Analize stručnjaka ukazuju da nove mere ne povećavaju stopu zaposlenosti među korisnicima, dok lokalne zajednice prijavljuju rast potreba za pomoći

U Delbartonu, Zapadna Virdžinija, mobilna banka hrane House of Hope počela je distribuciju prehrambenih paketa nakon višesatnog čekanja lokalnih stanovnika 20. aprila 2026. godine. Prema izveštajima sa terena, više desetina vozila čekalo je na isporuku hrane, dok je kamion sa namirnicama kasnio zbog tehničkih problema. U redu je bio i Perry Hall, čija porodica zavisi od socijalne pomoći i federalnog Programa dopunske ishrane (SNAP), poznatog kao pomoć u hrani. Njegova supruga Lilly Hall, koja volontira u distribuciji, izložena je riziku gubitka tih beneficija zbog novih propisa o radnim obavezama.

Prema novim pravilima, koja su stupila na snagu u novembru 2025. godine, svi radno sposobni odrasli do 64 godine koji nemaju izdržavanu decu i ne rade, ne volontiraju ili ne pohađaju obuku najmanje 80 sati mesečno, ograničeni su na tri meseca pomoći u periodu od tri godine. Ranije se ovo pravilo primenjivalo na osobe do 54 godine. Promene uključuju i roditelje dece starije od 14 godina i ukidaju izuzetke za veterane, osobe bez stalnog prebivališta i mlade koji su izašli iz sistema hraniteljskih porodica.

Zagovornici ovih radnih pravila tvrde da takve mere podstiču korisnike da pronađu zaposlenje i smanjuju zavisnost od državne pomoći. Zvaničnici navode da je cilj podstaći, kako navode, “dostojanstvo rada”. Međutim, istraživači sa Centra za budžet i politiku Zapadne Virdžinije analizirali su efekte ovih mera i zaključili da uvođenje radnih obaveza za korisnike SNAP programa nije dovelo do smanjenja nezaposlenosti u lokalnim zajednicama.

Prethodno su slični propisi bili suspendovani tokom pandemije, ali su ponovo uvedeni u jesen 2023. godine. Studije sprovedene nakon ponovnog uvođenja pravila pokazuju da prosečna stopa zaposlenosti među korisnicima nije povećana, dok je broj ljudi koji gube pravo na pomoć u hrani porastao. Analitičari ističu da su pogođene ranjive grupe, uključujući starije odrasle osobe i one sa zdravstvenim problemima, koje nisu u mogućnosti da ispune tražene uslove.

Lokalne organizacije za distribuciju hrane izveštavaju o povećanom interesovanju za humanitarnu pomoć, navodeći da se broj korisnika povećava nakon svake promene propisa. Prema izjavama sa terena, pojedini građani izražavaju zabrinutost zbog mogućeg gubitka osnovnih sredstava za ishranu, posebno u ruralnim područjima gde su mogućnosti za zaposlenje ograničene.

Istraživači zaključuju da postojeća radna pravila nisu značajno uticala na ukupan nivo zaposlenosti, dok su istovremeno dovela do povećanja broja domaćinstava koja se oslanjaju na vanrednu pomoć. Nezavisni posmatrači i lokalne organizacije nastavljaju da prate situaciju i efekte novih mera na zajednice u Zapadnoj Virdžiniji i šire.

Japanska meteorološka agencija potvrdila potres magnitude 7,4 u blizini Sanrikua, izdato upozorenje na cunami za region

Snažan zemljotres registrovan je u ponedeljak kod severne obale Japana, što je dovelo do izdavanja upozorenja na cunami u pogođenom regionu, saopštila je Japanska meteorološka agencija. Prema zvaničnim informacijama, potres preliminarne magnitude 7,4 zabeležen je uz obalu Sanrikua u severnom delu zemlje oko 16:53 po lokalnom vremenu (02:53 po istočnoameričkom vremenu). Epicentar se nalazio na dubini od oko 10 kilometara ispod površine mora.

Javna televizija Japana izvestila je da bi talasi cunamija visine do tri metra mogli pogoditi obalu u kratkom roku nakon potresa. Zvaničnici su apelovali na stanovništvo da preduzme mere predostrožnosti i da se evakuiše iz priobalnih zona gde je izdano upozorenje.

Za sada nisu objavljene informacije o eventualnim žrtvama ili materijalnoj šteti, a lokalne vlasti prate razvoj situacije. Japanska meteorološka agencija nastavlja da nadgleda moguća naknadna podrhtavanja i najavila je ažuriranje informacija u skladu sa promenama na terenu.

Japan se nalazi na poznatom seizmički aktivnom području Pacifičkog vatrenog prstena, zbog čega su zemljotresi i cunamiji relativno česta pojava. Zbog toga su u zemlji razvijeni sofisticirani sistemi za rano upozoravanje i evakuaciju stanovništva u slučaju prirodnih nepogoda.

Prethodni veliki zemljotresi u regionu izazvali su značajnu štetu i ljudske žrtve, ali u ovom trenutku, prema dostupnim podacima, nije prijavljeno veće ugrožavanje stanovništva. Vlasti su pozvale građane da prate zvanična saopštenja i postupaju u skladu sa preporukama stručnih službi.

Međunarodni izveštaji navode da su seizmološke službe drugih država takođe registrovale potres i prate moguće posledice, ali do sada nisu zabeležene anomalije izvan japanskog priobalja. Situacija se i dalje razvija, a dodatne informacije biće objavljene kada budu dostupne.

Policija i tužilaštvo sprovode istrage u više saveznih država, osumnjičeni u četiri slučaja ubijeni na licu mesta

Trideset šest osoba ubijeno je u sedam masovnih pucnjava koje su se dogodile širom Sjedinjenih Američkih Država u periodu od januara do aprila 2026. godine, prema podacima Arhive nasilja vatrenim oružjem. Najteži slučaj zabeležen je 19. aprila u Šrivportu, Luizijana, gde je osam maloletnih osoba, uzrasta od jedne do 14 godina, izgubilo život u porodičnoj pucnjavi, dok su još dve osobe ranjene.

Policija Šrivporta saopštila je da je osumnjičeni nakon pucnjave pokušao da pobegne ukradenim vozilom, ali je sustignut i ubijen tokom potere. Identitet osumnjičenog i njegov odnos prema žrtvama nisu objavljeni.

U drugom slučaju, 22. marta u Amarilu, Teksas, četiri osobe su ubijene nakon što je osumnjičeni nasilno upao u poslovni objekat, pucao na dvoje ljudi, a potom pobegao. Kasnije je vozilom udario u kuću i nastavio pucnjavu. Policija je intervenisala na licu mesta.

Dana 28. februara u Edinburgu, Teksas, komšijska svađa prerasla je u oružani sukob sa četiri smrtno stradala i dve povređene osobe. Prema dostupnim informacijama, u ovom slučaju još niko nije uhapšen.

Na Floridi, 10. februara, šest osoba je izgubilo život u dve povezane pucnjave u Sarastoti i Fort Loderdejlu. Vlasti su navele da je osumnjičeni preminuo od prostrelnih rana koje je sam sebi naneo.

Još jedan slučaj zabeležen je 7. februara blizu Plejnvjua, Teksas, gde je naoružani muškarac ubio četiri osobe, a potom je i on ubijen na licu mesta. U Lorencvilu, Džordžija, 23. januara, četiri odrasle osobe su ubijene u porodičnoj pucnjavi, dok su tri maloletne osobe preživele tako što su se sakrile u ormar. Policija je osumnjičenog privela.

U Sidar Blafu, Misisipi, 9. januara, šest osoba, među kojima i sedmogodišnje dete i crkveni pastor, ubijeno je u napadu, a osumnjičeni je priveden.

Zvaničnici navode da su istrage u svim slučajevima još u toku. “Istraga je u toku”, saopštili su iz policije. Prema ranijem saopštenju glavnog hirurga SAD, nasilje oružjem proglašeno je krizom javnog zdravlja, a predložene su mere za suzbijanje upotrebe oružja na javnim mestima.