Policija i tužilaštvo sprovode istrage u više saveznih država, osumnjičeni u četiri slučaja ubijeni na licu mesta

Trideset šest osoba ubijeno je u sedam masovnih pucnjava koje su se dogodile širom Sjedinjenih Američkih Država u periodu od januara do aprila 2026. godine, prema podacima Arhive nasilja vatrenim oružjem. Najteži slučaj zabeležen je 19. aprila u Šrivportu, Luizijana, gde je osam maloletnih osoba, uzrasta od jedne do 14 godina, izgubilo život u porodičnoj pucnjavi, dok su još dve osobe ranjene.

Policija Šrivporta saopštila je da je osumnjičeni nakon pucnjave pokušao da pobegne ukradenim vozilom, ali je sustignut i ubijen tokom potere. Identitet osumnjičenog i njegov odnos prema žrtvama nisu objavljeni.

U drugom slučaju, 22. marta u Amarilu, Teksas, četiri osobe su ubijene nakon što je osumnjičeni nasilno upao u poslovni objekat, pucao na dvoje ljudi, a potom pobegao. Kasnije je vozilom udario u kuću i nastavio pucnjavu. Policija je intervenisala na licu mesta.

Dana 28. februara u Edinburgu, Teksas, komšijska svađa prerasla je u oružani sukob sa četiri smrtno stradala i dve povređene osobe. Prema dostupnim informacijama, u ovom slučaju još niko nije uhapšen.

Na Floridi, 10. februara, šest osoba je izgubilo život u dve povezane pucnjave u Sarastoti i Fort Loderdejlu. Vlasti su navele da je osumnjičeni preminuo od prostrelnih rana koje je sam sebi naneo.

Još jedan slučaj zabeležen je 7. februara blizu Plejnvjua, Teksas, gde je naoružani muškarac ubio četiri osobe, a potom je i on ubijen na licu mesta. U Lorencvilu, Džordžija, 23. januara, četiri odrasle osobe su ubijene u porodičnoj pucnjavi, dok su tri maloletne osobe preživele tako što su se sakrile u ormar. Policija je osumnjičenog privela.

U Sidar Blafu, Misisipi, 9. januara, šest osoba, među kojima i sedmogodišnje dete i crkveni pastor, ubijeno je u napadu, a osumnjičeni je priveden.

Zvaničnici navode da su istrage u svim slučajevima još u toku. “Istraga je u toku”, saopštili su iz policije. Prema ranijem saopštenju glavnog hirurga SAD, nasilje oružjem proglašeno je krizom javnog zdravlja, a predložene su mere za suzbijanje upotrebe oružja na javnim mestima.

Centralna izborna komisija objavila privremene rezultate, više od 34.000 birača glasalo za opciju ‘ne podržavam nikoga’

Centralna izborna komisija Bugarske objavila je privremene rezultate parlamentarnih izbora nakon što je obrađeno 60,7 odsto glasova. Prema tim podacima, najviše glasova osvojila je politička formacija ‘Progresivna Bugarska’, koju predvodi bivši predsednik Rumen Radev, sa 44,48 odsto podrške birača. Koalicija ‘Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska’ (PP – DB) zauzela je drugo mesto sa 14 odsto osvojenih glasova, dok je koalicija GERB-SDS, koju predvodi bivši premijer Bojko Borisov, na trećoj poziciji sa 13,1 odsto.

Pokret za prava i slobode (PPR) dobio je 5,38 odsto, dok je pokret ‘Vazraždane’ (Ponovno rođenje) osvojio 4,5 odsto glasova birača. Prema izbornom zakoniku, Centralna izborna komisija dužna je da objavi konačne rezultate i raspodelu mandata među strankama najkasnije četiri dana nakon izbora, a imena izabranih poslanika sedam dana posle održavanja izbora.

Na ovim vanrednim parlamentarnim izborima, održanim osmi put od 2021. godine, zabeležen je i značajan broj glasova za opciju ‘ne podržavam nikoga’. Kako je objavljeno, 34.742 birača odlučilo se za ovu opciju, koja je imala veću podršku od ukupno 15 političkih partija koje nisu prešle izborni prag.

“Broj glasova za opciju ‘ne podržavam nikoga’ premašio je rezultat 15 učesnica koje nisu prešle cenzus”, navodi se u saopštenju Centralne izborne komisije.

Komisija će u narednim danima objaviti konačne rezultate i listu izabranih poslanika u skladu sa zakonskim rokovima.

Vojni izvori saopštili da je američka mornarica otvorila vatru na iranski teretni brod, dok Iran upozorava na protivmeru

Američka vojska zaplenila je iranski teretni brod u Omanskom zalivu 19. aprila, nakon što brod pod iranskom zastavom nije odgovorio na višestruka upozorenja tokom šest sati, saopštili su vojni izvori. Prema dostupnim informacijama, američki marinci su helikopterom prebačeni na brod, koji su potom zaplenili pošto je brod bio onesposobljen od strane američke mornarice.

Incident se dogodio u trenutku kada je u regionu Ormuskog moreuza stanje napeto zbog blokade i aktuelnih sukoba, a snimak akcije objavila je američka vojska. Američki predsednik naveo je da je brod pokušao da probije pomorsku blokadu SAD i da su marinci otvorili vatru pre nego što su preuzeli kontrolu nad brodom.

Portparol iranskih oružanih snaga izjavio je da će Iran uskoro odgovoriti na, kako su naveli, “oružanu pirateriju” američkih snaga i optužio SAD za narušavanje primirja i napad na iranski trgovački brod. Iz iranskih izvora ističu da je tokom incidenta onesposobljen navigacioni sistem broda i da su američki marinci iskrcani na iranski brod u vodama Omanskog zaliva.

Vojni izvori navode da je incident dodatno podigao tenzije u regionu gde se vodi kompleksan dijalog između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Najavljena je nova runda razgovora u Pakistanu, ali nije potvrđeno da će iranska delegacija prisustvovati. Primirje koje je na snazi ističe sredinom nedelje, dok SAD i Iran međusobno tvrde da je došlo do njegovog kršenja.

U međuvremenu, cene sirove nafte porasle su za više od 4% nakon zaplene iranskog broda, što izaziva zabrinutost zbog mogućih poremećaja u globalnom snabdevanju energijom. Prema izveštajima, Iran je ponovo uspostavio kontrolu nad Ormuskim moreuzom, dok SAD nastavljaju pomorsku blokadu iranskih brodova i luka.

“Agresor Sjedinjene Države, kršeći primirje i učestvujući u pljački na pomorskim putevima, napale su iranski komercijalni brod u vodama Omanskog mora”, navodi se u saopštenju iranske vojske. Zvaničnici su najavili da će iranska strana uzvratiti na akciju američkih snaga.