Četvorogodišnji Isak danas živi sa protezom zahvaljujući pravovremenoj reakciji svoje majke i ranom prepoznavanju simptoma

Marija Simeonidis iz Bornmuta prošla je kroz izuzetno težak period kada je tokom leta 2024. primetila neobičan, beli odsjaj u oku svog četvorogodišnjeg sina Isaka dok je gledao televiziju. U početku je posumnjala da je u pitanju običan odraz svetlosti, ali njena intuicija nije prestajala da je upozorava da nešto nije u redu. Vođena svojim osećajem, odlučila je da potraži stručno mišljenje.

Nakon posete optičaru, Isak je odmah upućen u bolnicu, gde su specijalisti posumnjali na retinoblastom, maligni tumor oka koji se uglavnom javlja kod dece. Konačna dijagnoza postavljena je u londonskoj bolnici – unilateralni retinoblastom, što znači da je tumor zahvatio jedno oko.

Usledili su meseci borbe: Isak je prošao kroz šest meseci hemoterapije, ali se bolest, nažalost, dva puta vratila. Nakon drugog povratka tumora, doneta je teška odluka da se ukloni Isakovo desno oko kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Dečaku je kasnije ugrađena očna proteza, a trenutno je i dalje na oporavku i redovnim kontrolama.

Marija je kroz suze opisala trenutak kada je saznala dijagnozu: „Počela sam da plačem. Nisam mogla da verujem. Mislila sam da je možda katarakta, jer su mi govorili da je retinoblastom jako redak.” Poseban naglasak stavlja na važnost roditeljske intuicije: „Samo sam znala da nešto nije u redu. Kao roditelj, moraš da veruješ svom instinktu.” Tokom jednog od pregleda, Isak ju je dirljivo pitao: „Mama, ne vidim te, zašto plačeš?“

Uprkos teškom iskustvu, Isak danas funkcioniše sa protezom i redovno ide na lekarske preglede. Njegova porodica ističe koliko je ključno da roditelji obrate pažnju na svaku promenu kod dece i nikada ne ignorišu sopstveni osećaj kada je zdravlje najmlađih u pitanju. Pravovremeno prepoznavanje simptoma može značiti razliku u ishodu lečenja.