BrandWorks program i rast video sadržaja donose platformi dodatnih 20 miliona dolara, uz nastavak širenja saradnje sa brendovima i kreatorima

Poslovna društvena mreža LinkedIn, koja posluje u okviru američke kompanije Microsoft, lansirala je novu marketinšku inicijativu pod nazivom BrandWorks, usmerenu na pružanje podrške klijentima u razvoju i realizaciji reklamnih kampanja namenjenih poslovnoj publici. Kompanija procenjuje da bi projekat tokom naredne godine mogao da generiše godišnji prihod od oko 100 miliona dolara (oko 10,7 milijardi dinara).

U cilju jačanja ovog segmenta poslovanja, LinkedIn je proširio svoj tim, angažujući stručnjake iz vodećih tehnoloških i društvenih mreža, među kojima su TikTok, Meta i X, kako bi unapredio kompetencije u oblasti digitalnog marketinga i oglašavanja. Paralelno sa razvojem BrandWorks programa, kompanija radi na modelima saradnje između brendova i kreatora sadržaja, što je prepoznato kao ključni pokretač budućih prihoda.

Jedan od istaknutih programa, Top Voices 360, omogućava povezivanje oglašivača sa uticajnim autorima poslovnog sadržaja i ostvario je više od 20 miliona dolara (oko 2,1 milijarde dinara) prihoda u proteklih godinu dana. Među klijentima ovog programa nalaze se i globalne kompanije kao što su SAP, IBM i ServisNau, što potvrđuje značaj ovakvog pristupa u savremenom B2B marketingu.

LinkedIn posebno ističe rast video sadržaja kao strateški važan segment za buduće prihode. Kroz program BrandLink, oglašivačima je omogućeno da plasiraju reklame uz video sadržaje koje kreiraju influenseri i medijske kuće, a kompanija očekuje gotovo trostruki rast prihoda od ovog segmenta tokom tekuće fiskalne godine.

Ovim potezima, LinkedIn nastoji da pozicionira svoju platformu kao centralno mesto za poslovno oglašavanje, koristeći ekspertizu stručnjaka iz vodećih digitalnih kompanija i inovativne modele saradnje sa kreatorima sadržaja, kako bi odgovorio na sve veće potrebe klijenata za efikasnim i merljivim marketinškim rešenjima.

Inflacija u aprilu iznosila 3,3 odsto, BDP Srbije porastao 3,2 odsto u prvom kvartalu 2026.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentna kamatna stopa ostane na nivou od 5,75 odsto, dok su kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice zadržane na 4,5% i 7,0%. Ova odluka doneta je na sednici 11. juna 2026. godine, uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i rizike iz međunarodnog okruženja.

Prema saopštenju NBS, međugodišnja inflacija u aprilu iznosila je 3,3 odsto, što je ubrzanje u odnosu na mart kada je inflacija bila 2,8 odsto. Ovo povećanje inflacije posledica je rasta svetskih cena nafte i viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu. “Rast cena naftnih derivata bi bio veći da država nije preduzela mere – smanjenje akciza na gorivo i snabdevanje tržišta iz sopstvenih rezervi”, navodi NBS.

Izvršni odbor ocenjuje da će inflacija ostati u granicama cilja do septembra, a potom bi, krajem ove i početkom naredne godine, privremeno mogla blago da pređe gornju granicu cilja zbog više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz prethodne godine kada su maloprodajne marže bile ograničene na 20 odsto. Ako se aktuelni energetski šok pokaže privremenim, inflacija bi trebalo da uspori i da se vrati u ciljani okvir sredinom 2027. godine. Usporavanju inflacije doprineće i restriktivan karakter monetarne politike, postepeno slabljenje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i očekivano usporavanje rasta realnih zarada.

Evropa, kao veliki neto uvoznik energenata, posebno je osetljiva na energetske šokove. Prema podacima NBS, inflacija u evrozoni iznosila je 3,2% u maju, u odnosu na oko 2% pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte. Centralne banke u regionu ostaju spremne da reaguju ukoliko dođe do značajnijeg rasta inflacionih očekivanja i zarada. NBS ukazuje da je uticaj energetskog šoka na globalnu i domaću inflaciju teško predvideti zbog neizvesnosti oko trajanja i intenziteta sukoba.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom tromesečju 2026. iznosio 3,2 odsto, što je više od prve procene od tri odsto. Mesečni pokazatelji za april beleže pozitivna kretanja u industriji, maloprodaji i turizmu, što je u saglasnosti sa projekcijom privrednog rasta od tri odsto za ovu godinu. Rast BDP-a u dosadašnjem toku godine podržali su domaća tražnja i neto izvoz, a dodatni efekti se očekuju kroz investicione projekte u okviru programa “Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.

Kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu zabeležila je međugodišnji rast od 17,1% u aprilu. Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno uticati na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala.

Mađarska kompanija zaključila akcionarski sporazum, rad rafinerije Pančevo ostaje na nivou poslednje četiri godine

Mađarska kompanija MOL uspešno je završila pregovore sa Vladom Srbije o akcionarskom sporazumu kojim bi stekla 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), saopšteno je 11. juna 2026. godine. Pregovori sa prodavcem i nadležnim institucijama još su u toku radi finalizacije transakcije, navodi se u zvaničnom saopštenju MOL-a.

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, ukoliko Gaspromnjeft postigne dogovor sa MOL-om o prodaji pomenutog udela, a američki OFAC odobri transakciju, Srbija će kupiti dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Ministarka je istakla da će to omogućiti Srbiji dodatna prava u donošenju ili blokiranju važnih odluka za zemlju.

Kada je reč o radu Rafinerije u Pančevu, mađarska strana se obavezala da postrojenje nastavi da radi sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, kada je NIS ostvarivao dobre poslovne rezultate. Ministarka je naglasila da je očuvanje kontinuiteta rada rafinerije bilo jedno od ključnih pitanja za srpsku stranu.

Najavljeno je i da će članovi srpske strane u Odboru direktora NIS-a imati veća ovlašćenja nego do sada za donošenje ili blokiranje potencijalno nepovoljnih odluka za Srbiju. U saopštenju MOL-a potvrđeno je da je postignut dogovor sa Vladom Srbije, dok se završetak pregovora sa Gaspromnjeftom i nadležnim institucijama i dalje očekuje.

Izvor: Beta