Naučna istraživanja pokazuju da vreme kada jedemo značajno utiče na metabolizam i skladištenje masnoća

Brojne žene koje paze na ishranu obično se fokusiraju na broj kalorija, ali naučnici upozoravaju da je podjednako važno i kada jedemo. Najnovije istraživanje otkriva da naš metabolizam ne funkcioniše istim tempom tokom celog dana. Kao rezultat toga, kasni obroci mogu usporiti sagorevanje kalorija i povećati rizik od gomilanja kilograma.

Tokom dugih letnjih dana, večera se često pomera u kasnije večernje sate, što može delovati opuštajuće, ali zapravo menja način na koji telo koristi energiju. Naš organizam sledi unutrašnji biološki sat prema kojem je metabolizam najaktivniji tokom dana, dok se uveče usporava.

Kada jedemo kasno uveče, telo se već priprema za odmor i san, pa hranu prerađuje znatno sporije. To doprinosi većem skladištenju masnoća. Naučnici, među kojima je i Melgarejo Ali, otkrili su da su kasne večere povezane sa povećanjem telesne masnoće kod ispitanica. Takođe, hormoni odgovorni za apetit i regulaciju šećera u krvi funkcionišu prema dnevnom ritmu.

Zanimljivo je da isti obrok ima različit uticaj na telo u zavisnosti od toga da li ga pojedemo ujutru ili kasno noću. Dakle, nije dovoljno obratiti pažnju samo na kalorije, već je ključno i vreme kada ih unosimo. Ovo saznanje posebno je značajno za žene koje žele da smanje telesnu težinu bez velikih promena u načinu života.

Dobra vest je da nisu potrebne drastične promene navika. Rani obroci, poput ranije večere ili obilnijeg ručka, mogu doprineti boljem iskorišćenju energije i usklađenosti metabolizma sa biološkim ritmom. Planiranjem obroka prema unutrašnjem satu, žene lakše održavaju zdravu težinu. Stručnjaci poručuju: „nije važno samo šta jedete i koliko jedete, već i kada jedete“. Male promene u rasporedu obroka mogu značajno doprineti zdravlju i dugoročnoj kontroli težine.

Zato, sledeći put kada razmišljate o večeri ili kasnoj užini, imajte na umu da vreme obroka može biti jednako bitno kao i sam izbor namirnica.

Naučna istraživanja potvrđuju: žene češće otkrivaju rane simptome bolesti zahvaljujući redovnim preventivnim pregledima

Nedavna istraživanja pokazuju da žene češće odlaze na preventivne preglede, zbog čega ranije prepoznaju ozbiljne zdravstvene probleme kod sebe i članova porodice. Studija sprovedena između 2015. i 2022. godine otkrila je da muškarci ređe odlaze kod lekara i skloni su da ignorišu prve simptome bolesti. Suprotno tome, žene su odgovornije, što im pomaže da na vreme dobiju dijagnozu i efikasnije lečenje.

Prema rečima dr Bet Meklin iz Nacionalnog instituta za rak: “Žene su odgovornije kada je reč o zdravlju i redovnim pregledima. To im daje prednost u ranom otkrivanju bolesti, dok muškarci često čekaju dok simptomi ne postanu ozbiljni.” Najizraženije razlike u ranom uočavanju simptoma javljaju se kod karcinoma pljuvačnih žlezda, orofarinksa, štitaste žlezde i želuca, ali i kod mnogih drugih hroničnih bolesti.

Jedan od simptoma koji muškarci često ignorišu jeste otok ili uvećanje testisa. Iako ponekad nije ozbiljno, ovaj znak može ukazivati i na rak testisa, a bolest često ne izaziva bol, što doprinosi kasnom odlasku kod lekara. Dr Majkl Herman, urolog, objašnjava da „odlaganje može značajno pogoršati ishod, jer se dijagnoza često postavlja tek nakon nekoliko nedelja“.

Problemi sa erektilnom disfunkcijom takođe se često pripisuju stresu ili godinama, ali mogu biti prvi pokazatelj kardiovaskularnih bolesti, jer su krvni sudovi ključni za normalnu erekciju. Neka istraživanja pokazuju da se erektilna disfunkcija može pojaviti i pre nego što se razviju drugi simptomi srčanih oboljenja. Zbog toga je značajna uloga partnerki koje mogu podstaći muškarce da potraže savet lekara.

Učestalo mokrenje je još jedan simptom koji ne treba zanemariti – može biti prvi znak dijabetesa. Ako muškarac često odlazi u toalet, a nije povećao unos tečnosti, moguće je da je nivo šećera u krvi povišen. Višak glukoze iz organizma povlači i više vode, što dodatno opterećuje bubrege. Jednostavna analiza urina i šećera u krvi je dovoljna za brzu detekciju problema.

Na kraju, hronični umor, depresija i smanjen libido često se pripisuju stresu, ali mogu ukazivati na nizak nivo testosterona. Ovi simptomi ne utiču samo na kvalitet života, već mogu narušiti i partnerske odnose. Žene mogu imati ključnu ulogu u zdravlju porodice – otvoren razgovor, podrška i insistiranje na redovnim pregledima mogu biti presudni za pravovremeno otkrivanje i lečenje bolesti. Briga o zdravlju i zajedničko reagovanje najbolji su način da zaštitite sebe i svoje najbliže.

Visoke temperature donose izazove za žensko zdravlje, posebno trudnicama i hroničnim bolesnicama – evo saveta stručnjaka za sigurnije leto

Sve češći toplotni talasi, najavljeni i za sredinu jula sa temperaturama iznad 40 stepeni, predstavljaju ozbiljan izazov za zdravlje, a žene, deca i trudnice spadaju u najugroženije grupe. Stručnjaci upozoravaju da se ljudski organizam ne može dovoljno brzo prilagoditi ovakvim naglim klimatskim promenama. Klaudija Trajdl-Hofman, profesorka medicine životne sredine iz Nemačke, ističe da je proces privikavanja na vrućinu veoma spor i traje generacijama, pa čak ni žene koje žive u toplim krajevima nisu potpuno zaštićene od posledica novih, ekstremnih vrućina.

Kada temperatura pređe 23 stepena, telo pokreće prirodne mehanizme za rashlađivanje: krvni sudovi se šire, a pojačano znojenje pomaže izbacivanje viška toplote. Međutim, na 30 ili 40 stepeni, ti mehanizmi često nisu dovoljni i može doći do pregrevanja organizma, toplotne iscrpljenosti, pada pritiska ili čak toplotnog udara. Trudnice i žene sa hroničnim bolestima posebno su osetljive, a tropske noći bez rashlađivanja dodatno pogoršavaju san i opšte stanje, dok osećaj umora tokom dana raste.

Kako bi što lakše podnele visoke temperature, ženama se savetuje da izbegavaju izlaganje suncu u najtoplijem delu dana, nose laganu garderobu i unose dovoljno tečnosti. Preporučuje se obraćanje pažnje na znake dehidratacije, a pri pojavi slabosti ili vrtoglavice ne treba ignorisati simptome. “Veoma je važno da žene, pogotovo trudnice i dojilje, piju više vode nego inače i unose dovoljno elektrolita”, naglašava Klaudija Trajdl-Hofman.

Takođe, preporučuje se korišćenje zaštite od sunca i rashlađivanje prostorija. Ako se pojave glavobolja, mučnina ili vrtoglavica, savetuje se brza konsultacija sa lekarom. Stručnjaci podvlače da je briga o sebi tokom toplotnih talasa ključna jer ekstremne temperature mogu uticati na svakoga, bez obzira na godine ili pol.