Kompanija prikupila 122 milijarde dolara finansiranja, IPO bi mogao doneti najmanje 60 milijardi dolara kapitala

Američka tehnološka kompanija OpenAI, poznata po razvoju četbota ChatGPT, priprema poverljivo podnošenje dokumentacije za inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO) u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema poslednjim procenama, tržišna vrednost OpenAI-a iznosi oko 852 milijarde dolara, a izlazak na berzu mogao bi uslediti već u septembru.

Kompanija sarađuje sa investicionim bankama Goldman Sachs i Morgan Stanley na izradi prospekta za IPO, koji bi uskoro trebalo da bude dostavljen američkim regulatorima. Prethodno je OpenAI prikupio 122 milijarde dolara kroz investicionu rundu, što predstavlja najveće finansiranje u istoriji Silicijumske doline.

Planirani izlazak na berzu dolazi nakon što je OpenAI odbio tužbu američkog milijardera Ilona Maska, dok se na tržištu očekuje podnošenje dokumentacije za IPO kompanije SpaceX. Kompanija koju vodi Sem Altman cilja tržišnu vrednost od čak jednog biliona dolara i prikupljanje najmanje 60 milijardi dolara kapitala kroz IPO.

Prema saopštenju kompanije, ChatGPT trenutno ima više od 900 miliona aktivnih korisnika nedeljno i više od 50 miliona potrošačkih pretplatnika. OpenAI se na tržištu suočava sa žestokom konkurencijom, uključujući kompanije kao što su Google i Anthropic.

Očekuje se da izlazak OpenAI-a na berzu značajno utiče na tehnološki sektor i tržište veštačke inteligencije, s obzirom na dosadašnji obim investicija i broj korisnika.

WTI opao na 98 dolara, zalihe sirove nafte smanjene četvrtu nedelju zaredom, moguće ublažavanje blokade Ormuskog moreuza

Na svetskim berzama cene nafte zabeležile su pad veći od 6 odsto tokom srede, nakon što su se pojavile naznake mogućeg napretka u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Cena nafte brent pala je na približno 105 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI oslabila na oko 98 dolara za barel.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su Sjedinjene Američke Države u završnoj fazi razgovora sa Iranom o okončanju sukoba, što je uticalo na povećanje optimizma na tržištu energenata i podstaklo očekivanja o mogućem obnavljanju isporuka nafte sa Bliskog istoka.

Analitičari ističu da bi eventualni dogovor mogao da dovede do ukidanja blokade komercijalnih brodova kroz Ormuški moreuz, koji je ključna pomorska ruta za transport nafte i kroz koji prolazi značajan deo svetskih isporuka energenata. Dodatni signal mogućeg ublažavanja ograničenja predstavljaju satelitski podaci prema kojima su tri supertankera prošla kroz ovaj prolaz.

Prema najnovijim podacima, zalihe sirove nafte su četvrtu nedelju zaredom u padu, dok su američke strateške rezerve nafte smanjene za 10 miliona barela na godišnjem nivou. Ovi pokazatelji dodatno utiču na kretanja na tržištu i raspoloženje investitora.

Fabrika u Surčinu prva u Srbiji sa Zero Waste to Landfill, izložba otvorena do 15. septembra u Muzeju afričke umetnosti

Kompanija Nestlé Srbija postigla je nulto odlaganje otpada na komunalne deponije u svojoj fabrici u Surčinu, koja je prva prehrambena fabrika u zemlji sa statusom Zero Waste to Landfill, saopšteno je povodom otvaranja izložbe „Reci: SkulptUra“. Skoro 90 odsto Nestlé ambalaže na globalnom nivou već je dizajnirano za reciklažu, što predstavlja važan korak u sprovođenju principa cirkularne ekonomije.

U okviru programa „Reci: SkulptUra“, tri mlada umetnika – Marko Blanuša, Petar Božović i Damjan Božović – predstavili su skulpture velikih formata izrađene od Nestlé ambalaže, ukazujući na mogućnost transformacije otpada u umetnost i novu vrednost. Izložba je otvorena u bašti Muzeja afričke umetnosti u Beogradu i trajaće do 15. septembra, kao deo pratećeg programa izložbe „Reci: Art – Otpad kao resurs“, autorke i kustoskinje Ivane Vojt.

Kao deo inicijative, održana je i panel diskusija „Otpad kao resurs u cirkularnoj ekonomiji“, na kojoj su učestvovali stručnjaci iz kompanija Tetra Pak, Sekopak, CirEkon, kao i Privredne komore Beograda i Privredne komore Srbije. Na panelu je istaknuta potreba za saradnjom industrije, institucija i zajednice radi razvoja održivijih modela upravljanja otpadom.

Generalna direktorka Nestlé Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija, Marjana Davidović izjavila je: „Kroz podršku mladim umetnicima i saradnju sa Muzejom afričke umetnosti pokrećemo važno pitanje: kako materijal koji se najčešće posmatra kao otpad može da dobije novu vrednost, često i na neočekivan način. Nestlé veruje da cirkularnost nije samo industrijski princip, već i društvena tema o kojoj treba da se razgovara na različite načine.“

Radovi mladih umetnika, nastali od ambalaže proizvoda brendova C, THOMY i Garden Gourmet, predstavljaju umetnički odgovor na globalni problem otpada, transformaciju materijala i odgovornost savremenog društva. Ujedno, izložba podseća na značaj svesnog odnosa prema prostoru i budućnosti koju svi delimo.

Prema rečima kustoskinje Ivane Vojt, „izložba otvara pitanje otpada kao jednog od ključnih globalnih izazova, ali i njegovog potencijala da bude transformisan u novi, vredan materijal i značenje. Umetnici ukazuju na to da proces gomilanja nije samo fizički čin, već i simbolički znak vremena u kom živimo i podsećaju da taj teret moramo nositi svesno, razumejući sopstvenu odgovornost prema budućnosti i prostoru koji delimo“.

Ovaj projekat odražava globalnu posvećenost kompanije Nestlé principima cirkularne ekonomije, što potvrđuje i podatak da je blizu 90 odsto ambalaže već prilagođeno za reciklažu, dok se otpad iz proizvodnje u Surčinu potpuno odvaja, reciklira ili konvertuje u energiju.