Kraće i češće šetnje tokom nedelje pokazale su se efikasnijim u regulaciji pritiska kod žena

Mnoge žene koje imaju visok krvni pritisak često se pitaju koliko fizičke aktivnosti je dovoljno da bi sačuvale zdravlje. Stručnjaci naglašavaju da je od same dužine trajanja šetnje važnije kako su one raspoređene tokom nedelje. Najnovija istraživanja potvrđuju da redovno hodanje, raspoređeno u više kraćih termina, može znatno doprineti smanjenju krvnog pritiska i smanjiti rizik od srčanih bolesti.

Hipertenzija je česta kod žena, posebno posle četrdesete godine, pa je važno pronaći jednostavne načine za prevenciju komplikacija. Hodanje je najdostupnija fizička aktivnost koja ne zahteva posebnu opremu niti članarinu, i svaka žena može je praktikovati bez obzira na kondiciju.

Naučnici su uporedili dve grupe žena sa povišenim pritiskom: jedna grupa je hodala ukupno 150 minuta nedeljno kroz četiri kraće šetnje, dok je druga isti broj minuta rasporedila u dve duže šetnje. Rezultati su pokazali da su žene koje su šetale češće, ali kraće, imale veće smanjenje krvnog pritiska. Svaka šetnja privremeno snižava pritisak, pa se više kratkih šetnji tokom sedmice preporučuje za bolje efekte.

Kardiolog dr Džozef Ebinger iz poznate američke bolnice ističe: „Važnije je da se pomerate redovno nego da odjednom pokušate da nadoknadite propušteno”. Dodaje da nije važno šetate li ujutru ili uveče, već da to bude što češće, minimum 30 minuta, pet puta nedeljno.

Na osnovu ovih saznanja, ženama se savetuje da ciljaju na najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, što znači 30 minuta živahnog hoda pet dana. Tempo treba biti takav da ubrzava disanje, ali omogućava razgovor tokom šetnje. Češće i kraće šetnje su delotvornije od ređih, dužih šetnji i zato je važno da fizička aktivnost postane deo svakodnevne rutine.

Ako imate dijagnostikovan visok pritisak, uvek se konsultujte sa lekarom i prilagodite fizičku aktivnost svom stanju. Stručnjaci podsećaju: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru”. Redovno hodanje ne samo da pomaže srcu, već poboljšava raspoloženje, nivo energije i kvalitet sna.

Nova istraživanja pokazuju da kreatin, uz standardno lečenje, može doprineti boljem raspoloženju kod žena sa depresijom

Najnovija studija Univerziteta u Otavi ukazuje na to da kreatin, u kombinaciji sa terapijom koju prepisuje lekar, može olakšati simptome depresije kod žena. Ova istraživanja, objavljena u Canadian Journal of Psychiatry, analizirala su podatke iz više prethodnih radova i pokazala da žene koje su uzimale kreatin zajedno sa standardnim lečenjem (antidepresivi ili psihoterapija) često beleže poboljšanja. Depresija je ozbiljan zdravstveni izazov koji se češće javlja kod žena, zbog čega je svaki novi pristup važan za dodatna ispitivanja.

Kreatin je poznat kao suplement koji pomaže u izgradnji i jačanju mišića, ali najnoviji podaci otkrivaju i njegovu moguću ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja. Žene koje su ga koristile uz antidepresive ili savetovanje češće su prijavljivale smanjenje simptoma depresije. Ipak, stručnjaci napominju da nisu sva istraživanja pokazala isti efekat i da su potrebna dodatna klinička ispitivanja za potvrdu ovih nalaza.

Kada je reč o uticaju kreatina na psihičko zdravlje, poznato je da depresija može izazvati osećaj tuge, pad energije i motivacije, što otežava svakodnevni život. Kreatin je prirodna supstanca koja pomaže ćelijama da proizvode energiju, a prethodne studije su ukazale na njegov pozitivan uticaj na mozak. Kako objašnjava dr Nikola Fabijano, koautor studije i specijalizant psihijatrije: “Kreatin može poboljšati energetski metabolizam u mozgu, što može doprineti boljem raspoloženju.” Takođe, dr Hilari Amon iz Centra za anksioznost i emocionalnu dobrobit žena dodaje: “Ovi rezultati nude nadu ženama koje ne reaguju dovoljno na standardnu terapiju.”

Važno je znati da kreatin nije zamena za osnovno lečenje depresije. Njegov efekat je izraženiji kada se koristi uz postojeće terapije, kao što su lekovi ili psihološko savetovanje. Bez konsultacije sa lekarom nije preporučljivo samostalno uvoditi kreatin u terapiju. Dr Tea Galager, profesorka sa NYU Langone Health, savetuje: “Svaka žena treba da razgovara sa svojim lekarom pre uvođenja bilo kakvog dodatka u terapiju.”

Ako imate dijagnostikovan depresivni poremećaj i tražite dodatne opcije za poboljšanje svakodnevnog života, razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnosti uvođenja kreatina. Stručnjaci takođe podsećaju da fizička aktivnost, izbalansirana ishrana i kvalitetan san pozitivno utiču na oporavak. Kreatin može biti koristan dodatak, ali ne zamenjuje stručnu medicinsku pomoć. Za tačnu dijagnozu i savet, obratite se svom lekaru.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava na alarmantan porast slučajeva raka, posebno kod žena – pravovremena prevencija i edukacija su ključni.

Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj žena koje obolevaju od raka neprestano raste širom sveta. Izveštaj SZO ističe da, bez značajnih promena u prevenciji i tretmanu, do 2050. godine godišnje može biti gotovo 35 miliona novih slučajeva. Rak je već sada drugi najčešći uzrok smrtnosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti, sa procenjenih 20,6 miliona novih dijagnoza i skoro 10 miliona smrtnih ishoda godišnje.

Stručnjaci iz Međunarodne agencije za istraživanje raka naglašavaju da se tipovi i učestalost ove bolesti menjaju, dok su žene posebno izložene fizičkim, emocionalnim i finansijskim posledicama. Iako su pojedine zemlje uvele efikasne preventivne programe, ukupni napredak nije dovoljan da zaustavi rast broja obolelih. Zbog toga je neophodno da svaka žena bude informisana o simptomima, faktorima rizika i koracima prevencije raka.

Statistika pokazuje zabrinjavajuće trendove – kako broj novoobolelih, tako i broj smrtnih ishoda od raka konstantno raste. Najčešći oblici raka kod žena su rak dojke, jajnika i grlića materice, ali poslednjih godina primećuje se porast i drugih tipova, što ukazuje na promene u faktorima rizika. Savremeni način života, stres, loše navike u ishrani i nedostatak fizičke aktivnosti dodatno doprinose ovom trendu.

Redovni preventivni pregledi i rana dijagnostika značajno povećavaju šanse za uspešno lečenje. Ipak, mnoge žene odlažu posetu lekaru zbog straha ili nedostatka informacija, što često dovodi do kasnog otkrivanja bolesti.

Kako bi smanjile rizik, žene bi trebalo da redovno posećuju ginekologa, obavljaju samopreglede dojki i obrate pažnju na sve promene na svom telu. Dr Ana Petrović, specijalista onkologije, naglašava: “Neophodno je da žene redovno posećuju ginekologa, rade samopregled dojki i prate promene na svom telu”. Takođe dodaje: “Zdrav način života, uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje duvanskog dima ključni su za prevenciju raka.”

Važno je primetiti prve simptome kao što su neobjašnjivo krvarenje, promene na koži, bolovi nepoznatog porekla ili nagle promene u težini. U slučaju ovih znakova, hitno se obratite lekaru. Podrška porodice, prijatelja i zajednice igra važnu ulogu tokom lečenja i oporavka.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se konsultujte sa lekarom. Pravovremena reakcija i praćenje stručnih preporuka predstavljaju najvažniji korak ka očuvanju zdravlja.