Stručnjaci upozoravaju da upotreba telefona pred spavanje remeti kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje

Sve više žena završava dan uz mobilni telefon pored kreveta – proveravajući poruke, vesti ili društvene mreže pre nego što utonu u san. Iako ova navika deluje bezopasno, stručnjaci sa Instituta za javno zdravlje upozoravaju da može ozbiljno narušiti kvalitet sna, što se odražava i na opšte zdravlje. Istraživanja ističu da nema razloga za zabrinutost zbog zračenja telefona jer oni emituju nejonizujuće talase koji ne oštećuju DNK. Dr Milica Petrović ističe: “Nema naučnih dokaza da spavanje pored mobilnog telefona povećava rizik od ozbiljnih bolesti poput raka.” Međutim, ona objašnjava da je pravi problem uticaj svetlosti ekrana i obaveštenja na naš san.

Najveća prepreka mirnom snu je plavo svetlo koje telefoni emituju, jer ono ometa lučenje melatonina – hormona koji upravlja ciklusom sna i budnosti. “Kada koristimo telefon neposredno pred spavanje, mozak dobija pogrešan signal da je još uvek dan, pa nam je teže da utonemo u san i često se budimo umorni”, navodi dr Petrović. Kao posledica, san može biti plići, sa češćim buđenjem i stalnim osećajem umora tokom dana.

Čak i kada zaspimo, vibracije, zvukovi ili svetlosna obaveštenja mogu nas probuditi i prekinuti duboke faze odmora. Dr Petar Ilić upozorava da ovakva fragmentacija sna može, dugoročno, dovesti do povišenog krvnog pritiska, smanjene koncentracije, a povećava i rizik od gojaznosti i dijabetesa: “Dugoročno, ovakvo prekidanje sna povezano je sa povišenim krvnim pritiskom, smanjenom koncentracijom, većim rizikom od gojaznosti i dijabetesa”, kaže Ilić.

Zdravstveni radnici savetuju da mobilni telefon ostavite van spavaće sobe, ili ga makar prebacite na režim „ne uznemiravaj“ tokom noći. Preporučuje se i da poslednjih 30 minuta pred odlazak u krevet izbegavate elektronske uređaje, umesto toga opustite se uz knjigu ili laganu muziku.

Sve više žena svesno uvodi ove male promene u svakodnevicu kako bi poboljšale kvalitet sna i bile energičnije tokom dana. Odluka da mobilni telefon ne bude poslednja stvar koju pogledate pre sna može imati dugoročno pozitivan uticaj na vaše zdravlje i svakodnevnu produktivnost.

Sunčan dan i jak jugoistočni vetar 15. marta mogu pojačati tegobe kod osetljivih žena, posebno u jutarnjim satima

Žene koje su osetljive na promene vremena biće posebno pogođene tokom petka, 15. marta, kada meteorolozi najavljuju sunčano vreme sa povremenim oblacima i umerenim do pojačanim jugoistočnim vetrom širom Srbije. Iako se očekuju prijatne prolećne temperature, osobe sklone migrenama i nervozi mogle bi tokom dana da primete pojačane tegobe.

Jutro će biti posebno izazovno za dame sa problemima sa krvnim pritiskom, reumatskim bolovima ili disajnim organima. Očekivana temperatura od oko 7 stepeni, u kombinaciji sa izraženim vetrom, može izazvati osećaj hladnoće. Najčešće tegobe su glavobolja, manjak energije, blaga vrtoglavica i povećana razdražljivost. Zbog toga lekari preporučuju da dan započnete polako, bez naglih aktivnosti i sa dovoljnim unosom tečnosti.

Kako dan odmiče, a temperature rastu i sunce se probija kroz oblake, većina žena može očekivati bolje raspoloženje i više energije. Popodnevni maksimum od oko 19 stepeni i dovoljno dnevnog svetla pozitivno utiču na koncentraciju i produktivnost. Kratka šetnja na svežem vazduhu ili umerena fizička aktivnost dodatno doprinose dobrom osećaju.

Ipak, jak jugoistočni vetar može kod pojedinih žena izazvati napetost, nervozu, pa i blaže probleme sa snom, naročito uveče. Posebno obazrive treba da budu one koje su sklone migrenama ili reaguju na nagle promene vremena.

Specijalista opšte medicine dr Jelena Savić savetuje: „Poželjno je izbegavati preteranu konzumaciju kafe, unositi dovoljno vode i uveče se opustiti uz laganu šetnju ili toplu kupku. Dan treba organizovati tako da ujutru nema naglih aktivnosti, a popodne iskoristiti za boravak na suncu i svežem vazduhu.“

Uprkos mogućim poteškoćama, uz dobru organizaciju dana i brigu o sebi, većina žena može iskoristiti prolećno vreme za poboljšanje svog raspoloženja i zdravlja.

Vlakna i antioksidansi iz semenki patlidžana pomažu varenju, podržavaju detoksikaciju i daju prirodnu zaštitu ćelijama

Sve više žena u Srbiji, posebno onih koje paze na svoju ishranu, interesuje se kako da maksimalno iskoriste svaki deo povrća u kuhinji. Patlidžan je često na meniju tokom letnjih meseci, ali se semenke ovog povrća najčešće bacaju, iako su zapravo veoma korisne. Istraživanja pokazuju da semenke patlidžana sadrže obilje vlakana, antioksidanasa i fenolnih jedinjenja. Ova kombinacija je značajna za žene koje žele da poboljšaju varenje, ojačaju zdravlje creva i zaštite ćelije od štetnog uticaja slobodnih radikala. Posebno se ističu antioksidansi kao što je antocijanin, koji doprinosi borbi protiv oksidativnog stresa, dok vlakna produžavaju osećaj sitosti, što je važno za održavanje zdrave telesne težine.

Nutricionistkinja dr Ivana Petrović savetuje: “Semenke patlidžana su odličan izvor biljnih vlakana i antioksidanasa. Preporučujem ženama da ih ne bacaju, već da ih uključe u svakodnevnu ishranu, posebno ako žele prirodnu detoksikaciju i bolju probavu.”

Praktična primena semenki je izuzetno jednostavna – mogu se ostaviti u jelu zajedno sa pulpom, ili izdvojiti, oprati, osušiti i samleti. Ovako pripremljene semenke odlično se kombinuju sa supama, čorbama, povrtnim burgerima ili čak biljnim napicima, koji su cenjeni u nekim kuhinjama zbog pozitivnog uticaja na varenje i uklanjanje viška tečnosti iz organizma.

Domaćice navode da semenke patlidžana daju prijatnu teksturu i blagi orašasti ukus jelima, a sušene i samlevene posebno doprinose bogatstvu obroka. Žene koje paze na svaki detalj u ishrani ističu da ovakvi mali koraci mogu imati pozitivan uticaj na celokupno zdravlje, i to bez dodatnih troškova.

Sledeći put kada budete pripremale patlidžan, razmislite o tome da iskoristite i njegove semenke – možda baš u njima leži dodatni izvor dragocenih nutrijenata za vaš organizam.