Japanski lekari upozoravaju na sindrom spuštene glave i trajne posledice nepravilnog držanja vrata, naročito kod mladih.

Sve više mladih ljudi suočava se sa zdravstvenim problemima zbog prekomernog korišćenja mobilnih telefona, a japanski stručnjaci upozoravaju na pojavu takozvanog sindroma spuštene glave. Nedavno je javnost potresao slučaj 25-godišnjeg mladića iz Japana koji je, nakon godina provedenih gledajući u telefon pod neprirodnim uglom, razvio ozbiljna oštećenja mišića i pršljenova vrata. Kod njega su se javili izraženi bolovi, poteškoće sa podizanjem glave, problemi sa gutanjem i nagli gubitak telesne mase. Lekari su otkrili deformacije vratnih pršljenova, a rendgenski snimci su pokazali izbočinu na vratu.

Ovaj problem nije usamljen – stručnjaci ističu da dugotrajno saginjanje vrata pri korišćenju telefona može uzrokovati slabost mišića i stvaranje ožiljkastog tkiva, što može dovesti do trajnih posledica ako se zanemari. U navedenom slučaju, standardne terapije poput medicinskih kragna nisu bile efikasne jer je pacijent osećao utrnulost. Zbog toga su lekari u Japanu pribegli hirurškoj intervenciji: uklonili su deo deformisanih pršljenova i ožiljno tkivo, a vrat su stabilizovali šrafovima i metalnim šipkama. Šest meseci posle operacije, mladić je uspešno držao glavu uspravno i normalno gutao, a kontrola godinu dana kasnije pokazala je stabilno stanje.

Sindrom spuštene glave može se razviti kod svih koji često drže vrat u neprirodnom položaju, posebno prilikom korišćenja mobilnih uređaja ili računara. Iako su neuro-mišićni poremećaji najčešći uzrok, loše navike i zloupotreba uređaja mogu doprineti razvoju ovog ozbiljnog stanja. Žene koje mnogo vremena provode na telefonu ili računaru posebno bi trebalo da vode računa o položaju tela. Preporučuje se pravljenje čestih pauza, izbegavanje dugotrajnog saginjanja glave i izvođenje blagih vežbi za vrat i ramena. Ako se pojave bol, utrnulost ili smetnje u pokretima vrata, neophodno je obratiti se lekaru.

Ortoped dr Hiroshi Tanaka iz Japana naglašava: „Dugotrajno nepravilno držanje tela, posebno kod mladih osoba, može izazvati ozbiljna oštećenja kičme i mišića vrata. Preporučujem svima da redovno proveravaju svoje držanje i da koriste uređaje na odgovarajućoj visini.“

Male promene u svakodnevnim navikama – kao što su postavljanje ekrana u visinu očiju i korišćenje adekvatne podrške za leđa – mogu značajno smanjiti rizik od ovog sindroma. Uvek obraćajte pažnju na signale tela i, pri svakoj sumnji, potražite savet stručnjaka.

Novo istraživanje otkriva da fezolinetant može poboljšati mentalno zdravlje žena tokom menopauze

Najnovije američko istraživanje donosi dobre vesti za žene koje prolaze kroz menopauzu: lek fezolinetant (Veozah), poznat po ublažavanju valunga, pokazao je i značajan efekat na smanjenje simptoma depresije i anksioznosti. Studija, sprovedena na 656 žena u Sjedinjenim Američkim Državama, obuhvatila je žene starosti od 40 do 75 godina koje su imale izražene talase vrućine i koristile različite terapije. Rezultati, predstavljeni na godišnjem sastanku Endokrinološkog društva, pokazali su da su žene koje su koristile fezolinetant imale statistički značajno smanjenje simptoma anksioznosti i depresije. Ovo je posebno važno jer su promene raspoloženja česte tokom menopauze, a mentalno zdravlje žena u ovom periodu često ostaje u senci fizičkih simptoma. Većina terapija za valunge do sada se zasnivala isključivo na hormonskim lekovima, koji nisu odgovarajući za svaku ženu. Ne-hormonska opcija, kao što je fezolinetant, pruža novu nadu ženama koje ne žele ili ne smeju da koriste hormone. Stručnjaci smatraju da bi ovo otkriće moglo da izmeni budući pristup lečenju menopauze, jer omogućava ublažavanje više simptoma jednim lekom. Kako navodi dr Mary Jane Minkin, profesorka ginekologije sa univerziteta Yale: „Ovo otkriće podržava sveobuhvatniji pristup nezi žena u menopauzi.“ Iako naučnici još uvek nisu u potpunosti sigurni kako fezolinetant utiče na mentalno zdravlje, pretpostavlja se da isti mehanizam koji ublažava valunge može imati uticaj i na delove mozga odgovorne za raspoloženje. „Ne možemo sa sigurnošću reći zašto se ovo dešava, ali podaci su vrlo ohrabrujući“, izjavila je dr Lauren Streicher sa Univerziteta Northwestern. Dr Jessica Shepherd, autorka knjige o perimenopauzi, ističe: „Ove informacije su od izuzetne vrednosti za žene koje traže rešenja i za fizičke i za emocionalne simptome menopauze.“ Žene koje imaju simptome menopauze kao što su valunzi, promene raspoloženja ili osećaj teskobe, treba da znaju da su se pojavile nove opcije terapije. Preporučuje se razgovor sa ginekologom ili izabranim lekarom o mogućnostima prilagođenim individualnim potrebama. Ne-hormonska terapija može biti posebno korisna za žene koje ne žele ili ne smeju da koriste hormone. Ipak, važno je napomenuti da je za pravu dijagnozu i izbor terapije neophodno konsultovati se sa lekarom i izbegavati samoinicijativne promene terapije.

Fermentisani krastavci mogu poboljšati probavu i zdravlje kostiju, ali visok sadržaj natrijuma zahteva umerenost

Kiseli krastavci su omiljeni dodatak jelima i često se nalaze na trpezama širom Srbije, posebno među ženama. Osim što su nezaobilazni u sendvičima i salatama, mogu pozitivno uticati na zdravlje. Nutricionisti naglašavaju da su kiseli krastavci bogati vitaminom K, važnim za čvrste kosti i normalno zgrušavanje krvi. Posebno su korisni fermentisani krastavci, jer sadrže prirodne probiotike koji podržavaju zdravu crevnu floru i olakšavaju varenje.

Proces pripreme može praviti razliku u nutritivnoj vrednosti. Tradicionalno kiseljenje koristi sirće, so i začine, dok fermentacija podrazumeva prirodno stvaranje mlečne kiseline. Fermentisani krastavci su posebno cenjeni zbog svojih benefita za digestivni sistem.

Kada je reč o kalorijama, jedan kiseli krastavac sa mirođijom ima oko 5 kalorija i manje od jednog grama masti, ugljenih hidrata i proteina. Slatki kiseli krastavci su nešto kaloričniji, sa oko 18 kalorija po komadu i više ugljenih hidrata. Obe vrste sadrže vlakna i već dva krastavca mogu zadovoljiti najmanje 10% dnevnih potreba za vitaminom K. Niska kalorijska vrednost omogućava njihovo lako uklapanje u ishranu žena koje vode računa o liniji.

Prednosti su posebno izražene kod fermentisanih kiselih krastavaca, koji pomažu ženama sa osetljivom probavom. Probiotici podržavaju rast korisnih bakterija u crevima, što može doprineti boljem varenju i jačem imunitetu. Vitamin K je ključan za žene, naročito u periodu perimenopauze i menopauze, jer doprinosi očuvanju zdravlja kostiju.

Važno je napomenuti da nisu svi kiseli krastavci izvor probiotika – samo oni koji su fermentisani, a ne konzervisani u sirćetu. Pre kupovine, pažljivo proverite deklaraciju da biste bili sigurni u vrstu proizvoda.

Ipak, sa konzumacijom treba biti oprezan zbog visokog sadržaja natrijuma. Jedan kiseli krastavac može sadržati više od 300 miligrama natrijuma, a pola većeg krastavca oko 270 miligrama. Osobama sa povišenim krvnim pritiskom i onima koje su osetljive na so preporučuje se da biraju proizvode sa manje soli i da obrate pažnju na količinu koju konzumiraju.

Nutricionista dr Ana Petrović savetuje: “Kiseli krastavci su odličan izvor vitamina K, ali savetujem umerenost zbog natrijuma. Posebno preporučujem fermentisane vrste za žene koje žele da poboljšaju zdravlje creva.”

Uživajte u kiselim krastavcima kao ukusnom dodatku obrocima, ali birajte pažljivo i vodite računa o količini. Tako ćete iskoristiti njihove prednosti bez rizika po zdravlje. Za individualne savete obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.