Fermentisani sojini pasulj bogat probioticima i vitaminom K2 čuva srce i kosti, naročito važan za žene

Sve više žena širom sveta okreće se tradicionalnim receptima u potrazi za namirnicama koje čuvaju zdravlje. Među njima, natto – fermentisani sojini pasulj iz Japana – izdvaja se po snažnim benefitima za srce, kosti i digestivni sistem, što je posebno važno za žensko zdravlje. U istočnim delovima Japana natto je svakodnevni doručak, a stanovnici te zemlje poznati su po dugovečnosti. Ova namirnica je bogata probioticima, vitaminom K2 i proteinima, što je čini odličnim izborom za jačanje imuniteta.

Natto se tradicionalno konzumira uz kuvani pirinač, a ovaj običaj traje vekovima. Prema legendi, samuraj Minamoto no Jošije prvi je otkrio natto, slučajno zamotavši topli pasulj u slamu, gde su prirodne bakterije izazvale fermentaciju. I danas natto sadrži bakteriju Bacillus subtilis, koja mu daje prepoznatljivu teksturu i ukus, iako se sada proizvodi industrijski.

Ono što natto izdvaja jeste njegov specifičan miris i lepljiva konzistencija – ali i brojne koristi po zdravlje. Visok sadržaj probiotika doprinosi zdravoj crevnoj flori, dok vitamin K2 ima značajnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju i prevenciji osteoporoze, što je posebno važno za žene u menopauzi. Takođe, proteini i enzimi iz nattoa podržavaju bolju funkciju srca. Mnoge žene koje su uvrstile natto u ishranu napominju da se osećaju energičnije i da imaju bolju probavu. Jedna korisnica iz Tokija navodi: “Od kada jedem natto svakog jutra, primetila sam da imam više snage tokom dana.”

Za one koji žele da probaju natto, preporučuje se da ga jedu sa toplim pirinčem, malo soja sosa i seckanim mladim lukom. Iako je ukus specifičan, mnogi se naviknu nakon nekoliko obroka. Natto se može naći u prodavnicama zdrave hrane i azijskim marketima. Važno je napomenuti da zbog visokog sadržaja vitamina K2, natto nije preporučljiv za osobe koje koriste lekove za zgrušavanje krvi – u tom slučaju, najbolje je posavetovati se sa lekarom pre upotrebe.

Natto je jednostavan način da osnažite organizam kroz prirodnu i tradicionalnu hranu. Uz brojne benefite za creva, srce i kosti, ovaj doručak može biti inspiracija svima koji žele da obogate svoj jelovnik nečim autentičnim i korisnim.

Urme su bogate vlaknima i mineralima, odličan su izbor za žene koje žele zdraviju ishranu i bolju probavu.

Urme, voće koje potiče sa Bliskog istoka i severne Afrike, sve češće se nalazi na jelovniku žena koje brinu o zdravlju i izgledu. Zbog obilja vlakana postaju popularna zamena za čokoladice i industrijske slatkiše, posebno u urbanim sredinama. Vlakna iz urmi podstiču zdravu probavu i pomažu u prevenciji zatvora, što ih čini odličnim izborom za svakodnevni meni.

Nutricionistkinja Nikol Ladlam-Rain naglašava: “urme ne treba posmatrati kao čudotvoran lek za snižavanje holesterola, ali njihovo uvođenje umesto industrijskih slatkiša, kao deo izbalansirane ishrane, može doprineti zdravlju srca i krvnih sudova.” Urme su bogate mineralima poput kalijuma, magnezijuma, bakra, gvožđa i mangana, koji su ključni za pravilan rad srca, mišića, nervnog sistema, kao i za proizvodnju energije i očuvanje zdravih kostiju.

Kada je reč o zdravlju creva, urme su prirodan izvor prebiotika. Osim vlakana, sadrže polisaharide koji podstiču razvoj dobrih bakterija u crevima. Redovno konzumiranje urmi može poboljšati učestalost pražnjenja creva bez neprijatnih efekata, a istovremeno urme doprinose stvaranju kratkolančanih masnih kiselina koje blagotvorno utiču na creva i metabolizam. Ovo je posebno važno za žene koje žele jači imunitet i više energije.

Porcija od 100 grama urmi sadrži oko 8 grama vlakana i do 315 kalorija, kao i oko 65 grama prirodnog šećera. Iako su prirodno slatke, urme predstavljaju zdraviju opciju od čokoladica i drugih industrijskih poslastica. Ipak, žene sa dijabetesom ili one koje prate unos šećera treba da obrate pažnju na količinu. Pored toga, zbog visokog sadržaja šećera, preporučuje se umerena konzumacija, najbolje tokom obroka ili kao deo zdrave užine. Posebno je popularna sočna sorta medžul, čija potražnja raste među ženama.

Urme sadrže i biljna jedinjenja kao što su karotenoidi, flavonoidi i steroli. Steroli su po svojoj strukturi slični holesterolu i mogu smanjiti njegovu apsorpciju u organizmu, što doprinosi održavanju zdravog holesterola u krvi. Iako nisu zamena za lekove, urme su korisne kao deo raznovrsne, mediteranske ishrane.

Pored svega, bogate su vitaminom B6 i antioksidansima koji podržavaju moždane funkcije, jačaju imunitet i štite od oksidativnog stresa. Zbog ovih osobina, urme su praktičan i ukusan izbor za žene koje žele više vitalnosti, bolju probavu i više energije tokom dana.

Viparita karani poboljšava cirkulaciju i smanjuje stres za nekoliko minuta dnevno, bez posebne pripreme

Mnoge žene u Srbiji često osećaju težinu i oticanje nogu nakon dugotrajnog stajanja ili sedenja. Stručnjaci iz oblasti wellnessa preporučuju jednostavnu joga pozu pod nazivom viparita karani, poznatu kao položaj ‘noge uz zid’, kao brzo rešenje za olakšanje ovih tegoba. Ova tehnika ne zahteva posebnu fizičku spremnost i može se lako praktikovati kod kuće, a potrebno je svega nekoliko minuta da se primete prvi benefiti.

Viparita karani se izvodi tako što legnete na pod, stavite noge uz zid, dok su trup i glava ravni na podlozi. Prema rečima dr Roberta Sapera, predsednika odeljenja za wellness i preventivnu medicinu, ovaj položaj koristi gravitaciju kako bi pomogao povratak krvi iz nogu ka srcu. Na taj način se smanjuje otok i osećaj težine u donjim ekstremitetima.

Poza ‘noge uz zid’ spada u inverzije, što znači da su noge iznad tela, čime se podstiče bolja cirkulacija. Pogodna je i za žene koje ne mogu da praktikuju zahtevnije inverzije, poput stava na glavi ili ramenima. Dr Saper ističe: „Prednost viparita karani je što omogućava benefite inverzije bez rizika za vrat i glavu.”

Ovaj položaj naročito pomaže osobama sa slabijom cirkulacijom ili venskom insuficijencijom. Dugotrajno sedenje ili stajanje može izazvati zadržavanje tečnosti u nogama, ali viparita karani pomaže da se taj problem ublaži. „Najvažnija korist je povratak telesnih tečnosti i smanjenje otoka u nogama”, naglašava dr Saper.

Osim fizičkih benefita, joga poze poput ove pozitivno utiču i na mentalno zdravlje. Istraživanja pokazuju da joga smanjuje reakcije tela na stres, a restorativne poze, kao što je ‘noge uz zid’, omogućavaju duboko opuštanje. Mnoge žene je opisuju kao izuzetno umirujuću, posebno posle napornog dana. „Mnogi pacijenti mi kažu da im ova poza donosi osećaj mira i opuštenosti”, dodaje dr Saper.

Viparita karani se preporučuje svakodnevno, u trajanju od 3 do 10 minuta, kako bi se postigli najbolji rezultati u smanjenju stresa i podršci imunitetu.

Za izvođenje ove poze, potrebno je pronaći slobodan prostor uz zid i koristiti podlogu za ležanje. Sedite bočno uz zid, podignite noge na zid i lagano se spustite na leđa. Ruke treba da budu opuštene pored tela, a disanje mirno i duboko. Ostanite u položaju nekoliko minuta.

Važno je napomenuti da osobe sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama ili povredama kičme treba da se posavetuju sa lekarom pre nego što počnu sa ovom ili bilo kojom drugom joga pozom. Za većinu žena, viparita karani može postati jednostavan deo svakodnevne rutine za zdravlje, rasterećenje nogu i smirenje uma.