Policija i tužilaštvo sprovode istrage u više saveznih država, osumnjičeni u četiri slučaja ubijeni na licu mesta

Trideset šest osoba ubijeno je u sedam masovnih pucnjava koje su se dogodile širom Sjedinjenih Američkih Država u periodu od januara do aprila 2026. godine, prema podacima Arhive nasilja vatrenim oružjem. Najteži slučaj zabeležen je 19. aprila u Šrivportu, Luizijana, gde je osam maloletnih osoba, uzrasta od jedne do 14 godina, izgubilo život u porodičnoj pucnjavi, dok su još dve osobe ranjene.

Policija Šrivporta saopštila je da je osumnjičeni nakon pucnjave pokušao da pobegne ukradenim vozilom, ali je sustignut i ubijen tokom potere. Identitet osumnjičenog i njegov odnos prema žrtvama nisu objavljeni.

U drugom slučaju, 22. marta u Amarilu, Teksas, četiri osobe su ubijene nakon što je osumnjičeni nasilno upao u poslovni objekat, pucao na dvoje ljudi, a potom pobegao. Kasnije je vozilom udario u kuću i nastavio pucnjavu. Policija je intervenisala na licu mesta.

Dana 28. februara u Edinburgu, Teksas, komšijska svađa prerasla je u oružani sukob sa četiri smrtno stradala i dve povređene osobe. Prema dostupnim informacijama, u ovom slučaju još niko nije uhapšen.

Na Floridi, 10. februara, šest osoba je izgubilo život u dve povezane pucnjave u Sarastoti i Fort Loderdejlu. Vlasti su navele da je osumnjičeni preminuo od prostrelnih rana koje je sam sebi naneo.

Još jedan slučaj zabeležen je 7. februara blizu Plejnvjua, Teksas, gde je naoružani muškarac ubio četiri osobe, a potom je i on ubijen na licu mesta. U Lorencvilu, Džordžija, 23. januara, četiri odrasle osobe su ubijene u porodičnoj pucnjavi, dok su tri maloletne osobe preživele tako što su se sakrile u ormar. Policija je osumnjičenog privela.

U Sidar Blafu, Misisipi, 9. januara, šest osoba, među kojima i sedmogodišnje dete i crkveni pastor, ubijeno je u napadu, a osumnjičeni je priveden.

Zvaničnici navode da su istrage u svim slučajevima još u toku. “Istraga je u toku”, saopštili su iz policije. Prema ranijem saopštenju glavnog hirurga SAD, nasilje oružjem proglašeno je krizom javnog zdravlja, a predložene su mere za suzbijanje upotrebe oružja na javnim mestima.

Izvršni direktor Tesle ispunio poslednju želju devojčice, porodica potvrdila autentičnost događaja

Petnaestogodišnja devojčica, koja je bolovala od raka i sanjala da upozna Ilona Maska, ostavila je nekoliko dana pre smrti rukom pisanu listu pitanja za poznatog tehnološkog preduzetnika, saopšteno je iz kruga porodice. Nakon što je preminula, pitanja su dostavljena Masku, koji je potom javno odgovorio na svako od njih, čime je ispunio njenu poslednju želju.

Devojčica je želela da sazna da li Mask planira proizvodnju sopstvenog telefona, širenje lanca Tesla Diner restorana, kao i uvođenje novih igara u Tesla vozila. Takođe, pitala ga je o interesovanjima iz pop kulture, njegovim putovanjima u Japan i poznavanju određenih animiranih likova.

Mask je na platformi za društvene mreže objavio odgovore na svako od postavljenih pitanja, potvrđujući između ostalog i svoja iskustva sa putovanjima u Japan. Na poslednje pitanje, koje se odnosilo na mogućnost da plišana igračka koju je devojčica dizajnirala postane zvanična maskota misije Polaris Dawn, Mask je odgovorio potvrdno.

Porodica devojčice navela je da je ona bila previše iscrpljena da bi ostvarila direktan razgovor sa Maskom pred kraj života, ali je ostavila pitanja na svom noćnom stočiću. “Mask je pokazao empatiju i razumevanje prema poslednjoj želji naše ćerke”, navodi se u izjavi porodice.

Nakon što su odgovori objavljeni, priča je privukla veliku pažnju na internetu, a brojni korisnici su izrazili podršku porodici i zahvalnost Masku na njegovom gestu.

Centralna izborna komisija objavila privremene rezultate, više od 34.000 birača glasalo za opciju ‘ne podržavam nikoga’

Centralna izborna komisija Bugarske objavila je privremene rezultate parlamentarnih izbora nakon što je obrađeno 60,7 odsto glasova. Prema tim podacima, najviše glasova osvojila je politička formacija ‘Progresivna Bugarska’, koju predvodi bivši predsednik Rumen Radev, sa 44,48 odsto podrške birača. Koalicija ‘Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska’ (PP – DB) zauzela je drugo mesto sa 14 odsto osvojenih glasova, dok je koalicija GERB-SDS, koju predvodi bivši premijer Bojko Borisov, na trećoj poziciji sa 13,1 odsto.

Pokret za prava i slobode (PPR) dobio je 5,38 odsto, dok je pokret ‘Vazraždane’ (Ponovno rođenje) osvojio 4,5 odsto glasova birača. Prema izbornom zakoniku, Centralna izborna komisija dužna je da objavi konačne rezultate i raspodelu mandata među strankama najkasnije četiri dana nakon izbora, a imena izabranih poslanika sedam dana posle održavanja izbora.

Na ovim vanrednim parlamentarnim izborima, održanim osmi put od 2021. godine, zabeležen je i značajan broj glasova za opciju ‘ne podržavam nikoga’. Kako je objavljeno, 34.742 birača odlučilo se za ovu opciju, koja je imala veću podršku od ukupno 15 političkih partija koje nisu prešle izborni prag.

“Broj glasova za opciju ‘ne podržavam nikoga’ premašio je rezultat 15 učesnica koje nisu prešle cenzus”, navodi se u saopštenju Centralne izborne komisije.

Komisija će u narednim danima objaviti konačne rezultate i listu izabranih poslanika u skladu sa zakonskim rokovima.