Trgovinski lanac sa 7.700 zaposlenih i 300 prodavnica dobio je podršku dobavljača uprkos rastućim finansijskim obavezama

Idea, jedan od najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji, trenutno prolazi kroz izazovan finansijski period. Kompanija se suočava sa potraživanjima od ukupno 1,46 miliona evra i značajnim dugoročnim obavezama od 26,6 milijardi dinara. Ova situacija posebno je došla do izražaja nakon što je krajnji vlasnik Davor Macura završio u pritvoru, što je dodatno povećalo neizvesnost oko vlasničke budućnosti kompanije.

Potraživanja i podrška dobavljača

Prema najnovijim podacima, od 3. do 6. novembra pokrenuto je pet sudskih postupaka protiv Idee – četiri izvršna i jedan parnični. Četiri manje kompanije pokušavaju da naplate ukupno 45,9 miliona dinara (oko 392.000 evra), dok jedna velika konditorska kompanija potražuje 1,07 miliona evra. Iako su predstavnici Idee održali sastanak sa oko 20 ključnih dobavljača i dogovorili nastavak saradnje, nova izvršenja ukazuju da podrška nije otklonila sve sumnje u stabilnost poslovanja.

Dugoročne i kratkoročne obaveze kompanije Idea

Finansijski izveštaj kompanije za 2025. godinu pokazuje rast dugoročnih obaveza i rezervisanja sa 17,3 na 26,6 milijardi dinara. Najveći deo ovih dugoročnih obaveza odnosi se na kredite kod domaćih banaka, uključujući AIK banku i povezanu Gorenjsku banku. Obaveze po osnovu kredita na kraju godine iznosile su 20,8 milijardi dinara, dok su druge obaveze dostigle 4,9 milijardi dinara. Kratkoročne obaveze, odnosno dugovanja sa rokom dospeća do godinu dana, smanjene su ali i dalje iznose visokih 26,6 milijardi dinara. Od toga se 17,2 milijarde dinara odnosi na obaveze prema domaćim dobavljačima. Zbog toga je dogovor sa dobavljačima posebno važan za nastavak poslovanja.

Menice, vlasnički izazovi i mogući scenariji

Jedan od ključnih dogovora sa dobavljačima podrazumeva da se menice koje je Idea izdala zasad ne aktiviraju. Takođe, dobavljači su imenovali svog predstavnika za nadzor finansijskih tokova i plaćanja. Prema dostupnim informacijama, jedna velika kompanija čak je povukla već aktivirane menice, čime je Idei dat dodatni prostor za stabilizaciju. Kada je reč o vlasničkim pitanjima, neizvesnost ostaje zbog pritvora Davora Macure. Pravni stručnjaci navode da pritvor ne mora nužno ograničiti njegovu poslovnu sposobnost, osim ako nadležni organi ne odrede drugačije. Ipak, prodaja kompanije u ovim okolnostima bila bi praktično teško izvodljiva. Dobavljači su, zbog moguće destabilizacije, izrazili želju za uključivanjem nove Vlade u traženje rešenja, kako bi se izbeglo gubljenje značajnog prodajnog kanala.

Perspektiva za nastavak rada lanca Idea

Gubitak od četiri milijarde dinara u prethodnoj godini i rast obaveza stavljaju Ideu u zahtevnu poziciju. Kompanija je prošle godine ostvarila prihod od 790 miliona evra, što ukazuje na veliki ekonomski značaj za domaće tržište. Ipak, trenutna podrška dobavljača i dogovoreno odlaganje aktivacije menica pružaju izvestan prostor za oporavak. Koliko dugo će ova podrška obezbediti stabilnost, zavisiće od budućih odluka vlasnika i eventualnog interesovanja potencijalnih kupaca. U međuvremenu, ključni prioritet ostaje održavanje poverenja dobavljača i stabilizacija poslovanja u uslovima povećanih finansijskih rizika.

Prema planu, razvojna banka bi imala pristup kapitalu EBRD-a, a zaduženje bi bilo ograničeno na četvorostruki iznos kapitala

Studentski pokret predložio je osnivanje razvojne banke Srbije kroz objedinjavanje Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI). Planom je predviđeno da nova institucija funkcioniše kao banka, a ne fond, sa pristupom kapitalu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i drugih razvojnih banaka, što fondovima nije dostupno. Zaduženje razvojne banke bilo bi zakonski ograničeno na četvorostruki iznos kapitala, kako bi se izbegli problemi kakvi su zadesili Razvojnu banku Vojvodine.

Promena modela podrške privredi i fokus na inovacije

Prema programu studentske liste, dosadašnji model ekonomskog razvoja Srbije, koji se oslanjao na jeftinu radnu snagu i subvencije po radnom mestu, ocenjen je kao “demografski mrtav”. Zbog toga je predloženo ukidanje takvih subvencija, uz poštovanje postojećih ugovora. Slično mišljenje deli i Fiskalni savet, čiji član Slobodan Minić navodi da kompanije nemaju motiv da ostaju nakon isteka subvencija, naročito kada više nema jeftine radne snage. On smatra da je neophodno stvoriti uslove za jačanje domaće privrede i privlačenje investicija veće dodatne vrednosti.
Ekonomista Milojko Arsić ističe da promena politike subvencija mora biti praćena unapređenjem poslovnog ambijenta. On upozorava da je ključni korak uspostavljanje ravnopravnih uslova za sve firme i smanjenje administrativnih prepreka. “Preduzeća ne bi trebalo da se razlikuju po tome kolika je bliskost njihovih vlasnika sa aktuelnom vlašću, jer do sada je važilo da firme koje su bliska vlasti dobijaju sve tendere, dobijaju privilegije, a drugi dobijaju inspekcije i kazne”, naveo je Arsić. Po njegovom mišljenju, subvencije bi ubuduće morale biti selektivnije i dugoročne.

Iskustva iz Srbije i regiona: Razvojna banka Vojvodine i primer Hrvatske

Srbija je već imala iskustvo sa razvojnom bankom kroz Razvojnu banku Vojvodine (RBV), osnovanu 2010. godine preimenovanjem Metals banke. RBV je izgubila dozvolu za rad 2013. godine zbog hroničnog nedostatka kapitala i nenaplativih kredita. Revizija Deloitte kuće pokazala je da je više od 70 odsto od oko devet milijardi dinara kredita bilo neadekvatno obezbeđeno. Država i AP Vojvodina morale su da izdvoje 6,36 milijardi dinara za pokriće prenetih depozita.
S druge strane, Hrvatska ima pozitivan primer sa Hrvatskom bankom za obnovu i razvitak (HBOR), koja od 1992. godine uspešno finansira investicije, mala i srednja preduzeća i izvoz. HBOR je u 2025. ostvarila dobit od 63 miliona evra, koja je u celosti preusmerena u rezerve. Ovo iskustvo pokazuje da razvojna banka može biti stabilan izvor podrške privredi, uz odgovarajuću kontrolu rizika i kapitala.

Podrška inovacijama i prioritetnim sektorima

Studentski pokret je najavio da će buduća državna podrška biti usmerena ka inovativnim firmama konkurentnim na svetskom tržištu, kroz saradnju univerziteta, instituta i privatnog sektora. Planirano je da se ulaganja u istraživanje i razvoj, koja danas iznose oko 1% BDP-a, udvostruče do 2032. godine. Takođe, država će tokom jednog mandata birati ograničen broj prioritetnih oblasti za finansiranje, dok će programi bez rezultata biti ukinuti. Kao rezultat, ovakav pristup može unaprediti konkurentnost i otpornost domaće privrede.

Rast privrede predvode uslužni sektor i trgovina, dok je pokrivenost uvoza izvozom dostigla 82,6 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije zabeležio je rast od 4 odsto u trećem tromesečju 2026. godine, prema podacima iz mesečnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT). Istovremeno, inflacija je ubrzala na 4,1 odsto međugodišnje, što je delimično rezultat baznog efekta iz prethodne godine. Privredni rast u prvih devet meseci 2026. iznosio je oko 3,6 odsto, a najveći doprinos dali su uslužni sektor, trgovina i neto porezi. Na taj način, Srbija se pozicionirala među najbrže rastuće ekonomije u Evropi.

Finansijski rezultati i sektorski doprinosi rastu BDP Srbije

Industrijska proizvodnja u septembru povećana je za 3,2 odsto u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Unutar industrije, prerađivački sektor ostvario je rast od 5,1 odsto. Uporedo sa tim, spoljnotrgovinska razmena beleži nastavak pozitivnog trenda, sa rastom izvoza koji je brži od rasta uvoza. U periodu januar-septembar 2026. robni izvoz porastao je 8,9 odsto, dok je pokrivenost uvoza izvozom dostigla 82,6 odsto, u poređenju sa 79,5 odsto iz istog perioda prethodne godine. Kao rezultat, rast izvoza predvode kapitalni i intermedijarni proizvodi, a najveći pojedinačni doprinos dolazi iz sektora proizvodnje motornih vozila. Prema podacima Evrostata, Srbija je u septembru ostvarila najveći međugodišnji rast realnog prometa u trgovini na malo među evropskim ekonomijama.

Rast inflacije i kretanje zarada

Inflacija u septembru iznosila je 4,1 odsto međugodišnje. Stručnjaci MAT-a navode da je ubrzanje inflacije delimično posledica baznog efekta iz prethodne godine, vezanog za primenu uredbe o ograničenju trgovačkih marži. U avgustu i septembru 2026. registrovana je mesečna inflacija od 0,5 odsto i 0,2 odsto, dok je međugodišnja inflacija porasla sa 2,2 odsto u avgustu na 4,1 odsto u septembru. U isto vreme, inflacija u evrozoni iznosila je 3,8 odsto. Rast neto zarada u avgustu 2026. iznosio je 8,7 odsto realno, dok je prosečna neto zarada u julu bila 9,3 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe.

Pozicija Srbije u evropskom kontekstu i značaj za privredu

Od 27 članica Evropske unije, višu međugodišnju inflaciju od Srbije u septembru 2026. imalo je devet zemalja, među kojima su Rumunija sa 6,5 odsto, Litvanija sa 6,1 odsto i Bugarska sa 5,6 odsto. Pored toga, rast BDP Srbije u trećem tromesečju ističe se u odnosu na regionalne konkurente, dok snažan izvoz kapitalnih proizvoda i razvoj prerađivačkog sektora ukazuju na promene u strukturi privrede. Kao rezultat navedenih trendova, Srbija konsoliduje svoju poziciju među najbrže rastućim ekonomijama regiona, dok istovremeno prati izazove vezane za inflatorni pritisak.