Delegacije Srbije i Republike Srpske položile vence, prisutni i predstavnici SAD, Izraela i diplomatskog kora

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida počinjenog tokom Drugog svetskog rata u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu, Donjoj Gradini. Komemoracija je održana u prisustvu državnih delegacija, uključujući ministre Bratislava Gašića, Nenada Vujića, Jagodu Lazarević i Milicu Đurđević Stamenkovski.

Delegacija Republike Srpske, predvođena predsednikom Sinišom Karanom, takođe je položila vence, kao i delegacije Sjedinjenih Američkih Država na čelu sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika za praćenje i borbu protiv antisemitizma Jehudom Kaplounom, delegacija Izraela koju predvodi savetnik u ambasadi Isak Grin, Udruženje bivših logoraša iz Drugog svetskog rata, delegacija Roma i predstavnici diplomatskog kora.

Nakon polaganja venaca, u 12:00 časova održan je parastos i pomen svim nevinim žrtvama. Završni deo programa predviđen je za 12:35 časova, kada su se zvaničnici obratili prisutnima i javnosti. Donja Gradina, kao najveće stratište logora Jasenovac, svake godine okuplja visoke državne zvaničnike Srbije i Republike Srpske u znak sećanja na stotine hiljada ubijenih Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata.

“Ovaj dan je prilika da se podsetimo na žrtve i važnost čuvanja istorijskog pamćenja”, navodi se u zvaničnim izjavama.

Predsednica parlamenta Ana Brnabić najavila je da će se glasanje o nepoverenju Vladi Srbije održati u roku od sedam do deset dana, uz trodnevnu raspravu poslanika.

Narodna skupština Republike Srbije održaće za sedam do deset dana sednicu na kojoj će na dnevnom redu biti predlog opozicionih poslanika za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije, izjavila je predsednica parlamenta Ana Brnabić. Ona je u televizijskom gostovanju navela da će poslanici imati na raspolaganju tri radna dana za raspravu o toj tački dnevnog reda, ističući da je dogovor o kvorumu postignut kroz razgovor parlamentarne većine i opozicije.

“U civilizovanim društvima, ovakve teme rešavaju se dijalogom između većine i opozicije, kako bi se postigao dogovor oko kvoruma i toka sednice, što nalažu pravila parlamentarizma”, rekla je Brnabić, naglašavajući važnost međusobnog razumevanja i planiranja rada skupštine.

Prema njenim rečima, sednica sa temom o nepoverenju vladi često se koristi kao politički performans, budući da je u ozbiljnim parlamentima to pitanje aktuelno tek kada postoji realna mogućnost promene vlasti. “Ovo je, pre svega, politički igrokaz koji neće uticati na rad Vlade niti doneti koristi građanima, pošto opozicija nema dovoljnu podršku za smenu izvršne vlasti”, ocenila je predsednica Narodne skupštine.

Brnabić je podsetila da je prethodnih meseci nekoliko sednica bilo odloženo zbog nedostatka kvoruma kada je trebalo da se glasa o predlogu opozicije, navodeći da je u ranijim slučajevima, poput rasprava nakon tragedije u Ribnikaru, parlamentarna većina obezbeđivala kvorum iz razloga opšteg interesa. “Ovoga puta dogovor je da sednica traje tri radna dana, što je više nego fer za političku debatu ovog tipa”, rekla je Brnabić, dodajući da je ovlašćeni predlagač Miroslav Aleksić iz opozicije.

Predsednica parlamenta je istakla da je dogovor između poslaničkih grupa postignut na kolegijumu, čime je omogućeno da skupština nesmetano funkcioniše i razmatra zakone od značaja za građane i privredu Srbije. “Cilj je da se izbegnu blokade rada parlamenta, dok istovremeno obezbeđujemo prostor za politički dijalog”, navela je Brnabić.

Ona je naglasila važnost nastavka dijaloga i podsetila da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao na širi politički razgovor, naglašavajući da su stabilnost i efikasnost skupštinskog rada ključni za reformske procese i evropski put Srbije.

Očekuje se da će tokom trodnevne rasprave poslanici izneti argumente za i protiv poverenja Vladi, nakon čega će se pristupiti glasanju. Prema dosadašnjim izjavama aktera, ne očekuje se da će opozicija imati dovoljan broj glasova za izglasavanje nepoverenja.

Dva specijalista iz Srbije, kardiolog i neurolog, obaviće 22. aprila medicinski pregled Ratka Mladića u pritvoru u Hagu, nakon ozbiljnog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Zdravstveno stanje Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske i osuđenika na doživotnu kaznu pred međunarodnim tribunalom, značajno se pogoršalo, zbog čega će dvojica srpskih lekara – kardiolog i neurolog – obaviti njegov medicinski pregled u pritvoru Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu 22. aprila. Ovu informaciju saopštio je njegov sin Darko Mladić, navodeći da će i predstavnik Vlade Srbije, ministar pravde Nenad Vujić, posetiti Mladića istog dana.

Prema izjavama porodice, Ratko Mladić je u poslednjih nekoliko nedelja postao izuzetno slab, ima izražene poteškoće sa govorom i nije u mogućnosti da samostalno ustaje niti sedi. Zatvorska medicinska dokumentacija, kako prenose izvori bliski porodici, potvrđuje ozbiljan pad zdravstvenog stanja bivšeg generala.

Porodica Mladića još čeka odgovor Međunarodnog rezidualnog mehanizma na zahtev koji su Rusija i Srbija uputile Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, tražeći da se Mladiću dozvoli privremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih i zdravstvenih razloga. Tokom decembra prošle godine, zamenica stalnog predstavnika Rusije u UN Marija Zabolotskaja izjavila je na sednici Saveta bezbednosti da bi Ratko Mladić trebalo da bude prebačen u Srbiju radi izdržavanja kazne ili oslobođen kako bi mogao da dobije odgovarajuću palijativnu negu.

Izvori bliski porodici podsećaju da je Ratko Mladić tokom boravka u pritvoru pretrpeo najmanje dva moždana udara i bio podvrgnut više operacija. Njegovo zdravstveno stanje, prema navodima porodice i advokatskog tima, kontinuirano se pogoršava, što je razlog za češće zahteve za nezavisnim medicinskim pregledima i dodatnom negom.

General Ratko Mladić uhapšen je 2011. godine, a 2017. godine Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju proglasio ga je krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice, uključujući zločine protiv čovečnosti i genocid, i izrekao mu doživotnu zatvorsku kaznu.

Srpske vlasti su u više navrata apelovale na međunarodne institucije da se Ratku Mladiću omogući lečenje u Srbiji, ističući humanitarni aspekt i obaveze prema pravima pritvorenih lica. Očekuje se da će nakon predstojećeg pregleda srpskih lekara biti dostavljene nove medicinske procene, na osnovu kojih bi Savet bezbednosti UN mogao doneti odluku o eventualnom premeštaju ili privremenom puštanju na slobodu iz zdravstvenih razloga.