Stručnjaci sa Stanforda i iz Njujorka otkrivaju kako fermentisana hrana podržava imunitet, raspoloženje i svakodnevnu energiju kod žena

Savremena istraživanja sve više potvrđuju koliko je zdravlje creva važno za celokupno stanje organizma. Prema najnovijim studijama sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford i iz Njujorka, fermentisana hrana igra ključnu ulogu u očuvanju balansa digestivnog sistema kod žena svih uzrasta. Dok su kalorije i masnoće nekada bile u centru pažnje, danas se naglasak stavlja na mikrobiom creva, koji utiče na otpornost organizma, nivo vitalnosti i mentalno zdravlje.

Kako objašnjava dr Čandana Paka sa Medicinskog fakulteta Ikan, fermentisane namirnice su odličan izbor za zdravu crevnu floru. “Ove namirnice sadrže korisne bakterije, poznate kao probiotici, koje pomažu u održavanju ravnoteže mikroorganizama u digestivnom sistemu”, ističe dr Paka. U ovu kategoriju spadaju jogurt sa živim kulturama, kefir, kiseli kupus, kimči, miso i razno fermentisano povrće.

Kada je reč o dobrobitima, naučnici su potvrdili da ishrana bogata fermentisanim proizvodima podstiče raznovrsnost korisnih bakterija i umanjuje upalne reakcije u organizmu. Čak je dokazano da fermentisana hrana ima snažniji uticaj na mikrobiom nego samo pojačan unos vlakana. Nutricionistkinja Loren Slejton naglašava još jednu prednost: “Fermentisana hrana ne samo da donosi dobre bakterije, već pomaže telu da bolje iskoristi vitamine i minerale iz ishrane.” Zdrava creva se direktno povezuju sa snažnijim imunitetom, lakšim održavanjem optimalne telesne težine i stabilnijim raspoloženjem, pa žene često primećuju da promena jelovnika pozitivno utiče i na psihičku energiju tokom dana.

Fermentisane namirnice lako je uključiti u svakodnevni meni. Jogurt sa živim kulturama je odličan izbor za doručak, a možete ga obogatiti bobičastim voćem, lanenim semenom ili ovsenim pahuljicama. Kefir je pogodan kao užina ili dodatak smutiju, dok se kimči i kiseli kupus odlično slažu sa salatama i povrćem. Tako bez napora unosite korisne bakterije svaki dan. Osim probiotika, važno je unositi i prebiotike – vlakna koja hrane dobre bakterije. Najbolji izvori su beli i crni luk, praziluk, špargla i ovas. Kako slikovito opisuje dr Paka: “Probiotici su seme, a prebiotici đubrivo. Tek zajedno omogućavaju korisnim bakterijama da napreduju.”

Za optimalan efekat nije presudna količina, već kontinuitet – savet nutricionista je da dnevno konzumirate pola šolje jogurta, jednu do dve kašike kiselog kupusa ili kimčija i 120 do 180 ml kefira. Preporučuje se da žene postepeno uvode fermentisanu hranu, naročito ako su početnice, kako bi izbegle moguće nelagodnosti kao što su nadimanje. Mnoge fermentisane proizvode moguće je pripremiti i kod kuće – kiseli kupus, fermentisani krastavci, cvekla ili rotkvice prave se po tradicionalnim receptima, što omogućava kontrolu sastojaka i kvaliteta.

Na kraju, stručnjaci preporučuju ženama svakodnevno uvođenje fermentisane hrane i prebiotika u ishranu. Na taj način, lako mogu podržati svoje crevno zdravlje, ojačati imunitet i unaprediti opšte blagostanje.

Istraživanje pokazuje da uz vežbu i rutinu možemo obavljati više zadataka istovremeno, ali i zašto je važno ne oslanjati se previše na tehnologiju.

Novo istraživanje tima sa Univerziteta Džordžtaun, pod rukovodstvom profesora neuronauke Maksimilijana Rizenhubera, donosi važna saznanja o tome kako mozak razvija sposobnost multitaskinga. Studija je sprovedena u Vašingtonu, a učestvovala je grupa mladih odraslih uzrasta od 18 do 29 godina. Naučnici su istraživali da li je naš mozak zaista u stanju da radi više stvari istovremeno ili je reč o brzom prebacivanju pažnje. Ova tema je posebno zanimljiva ženama, jer se svakodnevno suočavaju sa brojnim obavezama koje treba uskladiti.

Na početku eksperimenta, učesnici su na računaru morali da prepoznaju i klasifikuju slike automobila, ponavljajući isti zadatak više desetina hiljada puta tokom pet do deset nedelja. Prvobitni rezultati pokazali su da je prefrontalni korteks najaktivniji deo mozga dok savladavamo novu aktivnost, budući da je taj region zadužen za planiranje i donošenje odluka. Međutim, vremenom, mozak počinje da premešta deo ovog procesa u temporalni korteks, koji je odgovoran za dugoročno pamćenje.

Vremenom i ponavljanjem, zadaci postaju gotovo automatski. Maksimilijan Rizenhuber pojašnjava: “Kako prefrontalni korteks uči određenu aktivnost, on prenosi deo procesa u druge moždane centre, čime oslobađa kapacitet za nove zadatke.” To znači da, kada nešto postane rutina, možemo lakše obavljati više stvari istovremeno. Na primer, iskusni vozači mogu da razgovaraju ili slušaju muziku dok voze, dok početnici moraju da se fokusiraju na svaku radnju.

Psiholog Majkl Šenberg ističe da gotovo svako može unaprediti multitasking: “Ključ je u stalnom učenju i ponavljanju.” Ipak, istraživanje je pokazalo da postoje individualne razlike – neki ljudi brže automatizuju zadatke, dok je drugima potrebno više vežbe.

Stručnjaci upozoravaju da preterano oslanjanje na digitalne alate može usporiti razvoj moždanih veština. Ako svakodnevne zadatke prepuštamo aplikacijama, smanjujemo potrebu za aktivnim učenjem i time usporavamo prirodnu sposobnost mozga da automatizuje i kombinuje aktivnosti. Zato se ženama preporučuje da svakodnevno uvode male mentalne izazove – rešavanje zagonetki, planiranje ili učenje novih veština – kako bi podstakle razvoj mozga.

Zaključak istraživanja je da multitasking jeste moguć, ali zahteva vreme, upornost i iskustvo. Svaka nova veština može postati automatska, što ženama olakšava balansiranje između privatnih i poslovnih obaveza.

Simptomi srčanog udara kod žena često su neprepoznati, a menopauza značajno povećava opasnost – evo na šta treba obratiti pažnju

Stručnjaci iz oblasti kardiologije ističu da posle 50. godine života ženama značajno raste rizik od srčanog udara. U ovom životnom periodu, mnoge žene zanemaruju rane simptome, često ih pripisujući svakodnevnom stresu ili umoru. Menopauza igra ključnu ulogu, jer tada dolazi do pada estrogena – hormona koji je do tada štitio srce i krvne sudove.

Zbog toga, žene oko 50. godine postaju podložnije povišenom krvnom pritisku, nagomilavanju holesterola i drugim faktorima rizika za nastanak srčanih bolesti. Simptomi infarkta kod žena često su suptilniji nego kod muškaraca. Umesto tipičnog jakog bola u grudima, češće se javljaju znaci poput upornog umora, pritiska u vilici ili vratu, bola u leđima, otežanog disanja ili mučnine.

Žene često ignorišu simptome zbog brojnih obaveza u porodici i na poslu, što može dovesti do ozbiljnih posledica. Posebno treba obratiti pažnju na umor koji ne prolazi, kao i na bol ili pritisak u vilici, vratu ili leđima, naročito ako su praćeni osećajem gušenja ili znojenja. Vrtoglavica, mučnina i iznenadno preznojavanje takođe ne bi trebalo zanemariti. Ako se pojave ovakvi simptomi, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć. Dr Snežana Marković, kardiolog iz Beograda, naglašava: “Nažalost, mnoge žene kasnije shvate da su nedeljama imale simptome, ali su ih ignorisale zbog obaveza”. Pravovremena reakcija je presudna za oporavak i smanjenje rizika od posledica.

Menopauza označava prekretnicu za zdravlje žena jer pad estrogena slabi zaštitu krvnih sudova, a holesterol se lakše taloži. Uz to, raste i krvni pritisak, što dodatno opterećuje srce. “Nakon 50. godine žene moraju biti posebno pažljive prema svom zdravlju”, ističe dr Marković i preporučuje redovne preventivne preglede, kontrolu krvnog pritiska i analize holesterola.

Zdrave navike su ključne: ishrana bogata povrćem, vlaknima i zdravim mastima, kao i redovno kretanje, mogu značajno smanjiti rizik. Maslinovo ulje, masna riba i orašasti plodovi poznato deluju povoljno na srce.

Bol u grudima nije jedini signal infarkta. Ako se bol širi u ruku ili vilicu, traje više od nekoliko minuta i prati ga gušenje ili znojenje, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć. Važno je znati da žene često imaju blaže, ali upornije simptome, pa svaka sumnja na srčane tegobe zahteva brzu reakciju.

Ovaj tekst ima informativnu svrhu i ne zamenjuje savet lekara. Za svaku zdravstvenu odluku neophodno je konsultovati se sa stručnjakom.