Afrička kuga potvrđena na 496 gazdinstava u 18 opština, eutanazirano 10.515 svinja do 9. jula 2026.

U Upravi za veterinu danas je održan hitan sastanak Nacionalnog kriznog centra za suzbijanje afričke kuge svinja zbog intenzivnog širenja ove bolesti u delovima Srbije. Prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede, do 9. jula 2026. godine, afrička kuga svinja potvrđena je na 496 gazdinstava u 18 opština i 8 upravnih okruga. U zaraženim gazdinstvima uginulo je 1.015 svinja, dok je eutanazirano 10.515 životinja. Država je do sada isplatila 24.925.740 dinara vlasnicima eutanaziranih svinja, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu.

Na sastanku je analizirana aktuelna epizootiološka situacija, posebno na velikim farmama i u Mačvanskom i Sremskom okrugu, kao i na području Grada Beograda. Ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, najavio je novi sastanak na najvišem državnom nivou za ponedeljak, 13. jul, uz prisustvo predstavnika više ministarstava, Vojske Srbije, lokalnih samouprava i kabineta predsednika Republike i Vlade.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Predrag Rojević, izjavio je da isplata nadoknade vlasnicima životinja ubijenih ili eutanaziranih po nalogu veterinarske inspekcije nastavlja da se sprovodi redovno. Trenutno su žarišta afričke kuge svinja prisutna u Sremskom, Mačvanskom, delu Kolubarskog okruga, na području Grada Beograda i u Orašju kod Velike Plane, dok su zaraze odjavljene u Pomoravskom i Šumadijskom okrugu, a odjava je u toku u Borskom okrugu.

Rojević je istakao da je poseban izazov širenje bolesti na velikim komercijalnim farmama. Na dan 7. juli 2026. godine, afrička kuga potvrđena je na farmi Mistral u Hrtkovcima u opštini Ruma, gde se nalazi 10.985 svinja različitih kategorija, a odmah su sprovedene propisane mere.

Ministarstvo je još jednom apelovalo na vlasnike i držaoce svinja da prijave svako uginuće ili znakove bolesti nadležnom veterinaru, da ne premeštaju svinje i ne kupuju životinje nepoznatog zdravstvenog statusa, kao i da ne uklanjaju leševe na nepropisan način. Ministarstvo će nastaviti da redovno obaveštava javnost o aktivnostima na suzbijanju širenja afričke kuge svinja i zaštiti stočarske proizvodnje.

Srbija beleži rast BDP-a od 2,9 odsto u 2026. i 3,5 odsto u 2027, uz podršku domaće tražnje i sredstava EU

Prema najnovijem izveštaju UniCredit investicionog instituta, Srbiju očekuje ubrzan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,9 odsto u 2026. i 3,5 odsto u 2027. godini. Ove prognoze oslanjaju se na snažnu domaću tražnju, veću apsorpciju sredstava Evropske unije i smanjenje energetskih rizika u regionu centralne i istočne Evrope (CIE).

Izveštaj ukazuje da će većina zemalja CIE zabeležiti rast BDP-a između 2 i 3 odsto tokom 2026. godine, dok se Srbiji predviđa dodatno ubrzanje u 2027. Uz Srbiju, Poljska bi trebalo da ostvari rast od 3,0 odsto i u 2026. i 2027, dok se za Bugarsku očekuje rast od 2,9 odsto u 2026. Mađarska bi trebalo da ima rast od 1,3 odsto u 2026. i 2,5 odsto u 2027, dok se Rumuniji prognozira skroman rast od 0,2 odsto u 2026. sa oporavkom na 2,3 odsto u 2027.

Kao ključne pokretače rasta, UniCredit navodi domaću potrošnju, investicije iz fondova EU i smanjenje rizika od poremećaja u snabdevanju energijom, nakon ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Istovremeno, fiskalni podsticaji i izdaci za odbranu u Nemačkoj očekuje se da dodatno podstaknu izvoz u regionu od 2027. godine.

“Centralna i istočna Evropa nastavlja da pokazuje izuzetnu otpornost. Uprkos fiskalnom prilagođavanju, geopolitičkoj nesigurnosti i strukturnim izazovima u proizvodnji, domaća tražnja ostaje snažan pokretač rasta. Region ulazi u fazu u kojoj će zemlje koje su sposobne da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicionim i konkurentnim reformama biti u najboljem položaju da privuku kapital i održe dugoročni rast. Gledajući unapred, snažnija apsorpcija sredstava EU i poboljšanje spoljne tražnje trebalo bi da podrže šire ubrzanje u celom regionu od 2027. godine”, izjavio je Mauro Đorđo Marano, viši saradnik za makroekonomska pitanja za CIE u UniCredit-u.

Kada je reč o inflaciji, očekuje se da će se do kraja 2027. godine vratiti u ciljni opseg centralnih banaka u ekonomijama centralne i istočne Evrope van evrozone. Konkretno, za Poljsku se prognozira povratak inflacije na oko 3,5 odsto do kraja godine, sa mogućim usporavanjem ka cilju od 2,5 odsto u 2027. U Mađarskoj, inflacija bi mogla da se približi cilju od 3 odsto nakon privremenog skoka početkom 2027, dok se za Češku očekuje stabilizacija blizu 2,8 odsto do kraja 2027. godine. Rumunija bi mogla da zabeleži nagli pad inflacije već od sredine 2026, usled slabe potrošnje i nižih cena energenata.

Monetarna politika će prema izveštaju reflektovati smirivanje inflacije. Mađarska centralna banka verovatno će nastaviti sa snižavanjem kamata tokom 2026, dok se u Poljskoj, Rumuniji i Srbiji predviđa početak ciklusa ublažavanja kamatnih stopa u drugoj polovini 2027. godine.

Fiskalna konsolidacija ostaje izazov za vlade u regionu, koje moraju da balansiraju između smanjenja deficita i podrške rastu. Visoka potrošnja na energetiku i odbranu održavaće deficite povećanim tokom 2026, dok se stabilizacija očekuje od 2027. godine. Politički ciklusi u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj mogu dodatno uticati na tempo fiskalne konsolidacije.

Za preduzeća, izveštaj ističe da će jača potrošnja domaćinstava nastaviti da podržava sektore maloprodaje, robe široke potrošnje i usluga, dok će veća apsorpcija sredstava EU omogućiti nastavak infrastrukturnih investicija. Proizvođači bi mogli da imaju koristi od povećane tražnje iz Nemačke, iako izazovi poput restrukturiranja automobilske industrije i nedostatka radne snage ostaju prisutni.

Domaćinstvima se predviđa poboljšanje kupovne moći zahvaljujući otpornosti tržišta rada, rastu plata i umerenoj inflaciji. Očekuje se i povoljnije okruženje za finansiranje hipotekarnih i potrošačkih kredita kako se inflacija i kamatne stope budu smanjivale u narednim godinama.

Dug građana bankama porastao 19,2 odsto za godinu dana, gotovinski krediti skočili na 1.031 milijardu dinara

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji iznosili su 4.626 milijardi dinara na kraju juna, što predstavlja rast od 1,7 odsto u odnosu na maj, saopštilo je Udruženje banaka Srbije. Najveći rast kod građana zabeležen je kod potrošačkih kredita, koji su uvećani za 3,7 odsto u odnosu na prethodni mesec.

U poređenju sa junom prošle godine, ukupni dug prema bankama bio je veći za 15 odsto. Krediti pravnih lica iznosili su oko 2.426 milijardi dinara, što je rast od 2,1 odsto u odnosu na maj, dok su pozajmice preduzetnika dostigle 100,9 milijardi dinara, uz povećanje od 1,2 odsto. Dug građana bankama u junu bio je 2.099 milijardi dinara, što je 1,3 odsto više nego u maju, a 19,2 odsto više nego pre godinu dana.

Među kreditima stanovništva, gotovinski krediti su porasli 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, potrošački 3,7 odsto, stambeni 1,2 odsto, dok su zajmovi za refinansiranje uvećani 3,5 odsto. Poljoprivredni krediti su zabeležili pad od 0,3 odsto.

Građani Srbije su se u junu za gotovinske kredite zadužili 20,5 odsto više nego godinu dana ranije, a dug po osnovu keš pozajmica prema bankama iznosio je 1.031 milijardu dinara. Dug po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećan je za 19 odsto za godinu dana, pa je ukupno iznosio 887,61 milijardu dinara.

Učešće docnje u otplati bankarskih kredita na kraju juna iznosilo je 1,9 odsto. Najveći nivo kašnjenja zabeležen je kod preduzetnika – 3,3 odsto, kod pravnih lica 2,5 odsto, dok je stanovništvo imalo najmanju docnju, sa udelom od 1,1 odsto u ukupnom dugu.