Novo istraživanje otkriva da fezolinetant može poboljšati mentalno zdravlje žena tokom menopauze

Najnovije američko istraživanje donosi dobre vesti za žene koje prolaze kroz menopauzu: lek fezolinetant (Veozah), poznat po ublažavanju valunga, pokazao je i značajan efekat na smanjenje simptoma depresije i anksioznosti. Studija, sprovedena na 656 žena u Sjedinjenim Američkim Državama, obuhvatila je žene starosti od 40 do 75 godina koje su imale izražene talase vrućine i koristile različite terapije. Rezultati, predstavljeni na godišnjem sastanku Endokrinološkog društva, pokazali su da su žene koje su koristile fezolinetant imale statistički značajno smanjenje simptoma anksioznosti i depresije. Ovo je posebno važno jer su promene raspoloženja česte tokom menopauze, a mentalno zdravlje žena u ovom periodu često ostaje u senci fizičkih simptoma. Većina terapija za valunge do sada se zasnivala isključivo na hormonskim lekovima, koji nisu odgovarajući za svaku ženu. Ne-hormonska opcija, kao što je fezolinetant, pruža novu nadu ženama koje ne žele ili ne smeju da koriste hormone. Stručnjaci smatraju da bi ovo otkriće moglo da izmeni budući pristup lečenju menopauze, jer omogućava ublažavanje više simptoma jednim lekom. Kako navodi dr Mary Jane Minkin, profesorka ginekologije sa univerziteta Yale: „Ovo otkriće podržava sveobuhvatniji pristup nezi žena u menopauzi.“ Iako naučnici još uvek nisu u potpunosti sigurni kako fezolinetant utiče na mentalno zdravlje, pretpostavlja se da isti mehanizam koji ublažava valunge može imati uticaj i na delove mozga odgovorne za raspoloženje. „Ne možemo sa sigurnošću reći zašto se ovo dešava, ali podaci su vrlo ohrabrujući“, izjavila je dr Lauren Streicher sa Univerziteta Northwestern. Dr Jessica Shepherd, autorka knjige o perimenopauzi, ističe: „Ove informacije su od izuzetne vrednosti za žene koje traže rešenja i za fizičke i za emocionalne simptome menopauze.“ Žene koje imaju simptome menopauze kao što su valunzi, promene raspoloženja ili osećaj teskobe, treba da znaju da su se pojavile nove opcije terapije. Preporučuje se razgovor sa ginekologom ili izabranim lekarom o mogućnostima prilagođenim individualnim potrebama. Ne-hormonska terapija može biti posebno korisna za žene koje ne žele ili ne smeju da koriste hormone. Ipak, važno je napomenuti da je za pravu dijagnozu i izbor terapije neophodno konsultovati se sa lekarom i izbegavati samoinicijativne promene terapije.

Fermentisani krastavci mogu poboljšati probavu i zdravlje kostiju, ali visok sadržaj natrijuma zahteva umerenost

Kiseli krastavci su omiljeni dodatak jelima i često se nalaze na trpezama širom Srbije, posebno među ženama. Osim što su nezaobilazni u sendvičima i salatama, mogu pozitivno uticati na zdravlje. Nutricionisti naglašavaju da su kiseli krastavci bogati vitaminom K, važnim za čvrste kosti i normalno zgrušavanje krvi. Posebno su korisni fermentisani krastavci, jer sadrže prirodne probiotike koji podržavaju zdravu crevnu floru i olakšavaju varenje.

Proces pripreme može praviti razliku u nutritivnoj vrednosti. Tradicionalno kiseljenje koristi sirće, so i začine, dok fermentacija podrazumeva prirodno stvaranje mlečne kiseline. Fermentisani krastavci su posebno cenjeni zbog svojih benefita za digestivni sistem.

Kada je reč o kalorijama, jedan kiseli krastavac sa mirođijom ima oko 5 kalorija i manje od jednog grama masti, ugljenih hidrata i proteina. Slatki kiseli krastavci su nešto kaloričniji, sa oko 18 kalorija po komadu i više ugljenih hidrata. Obe vrste sadrže vlakna i već dva krastavca mogu zadovoljiti najmanje 10% dnevnih potreba za vitaminom K. Niska kalorijska vrednost omogućava njihovo lako uklapanje u ishranu žena koje vode računa o liniji.

Prednosti su posebno izražene kod fermentisanih kiselih krastavaca, koji pomažu ženama sa osetljivom probavom. Probiotici podržavaju rast korisnih bakterija u crevima, što može doprineti boljem varenju i jačem imunitetu. Vitamin K je ključan za žene, naročito u periodu perimenopauze i menopauze, jer doprinosi očuvanju zdravlja kostiju.

Važno je napomenuti da nisu svi kiseli krastavci izvor probiotika – samo oni koji su fermentisani, a ne konzervisani u sirćetu. Pre kupovine, pažljivo proverite deklaraciju da biste bili sigurni u vrstu proizvoda.

Ipak, sa konzumacijom treba biti oprezan zbog visokog sadržaja natrijuma. Jedan kiseli krastavac može sadržati više od 300 miligrama natrijuma, a pola većeg krastavca oko 270 miligrama. Osobama sa povišenim krvnim pritiskom i onima koje su osetljive na so preporučuje se da biraju proizvode sa manje soli i da obrate pažnju na količinu koju konzumiraju.

Nutricionista dr Ana Petrović savetuje: “Kiseli krastavci su odličan izvor vitamina K, ali savetujem umerenost zbog natrijuma. Posebno preporučujem fermentisane vrste za žene koje žele da poboljšaju zdravlje creva.”

Uživajte u kiselim krastavcima kao ukusnom dodatku obrocima, ali birajte pažljivo i vodite računa o količini. Tako ćete iskoristiti njihove prednosti bez rizika po zdravlje. Za individualne savete obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Već 80 minuta manje sna svake noći povećava rizik od gojenja i smanjuje fizičku aktivnost kod žena

Nedostatak sna nije samo razlog osećaja umora – najnovije istraživanje Univerziteta Kolumbija pokazuje da čak i blagi manjak sna, poput 80 minuta manje tokom noći, može dovesti do povećanja telesne težine i smanjene fizičke aktivnosti kod žena. Ova tema je posebno značajna za žene koje često balansiraju između više obaveza i zbog toga san stavljaju u drugi plan.

Tokom šest nedelja, naučnici su pratili 95 odraslih osoba koje su uobičajeno spavale sedam do osam sati. U eksperimentalnom periodu, učesnici su spavali oko sat i dvadeset minuta kraće. Kao posledica, prosečno su dobili pola kilograma. Iako se ova brojka ne čini velika, ovakav obrazac može tokom godine doneti i do jednog kilograma viška.

Smanjena količina sna takođe je dovela do povećanja vremena provedenog u sedenju ili ležanju bez aktivnosti. Istraživači su izmerili da su učesnici dnevno bili neaktivni u proseku 17 minuta duže, dok su žene u postmenopauzi beležile čak 30 minuta više neaktivnog vremena.

Nedovoljno sna utiče i na hormone koji regulišu glad – nivo grelina raste, dok leptin pada, što uzrokuje pojačan apetit i smanjenje motivacije za kretanje. Ove hormonalne promene mogu dovesti do postepenog porasta telesne mase, čak i ako ne promenite navike u ishrani.

Redovno skraćivanje sna povećava rizik ne samo od gojenja, već i od poremećaja metabolizma, kao što je dijabetes tipa 2, ali i drugih zdravstvenih problema. Manje sna znači i manje energije za svakodnevne zadatke, slabiju koncentraciju i lošije raspoloženje.

Nutricionista i stručnjak za medicinu sna sa Univerziteta Kolumbija, dr Mari-Pjer Sent-Onž, ističe: “Naše istraživanje pokazuje da i mali, ali dugotrajan gubitak sna može imati značajan uticaj na povećanje telesne težine i obima struka. Žene, posebno u užurbanom svakodnevnom životu, treba da obrate pažnju na kvalitet i dužinu sna.”

Kako biste smanjile rizik od gojenja, savetuje se da svake noći spavate minimum sedam sati. Održavajte redovan ritam odlaska na spavanje, izbegavajte ekrane najmanje pola sata pre spavanja i ne konzumirajte obilan obrok ili kofein uveče. Ako primetite da ste često umorne, dobijate na težini ili ste manje aktivne tokom dana, obratite pažnju na navike spavanja i po potrebi se konsultujte sa lekarom. Pravilna higijena sna može biti ključna za očuvanje zdravlja i prevenciju metaboličkih poremećaja.