Nemački proizvođač automobila prijavio EBIT maržu od 5 odsto, carine smanjile maržu za 1,25 procentnih poena

BMW, nemački premijum proizvođač automobila, saopštio je da je dobit pre oporezivanja u prvom tromesečju pala za 25 odsto i iznosila 2,3 milijarde evra, što je iznad očekivanja analitičara koji su predviđali 2,2 milijarde evra. Kompanija je istakla da su snažna konkurencija iz Kine i pritisci carina negativno uticali na rezultate.

U istom periodu, EBIT marža u osnovnom automobilskom segmentu dostigla je pet odsto, što je smanjenje u odnosu na 6,9 odsto iz prethodne godine, ali je i dalje iznad analitičkih očekivanja od 4,7 odsto. Carine, uključujući američke i one Evropske unije na električna vozila proizvedena u Kini, smanjile su automobilsku maržu za 1,25 procentnih poena, posebno utičući na brend Mini.

Slične izazove u prvom kvartalu 2026. godine prijavili su i konkurenti Mercedes-Benz i Audi, dok rastu pretnje od viših američkih carina i kineski proizvođači povećavaju svoj udeo na najvećem svetskom automobilskom tržištu, kao i u Evropi. BMW, za razliku od Folksvagena i Mercedesa, zasad uspeva da smanji troškove bez smanjenja broja zaposlenih, uprkos globalno slabom automobilskom tržištu i visokim cenama sirovina.

Kompanija je zadržala godišnje smernice, uz očekivanje umerenog pada ukupne dobiti. Operativna marža u osnovnom poslovanju trebalo bi da se kreće između četiri i šest odsto, što je manje od 5,3 odsto zabeleženih u 2025. godini. U zvaničnom saopštenju navodi se da prognoza ne uključuje eventualno povećanje američkih carina na automobile, koje je predsednik SAD Donald Tramp najavio da bi mogle biti podignute na 25 odsto sa trenutnih 15 odsto. Takođe, pretpostavlja se da sukob na Bliskom istoku „neće biti dugotrajan“.

Ugovor između Anthropic-a i Google-a obezbeđuje tenzorske procesorske jedinice do 2027. godine, a Alphabet širi partnerstvo sa ulaganjem od 40 milijardi dolara

Kompanija Anthropic, poznata po razvoju veštačke inteligencije, potpisala je u aprilu ugovor sa Google-om i Broadcom-om o obezbeđivanju kapaciteta tenzorskih procesorskih jedinica, koji će postati dostupni od 2027. godine. Anthropic se obavezao da će na Google Cloud potrošiti 200 milijardi dolara u narednih pet godina, što prema procenama čini više od 40 odsto ugovorenih budućih prihoda kompanije Google. Ovu informaciju objavio je The Information, pozivajući se na izvore upoznate sa dogovorom.

Nakon objave vesti, deonice matične kompanije Googla, Alphabet-a, porasle su za oko 2 odsto. Alphabet je dodatno produbio saradnju sa Anthropic-om ulaganjem od 40 milijardi dolara u ovaj AI startap, čime dodatno jača svoje prisustvo u globalnoj trci za razvoj veštačke inteligencije.

Prema dostupnim podacima, ugovori kompanija Anthropic i OpenAI trenutno čine više od polovine od ukupno 2.000 milijardi dolara ugovorenih prihoda najvećih provajdera klaud usluga, među kojima su Amazon Web Services, Microsoft Azure i Google Cloud. Povećana tražnja za AI modelima iz serije Claude, koje razvija Anthropic, podstakla je kompaniju na sklapanje velikih ugovora za dodatne kompjuterske kapacitete. Anthropic koristi različite platforme, uključujući Amazonov Trainium, Googlove TPU-ove i Nvidia GPU-ove, a dodatne resurse obezbeđuje i kroz saradnju sa kompanijama poput CoreWeave-a.

U trenutku kada ubrzani razvoj AI i klaud infrastrukture postaju ključna tema tehnološke industrije, Alphabet se približava tome da prestigne Nvidiu i postane najvrednija kompanija na svetu.

Na budžet se upiše oko 125 studenata, dok plata inženjera angažovanih eksterno iznosi oko 800 evra

Rudarski inženjeri spadaju među najtraženije stručnjake u Srbiji, ali ekonomski pokazatelji ukazuju na ozbiljan deficit kadrova i plate koje ne prate nivo odgovornosti. Prema navodima dekana Rudarsko-geološkog fakulteta, prof. dr Aleksandra Cvjetića, na budžet se svake godine upisuje oko 125 studenata na tri studijska programa – rudarsko inženjerstvo, inženjerstvo zaštite životne sredine i inženjerstvo nafte i gasa. Ipak, studije u proseku traju sedam godina, a godišnje diplomu stekne tek oko deset inženjera rudarstva.

Veliki deo rudarskih inženjera karijeru gradi na površinskim kopovima, poput Kolubare, gde se na godišnjem nivou iskopa oko 28 miliona tona lignita. Aleksandar Kostić, rudarski inženjer operative u Kolubari, navodi da se u ovom sistemu proizvodi gotovo polovina električne energije u Srbiji. Njegova plata, kao inženjera angažovanog preko eksterne kompanije, iznosi oko 800 evra, dok kolege zaposlene direktno u sistemu EPS-a primaju i do 150.000 dinara za iste ili slične poslove. Kostić ističe da je ovaj disbalans plata značajan izazov za zadržavanje kadrova u struci.

Specijalizacije u rudarskom inženjerstvu, poput miniranja, predstavljaju dodatnu kompleksnost ovog poziva. Nemanja Pešić i Nikola Simić, rudarski inženjeri, ističu da je njihova svakodnevica vezana za procenu količine dinamita, dubinu bušenja i bezbednost miniranja. Simić, zaposlen kao istraživač-naučnik, navodi da su plate u obrazovanju skromne i iznose oko 1.000 evra, sa mogućnošću rasta od 100 do 150 evra po sticanju višeg zvanja.

Žarko Milošev, koji je nakon studija pronašao posao u Boru kroz program zapošljavanja mladih stručnjaka, potvrđuje da je potražnja za rudarskim inženjerima velika i da gotovo svaka kompanija traži dodatne kadrove. On naglašava da se najveći deo praktičnog znanja stiče na terenu, a ne tokom studija.

Ukupno gledano, ekonomska slika ovog sektora ukazuje na visok nivo odgovornosti, kontinuiranu potražnju za stručnjacima i nužnost prilagođavanja zarada realnim uslovima rada, kako bi se dugoročno obezbedio rast i stabilnost rudarskog sektora u Srbiji.