Zdravstvene vlasti prate sve putnike sa broda, stručnjaci ističu da specifični uslovi sprečavaju širenje zaraze

Epidemiolog dr Slavica Maris izjavila je danas da ne postoji realna opasnost od širenja infekcije andskog soja hantavirusa na opštu populaciju nakon pojave slučajeva zaraze među putnicima kruzera “MC Hondus”. Prema njenim rečima, potreban je bliži i dugotrajan kontakt sa zaraženom osobom za prenos virusa, a specifična vrsta dugorepog miša, koja je rezervoar infekcije, živi isključivo u Južnoj Americi i ne postoji u Evropi, što dodatno smanjuje rizik od širenja.

Dr Maris je naglasila da su svi putnici koji su boravili na brodu stavljeni pod zdravstveni nadzor i da se njihovo zdravstveno stanje pažljivo prati. Ona je istakla da zbog ovih mera i karakteristika virusa ne postoji mogućnost širenja infekcije na širu populaciju.

“Ako posmatramo sve putnike koji su boravili na brodu gde su mogli da dođu u kontakt sa ovim virusom, oni su svi stavljeni pod zdravstveni nadzor, prati se njihovo stanje tako da ne postoji mogućnost širenja ovog virusa na opštu populaciju”, izjavila je dr Maris.

Registrovano je 11 slučajeva oboljevanja među putnicima, a zdravstvene službe nastavljaju sa praćenjem i nadzorom svih potencijalno izloženih osoba. Stručnjaci smatraju da zbog specifičnih uslova prenosa i odsustva životinjskog rezervoara u Evropi nema opasnosti od pandemije ovog virusa.

Zvaničnici rudnika saopštili da je stanje rudara stabilno, dok se traga za rešenjem problema

U oknu rudnika Trepča jug trenutno je zarobljeno 18 rudara, nakon što je tokom noći došlo do prekida u snabdevanju električnom energijom, potvrđeno je iz rukovodstva rudnika. Do incidenta je došlo oko 1:30, a većina rudara je u međuvremenu evakuisana.

Kako je izjavio direktor rudnika Stari trg, Šićiri Sadiku, ukupno 50 rudara je bilo pod zemljom kada je nestala struja, a do sada je njih 32 uspešno izašlo iz okna. “Većina je izašla. Trenutno je 18 rudara još unutra, ali radimo na pronalaženju alternativnog rešenja”, rekao je Sadiku.

Predsednik sindikata rudnika, Ibrahim Jonuzi, naveo je da je za sada zdravstveno stanje rudara koji se nalaze pod zemljom stabilno, ali upozorava da bi moglo doći do pogoršanja ukoliko se problem ne reši u skorije vreme.

Rudnikom Trepča jug upravljaju privremene prištinske institucije, a problem sa električnom energijom dodatno otežava situaciju u ovom kolektivu, koji se i inače suočava sa čestim štrajkovima i tehničkim poteškoćama. Nadležni rade na otklanjanju kvarova i traže mogućnosti za bezbedno izvlačenje preostalih rudara.

“Stanje rudara je za sada stabilno”, izjavio je direktor Šićiri Sadiku.

Institut za javno zdravlje upozorava na važnost prevencije i pravilnog uklanjanja krpelja tokom boravka u prirodi

Institut za javno zdravlje ‘Dr Milan Jovanović Batut’ izdao je smernice za prevenciju bolesti koje prenose krpelji, sa akcentom na lajmsku bolest i krpeljski encefalitis. Preporuke su objavljene usled aktuelne sezone povećane aktivnosti krpelja na teritoriji Srbije.

Prema zvaničnom saopštenju, građanima se savetuje izbegavanje boravka na područjima gde je registrovano prisustvo krpelja. Tokom boravka u prirodi preporučuje se nošenje svetle odeće dugih rukava i nogavica, uvlačenje košulje u pantalone i nogavica u čarape, kao i nošenje zatvorenih cipela. Posebno se savetuje pregled kože na svaka 3–4 sata tokom boravka u prirodi, kao i nakon povratka kući, sa pažnjom na predele tela kao što su prepone, pazušne jame, ispod grudi, pojas, zatkolene jame, prednja i zadnja strana ušne školjke, kao i deo iza uha. Kod dece je preporučeno pregledati i glavu i vratni predeo.

Krpelji mogu biti preneti u domaćinstvo preko odeće ili kućnih ljubimaca, pa se preporučuje čišćenje odeće i pregled životinja pre ulaska u kuću. Nakon boravka u prirodi savetuje se kupanje ili tuširanje u roku od dva sata, dok su osobe koje su profesionalno izložene preporučene da koriste odeću impregniranu insekticidima.

Institut navodi i opšte mere zaštite koje uključuju redovno košenje trave, orezivanje žbunja, uklanjanje opalog lišća i sistematsko suzbijanje glodara u urbanim sredinama. Takođe, preporučuje se sprovođenje akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama.

U slučaju uboda krpelja, preporučuje se hitno javljanje lekaru u roku od 24 sata. Naglašeno je da je rizik od infekcije veći što je duži boravak krpelja na telu. Ne preporučuje se samostalno uklanjanje krpelja ili upotreba hemijskih sredstava, već vađenje u zdravstvenoj ustanovi od strane obučenog osoblja. Preporučuje se zabeležiti datum uboda i obratiti pažnju na moguće simptome u narednim nedeljama.

Prirodna staništa krpelja su šumovita područja, neobrađena vegetacija, polja, bašte i žive ograde. Krpelji ne skaču niti lete, već čekaju na vrhovima trave ili žbunja i reaguju na toplotu, miris i pokrete ljudi i životinja.

Institut ‘Batut’ podseća da su među bolestima koje krpelji prenose lajmska bolest, krpeljski encefalitis, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, anaplazmoza, erlihioza, babezioza, Q groznica i rikecioze.