao doneti najmanje 60 milijardi dolara kapitala

Američka tehnološka kompanija OpenAI, poznata po razvoju četbota ChatGPT, priprema poverljivo podnošenje dokumentacije za inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema poslednjim procenama, tržišna vrednost OpenAI-a iznosi oko 852 milijarde dolara, a izlazak na berzu mogao bi uslediti već u septembru.

Kompanija sarađuje sa investicionim bankama Goldman Sachs i Morgan Stanley na izradi prospekta za IPO, koji bi uskoro trebalo da bude dostavljen američkim regulatorima. Prethodno je OpenAI prikupio 122 milijarde dolara kroz investicionu rundu, što predstavlja najveće finansiranje u istoriji Silicijumske doline.

Planirani izlazak na berzu dolazi nakon što je OpenAI odbio tužbu američkog milijardera Ilona Maska, dok se na tržištu očekuje podnošenje dokumentacije za IPO kompanije SpaceX. Kompanija koju vodi Sem Altman cilja tržišnu vrednost od čak jednog biliona dolara i prikupljanje najmanje 60 milijardi dolara kapitala kroz IPO.

Prema saopštenju kompanije, ChatGPT trenutno ima više od 900 miliona aktivnih korisnika nedeljno i više od 50 miliona potrošačkih pretplatnika. OpenAI se na tržištu suočava sa žestokom konkurencijom, uključujući kompanije kao što su Google i Anthropic.

Očekuje se da izlazak OpenAI-a na berzu značajno utiče na tehnološki sektor i tržište veštačke inteligencije, s obzirom na dosadašnji obim investicija i broj korisnika.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Nemci planiraju da ograniče potrošnju, 79 odsto zabrinuto za finansijsku budućnost

U velikom istraživanju 51 odsto građana Nemačke odlučuje se za štednju, a 28 odsto očekuje pogoršanje finansijskog stanja

Published

7 minutes ago

on

July 9, 2026

By

U velikom istraživanju 51 odsto građana Nemačke odlučuje se za štednju, a 28 odsto očekuje pogoršanje finansijskog stanja

Većina građana Nemačke planira da ograniči svakodnevnu potrošnju i okrene se štednji zbog neizvesnosti izazvane inflacijom i nizom ekonomskih kriza, pokazuju najnoviji rezultati istraživanja. U anketi sprovedenoj među 5.000 osoba, uključujući 1.000 ispitanika iz Nemačke, čak 79 odsto Nemaca izrazilo je zabrinutost za svoju finansijsku budućnost, što je nešto više u odnosu na prosek od 78 odsto u Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Poljskoj i Velikoj Britaniji.

Među ispitanim Nemcima, 28 odsto očekuje da će im se finansijska situacija pogoršati u narednih 12 meseci, dok 38 odsto smatra da će na kraju meseca imati manje novca na raspolaganju. Takođe, 18 odsto navodi da možda neće moći da plati sve račune na vreme, a 7 odsto da neće biti u mogućnosti da izmiri kiriju ili ratu stambenog kredita. Ovi podaci ukazuju da prvi znaci ekonomske stabilizacije još nisu smanjili osećaj finansijskog pritiska među građanima.

“Godine serije kriza i neizvesnosti mnogima su erodirale osećaj sigurnosti. Neprekidno suočavanje sa novim faktorima opterećenje ljudima je finansijski oprez pretvorilo u normalno stanje”, izjavio je direktor kompanije Crif Frank Šlajn. On je dodao da su indikatori ekonomske stabilizacije do sada imali ograničen uticaj na svakodnevni život građana.

Kao odgovor na neizvesnost, 51 odsto Nemaca odlučilo je da reši svoju situaciju kroz štednju – od toga 32 odsto planira umereno da smanji potrošnju, a 19 odsto značajno. Prilikom svakodnevnih kupovina, četvrtina ispitanika aktivno traži popuste i akcije, dok je 15 odsto već moralo da koristi ušteđevinu za pokrivanje tekućih troškova.

Pročitaj još

Domaće

Zarade u Holandiji povećane na 70,6 odsto udela u BDP-u tokom 2025. godine

Udeo prihoda od rada porastao sa 70,4 na 70,6 odsto, dok su profiti kompanija rasli sporije prema podacima holandskog Zavoda za statistiku

Published

11 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Udeo prihoda od rada porastao sa 70,4 na 70,6 odsto, dok su profiti kompanija rasli sporije prema podacima holandskog Zavoda za statistiku

Zarade zaposlenih i samozaposlenih u Holandiji porasle su brže od profita kompanija tokom 2025. godine, što je dovelo do povećanja udela prihoda od rada u ukupno stvorenoj vrednosti privrede sa 70,4 na 70,6 odsto, prema podacima holandskog Zavoda za statistiku (CBS). Statistički zavod navodi da je ovaj rast rezultat činjenice da su plate rasle bržim tempom od profita preduzeća, što je dovelo do veće zastupljenosti zarada u ukupnim prihodima privrede.

Iako je udeo rada u ukupnom dohotku zabeležio rast u protekloj godini, dugoročna analiza pokazuje da je i dalje ispod nivoa iz 1995. godine, kada je iznosio 81,4 odsto. Najveći rast udela prihoda od rada tokom 2025. godine ostvaren je u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija, dok je pad zabeležen u trgovini, energetici, prerađivačkoj industriji i građevinarstvu.

Statističari objašnjavaju da su kapitalno intenzivne delatnosti, koje više investiraju u opremu nego u radnu snagu, u pravilu ostvarivale veći profit, zbog čega je u tim sektorima udeo zarada u ukupnom prihodu bio niži.

Analiza perioda od 1995. do 2025. godine pokazuje da je najveći rast udela rada zabeležen u hemijskoj industriji, dok su turističke agencije i turoperatori imali najveći pad, budući da su u ovom sektoru operativni profiti rasli znatno brže od troškova rada.

Pročitaj još

Domaće

Cena nafte brent porasla na 77,263 dolara, evropski indeksi neujednačeni

Američka nafta WTI pala na 73,102 dolara, evro ojačao na 1,14376 dolara, zlato dostiglo 4.106,49 dolara

Published

27 minutes ago

on

July 9, 2026

By

Američka nafta WTI pala na 73,102 dolara, evro ojačao na 1,14376 dolara, zlato dostiglo 4.106,49 dolara

Na međunarodnim tržištima danas je zabeležen rast cene nafte brent na 77,263 dolara za barel, dok su evropski berzanski indeksi ostali neujednačeni usled procene rizika od dalje eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana i mogućih posledica po snabdevanje kroz Ormuski moreuz. Prema podacima sa tržišta u 9.30 časova, američka sirova nafta WTI zabeležila je pad od 0,57 odsto na 73,102 dolara po barelu, dok je evropski brent pao za 0,71 odsto, ali se cena zadržala na 77,263 dolara. Pre obnove raketiranja, brent je zabeležio pad na 72 dolara.

Na evropskim berzama, nemački DAX je porastao za 0,71 odsto, francuski CAC 40 za 0,52 odsto, dok je britanski FTSE 100 pao za 0,41 odsto, a moskovski MOEX za 0,82 odsto. Danas se očekuje objava zapisnika sa junskog sastanka Evropske centralne banke, što bi moglo dati indikacije o tome da li će 23. jula biti zadržane kamatne stope na istom nivou.

Na valutnom tržištu, evro je ojačao i njegova vrednost iznosi 1,14376 dolara. Cena zlata porasla je na 4.106,49 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica pala na 5,9633 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kilograma).

Na američkim berzama, indeks Dau Džons pao je za 1,09 odsto na 52.348,39 poena, S&P 500 je izgubio 0,28 odsto i iznosi 7.482,71 poen, dok je Nasdak porastao za 0,2 odsto na 25.870,65 poena.

Pročitaj još

U Trendu